Повећање садржаја органске материје у земљишту кључни је предуслов органске производње, јер органска материја у земљишту представља најважнији извор хранљивих материја за биљке. Применом стајског и зеленишног ђубрива и гајењем легуминоза повећава се садржај органске материје у земљишту при чему се истовремено повећава и приступачност хранива у земљишту.



Према органском концепту, органска пољопривредна производња треба да је у складу са законима природе и да тежи што мањем нарушавању природне равнотеже. У практичном смислу то значи:

- не употребљавати лакорастворљива минерална ђубрива, него уместо тога пажљиво користити природна ђубрива произведена на фарми (стајњак, компост), зеленишно ђубриво, мулчирање, обраду земљишта;

- не користити хербициде, него комбиновати механичку и термичку контролу корова и травне покриваче;

- не користити синтетичке хемијске пестициде, него радити на побољшању биолошке активности земљишта.



Органска материја у земљишту је основ здравог земљишта што је и један од основних циљева органске производње. Повећање садржаја органске материје у земљишту кључни је предуслов органске производње, јер органска материја у земљишту представља најважнији извор хранљивих материја за биљке. Применом стајског и зеленишног ђубрива и гајењем легуминоза повећава се садржај органске материје у земљишту при чему се истовремено повећава и приступачност хранива у земљишту.


Приликом заснивања засада јабуке неопходно је бирати терене са што квалитетнијим земљиштем, нарочито када је у питању органска производња. Ђубрење на залиху (мелиоративно ђубрење) обавља се органским ђубривима, најчешће стајњаком, и минералним PK ђубривима. Како у органској производњи употреба лакорастворљивих ђубрива није дозвољена, једини избор су органска ђубрива произведена на фарми и у посебним случајевима природна минерална ђубрива. Када је у питању органска производња, већи је проблем ђубрење током плодоношења. Разлог томе је што у органским ђубривима количина хранива није прецизно дозирана као у вештачким ђубривима и хранива се ослобађају кроз дужи временски период.


Азот се лако испира из ризосфере и у органској производњи је недостатак азота чест проблем, нарочито у првим годинама органске производње. Одређивањем садржаја потенцијално минерализујућег азота и брзине минерализације органске материје може се значајно побољшати ефикасност коришћења азота од стране биљака. Метода коју треба користити у ђубрењу јабучњака азотним ђубривима је N-мin метода. Ова метода омогућава рационалну примену азотних ђубрива, чиме се избегава опасност од употребе превисоких доза азота. Основни принцип ове методе је да се ђубри на основу стварних потреба воћака за азотом, чиме се постиже добар квалитет плодова и не долази до загађења агроекосистема.


У органској производњи значајно питање је и одржавање биљног покривача у воћњаку. Биолошка фиксација азота од стране гајених легуминоза у воћњаку може бити важан извор азота у исхрани јабуке.




Марко Дорић, дипл. инж. мастер,
[email protected]