Изабрана парцела треба да је на добро осветљеном месту недалеко од извора воде. Треба избегавати дубодолине са задржавањем хладног ваздуха и могућношћу задржавања површинских вода. За подизање засада погодна су лака, песковита и полупесковита земљишта, а такође и хумусна и хумусно-влажна земљишта планинског типа. Обавезан услов је кисела реакција земљишта. Од хумусних земљишта највише одговара планински хумус чији је степен разложености 02:55%. Он увек има киселу реакцију и оптималан водно-ваздушни режим и високе апсорпционе способности. Уколико постоји опасност од измрзавања зимског такав хумус треба прекрити малчoм од струготине, траве и сл дебљине око 10 cm. Тежа земљишта треба да се поправe планинским тресетом.



Припрема земљишта обавља се дубоким орањем у јесен и уклањањем вишегодишњих корова. Уколико је потребно, извршити поправку земљишта уношењем тресета или шумског лишћа. Фина припрема обавља се тањирачом и фрезом, а пред садњу се отварају рупе и пуне смешом одговарајућег припремљеног супстрата.


Садња се одвија у пролеће пре почетка раста избојака (што је оптимално), а уколико се сади у јесен услов је да су нови избојци довољно одрвенели.


Растојања садње бруснице зависе од система гајења који могу бити једноредни и у пантљикама. У једноредном систему садња се обавља на 70 до 100 cm између редова и 25 до 30 cm у реду (70-100 cm х 25-30) што је оптимално за механизовану обраду и кретања у њој. На малим парцелама и окућницама довољан је и квадратни распоред са растојањима 30х30 и 40х40 cm. При садњи у пантљикама растојања између пантљика су 40 до 60 cm, а у њима између редова 30 до 40 cm и између биљака 20 до 30 cm. За сва растојања важна је бујност сорте и начин одржавања засада. За један хектар засада потребно је око 30-40.000 садница.


Квалитетан садни материјал подразумева једногодишње и двогодишње жбунове са неколико јаких избојака и са добро развијеним кореновим системом. Саднице се саде у јаме са растреситом земљом, а величина рупе зависи од величине корена. Биљка се сади два-три центиметра дубље него што је била у растилу. Добар пријем и продужење вегетационог периода обезбеђује се коришћењем контејнерских садница при чему је једноставнији транспорт, чување садница и др, али су оне нешто скупље.


После садње обавезно је заливање посебно на песковитим и лаким земљиштима. Малчирање засада бруснице спречава раст корова, снижава температуру земљишта, током лета одржава равномерну влагу, спречава исушивање, прегревања или измрзавање слоја земљишта са кореном, а такође побољшава структуру земљишта чинећи га плоднијим. Најбоља је струготина. Дебљина малча треба да је од два до пет центиметара.


Уништавање корова обавља се помоћу фрезеровања међуредног простора, ручним окопавањем и плевљење, малчирањем и хербицидима. За хладнија земљишта препоручује се коришћење црне фолије којом се спречава раст корова и загрева земљиште како би сазревање било благовремено. Коришћење фолије подразумева инсталирање система за наводњавање "кап по кап".