Округла варијанта дивље шљиве која џикља где год пљуцнеш коштицу. Вероватно управо због те лакоће ницања, џенарика у нас више има статус корова него воћа. То је неправедно и неразумно, и то желимо да исправимо.


Људи заборављају колико је џенарика (звана још и ринглов или шљивцига) била значајна у свачијем детињству. Многој градској деци џенарика буде једини сусрет са воћем на грани. Док су трешње најчешће нечије, те је њихово брање повезано са ризицима, џенарике су увек ничије и можеш да их брстиш без ограничења; оне просто припадају ономе ко их први обере. Џенарике су дечја радост и памтимо их као бесплатну сласт којом почиње летњи распуст.


Поред тога, џенарика је заиста укусно и сочно воће, које увек добро роди. Издашна је у разним агрегатним стањима: као сиров плод, као сок, џем, воћни сируп, материјал за колач... Ко воли, може ракију да пече, а у Француској праве и ликер од "mirabelle". Код нас из неког разлога људи врло слабо хају за прераду тог дивног воћа.


Није џенарика радост само за стомак, она даје и најбољу ладовину. Многе импровизоване клупице за испијање пива са друштвом, на паузи или под старе дане, нимало случајно су позициониране испод густе крошње џенарике. Џенарика лети даје дебео лад за екипу.


Али није "mirabelle" само богиња лета. Пролеће је такође њено доба, кад се брда и долине Србије забеле од џенарике у цвату. Сви они школски састави о пролећу које обуче природи свечану белу хаљину инспирисани су у великој мери присуством џенарике у пејзажима дечје свести. Многој градској деци џенарика буде једини сусрет са пчелама које облећу воћку у цвату.


Џенарика је савршено прилагођена животној заједници са људима, рачунајући управо на децу као разносаче семена. Она лако и радо расте унутар и по рубовима градских насеља и урбаних целина, као и сеоских и пољопривредних области; има је свуда где има неко ко седа у лад, и где нека деца пљуцкају коштице. Зато и узимамо џенарику као симбол нашег интересовања за области на додирној тачки цивилизације и дивљине.

Џенарика није ничија, она је наша.




Сорта џенарике - ПОБЕДА

Сорта руског порекла настала укрштањем џенарике са капанском шљивом (Prunus salicina). Стабло је кржљаво са ниском, округластом круном. Рано ступа на род, редовно и обилно рађа. Цвета рано (почетком априла, 5 до 7 дана пре Чачанске лепотице). И поред раног цветања замеће обилно и није осетљива на позне пролећне мразеве. Плодови сазревају крајем јула и почетком августа. Приноси прелазе 20.000 kg/hа.

Плод је средње крупан (око 23 g), округластог облика, црвенкасто-плаве боје са умереним пепељком. Коштица је средње крупноће (3,9 g), не одваја се од мезокарпа. Плодови садрже 12 % растворљивих материја, 6,7 % шећера и 1,9 укупних киселина. Садржај витамина С је око 7 mg на 199 g плодова.

Због отпорности на ниске температуре у фази цветања, обилне родности, хемијског састава плода, као и отпорности на биљне болести и штеточине заслужује да се више гаји .
Плодови налазе примену у прерадној индустрији воћа.




дипл. инг. Драгољуб Драгојловић