Температурни фактор је један од најважнијих и, у већини случајева, лимитирајућих климатских услова за гајење воћарских култура. Утиче на интензитет одвијања веома важних физиолошких процеса ( дисање, фотосинтеза, транспирација и др.), као и на почетак, ток и трајање свих фенофаза у годишњем циклусу воћака ( као што су пупољење, цветање, листање, опрашивање, оплођење, интензивни пораст младара, формирање и развитак плодова и сл.).


Упркос чињеници да је свака врста воћака, али и сорта стекла одговарајућу наследну основу за опстанак и плодоношење, адаптабилност изабраних гајених култура приоритетни је услов за постизање најбољих резултата заснованог засада у датим агроеколошким условима.

Ограничавајући фактор за гајење појединих воћних врста јесу високе, али и ниске температуре. Захтеви воћних култура према топлоти су различити. Тако на пример рентабилна производња јабучастих, коштичавих и језграстих воћака остварива је у току године уколико температурна колебања нису већа од + 35 до – 20 °C. Управо зато што високе, али и ниске температуре неповољно делују на биохемијске процесе у биљкама.



Оптимална температура за развиће и плодоношење разних воћних врста је између 20-25 °C. Воћке из умерено континенталне зоне могу се успешно гајити до 700, па и до 900 m надморске висине (зависно од избора врсте и сорте). Тако, неке сорте пренете из хладнијих у топлија подручја битно мењају време сазревања, сортне карактеристике, па чак и укус ( на пр. сорте јабуке елстар, јонаголд, глостер из хладнијих подручја, пренете у наше, топлије области ).

У нашим воћарским крајевима, уз отпорност воћака према главним економски приоритетним болестима и штеточинама, најзначајнија је отпорност појединих врста на ниске температуре, које могу нанети велике штете репродуктивним, али и вегетативним органима. Осетљивост на такве агроеколошке услове, директно зависи од врсте односно сорте. У том погледу, цветни пупољци (знатно осетљивији од вегетативних) су осетљивији код брескве, кајсије, бадема, него код јабуке, крушке, трешње, вишње, шљиве и сл.


Такође, најмање отпорни су тек заметнути плодићи. Самим тим превентивно се мора анализирати терен, пре садње, посебно на изложеност позним пролећним мразевима. У таквим крајевима није препоручљиво гајити врсте које рано цветају и замећу плодове (пр. кајсија, бресква), али ни раноцветајуће сорте крушке, трешње, вишње.


Такође, и сорте се веома разликују према отпорности на ниске температуре: сорта шљиве пожегача је знатно отпорнија од сорте stenly; крушка вилијамовка отпорнија од Butire moretini (ране моретинијеве); или, рецимо, селекције ораха шампион; елит; касни родни; гајзенхајм 139; јупитер и сл. oтпорније су од сората естерхази; шејново; овчар и сл., које се могу препоручити у виноградарским, не јако мразним поднебљима.



Мере које делимично могу ублажити овај утицај у засадима су:

- кречење,
- засењивање,
- димљење,
- вештачко замагљивање или пак
- вештачко изазивање струјања ваздуха у зони воћних засада.




Високе температуре могу изазвати велика оштећења( на пример ожеготине на лишћу, плодовима и младарима, све до сушења појединих грана или целих стабала).


Осим правилног избора воћних врста, у овом погледу и сортименту се мора поклонити посебна пажња. Рецимо код крушке сорта конферанс је значајно осетљивија на ожеготине листова од већине других сорти. Супротно томе, у условима недовољне осветљености листови су бледо-зелене боје, ситнији, док плодови су слабије обојени и мање крупноће.






Мр Бранко Танасковић