Малине имају сезону која се савршено наставља на јагоде. Обично се гаје у редовима, али чак и у малим баштама може да се нађе простора за две или три биљке груписане око притке високе 1,5m. Као и сорте које продужавају летњу сезону, можете да купите и врсте које сазревају у јесен.

Њихове стабљике дају плодове исте године кад се посаде, а беру се од краја лета до првих јесењих мразева. Летње малине расту на стабљикама посађеним претходне године,што значи да им је прва берба у другој сезони после садње. Врсте које сазревају у јесен дају мали род прве године. Плодови малине могу да се замрзавају, али у фрижидеру се обично сачувају само дан или два.



Локација и земљиште

Малине расту у прохладним крајевима с"кратким летима, али и у топлијим пределима. Одговара им плодно, добро оцедито земљиште с pH вредношћу испод 6,5. Не прија им базно земљиште, зато не покушавајте да га поправите кречом. Патиће од хроничног недостатка гвожђа , који не може лако да се исправи. Потребно им је сунце најмање током половине дана, а подносе ветровита места под условом да су везане за притке.Добра оцедитост је пресудна, јер су малине осетљиве на трулеж корена која буја у превлаженом земљишту. Исто тако је важно заливање лети, јер је корен малина близу површине и брзо остаје без воде.



Куповина биљака

Малине се обично продају као биљке с"голим кореном за сађење зими. Веома је важно да купите биљке које су атестиране да су без вируса, од провереног снабдевача, јер су малине веома осетљиве на вирусе. Квалитетне биљке рађају и до 14 година ако се добро одржавају, а око 8 година ако имате базно земљиште.



Припрема земљишта и садња

Малине, купине и јагоде добијају неке непријатне болести чији узрочници живе у земљишту. Због тога ове врсте воћа не треба да се смењују на истом месту. Ако малине садите на претходно обрађеном земљишту, нећете морати да урадите много више осим да додате баштенски компост или добро згорели стајњак у препорученој количини . Уклоните сав вишегодишњи коров пре сађења, затим подигните наслон од дирека и жице. Систем двоструког наслона омогућује више стабљика, али заузима више простора. Посадите биљке с размаком од 35 до 45 cm (или око 50 cm, за бујније сорте, као што је „јесење блаженство”) у редовима испод жица, до нивоа до ког је стабљика претходно била у земљи. У пролеће, најпре ће се на стабљици појавити пупољци, пре него што она почне да расте из земље. Чим се то догоди, одсеците стабљику до земље.



Нега биљака

Решавајте што пре проблеме с коровом, заливањем, штеточинама и болестима . Исхрана током сезоне није неопходна. Годишњи слој компоста који се наноси после бербе и ђубриво у пролеће, требало би да буду довољни. Ако се уочи слаб раст, то ће пре бити последица заразе вирусима него недостатка хранљивих састојака. У том случају треба да се уклоне и спале. До почетка лета, нове стабљике требало би да добро напредују и да се појави права мала шума адвентивних изданака. Уклањајте мотиком или одсецајте све изданке који се формирају изван реда док је земљиште довољно топло за дебљи слој прекривача. Користите сламу или сено. Слој од шест до седам редова старих новина испод прекривача земљишта угушиће нежељене изданке и коров, али ће истовремено зауставити продирање кише у земљу .Проређујте нове стабљике тако да их буде 10 до 12 на 1m кад нарасту до висине од 75 cm, уклањајући претходно слабе или оболеле стабљике. Не морате да проређујете врсте које сазревају у јесен. Ограничите ширину реда на око 30 cm. Привежите стабљике за жицу, довољно лабаво да би могле неометано да расту.



После бербе

Непосредно после бербе, посеците све стабљике летњег рода до земље. Настојте да не остављате неуредно посечене стабљике, јер су оне улазна врата за штеточине и болести. Распрострите баштенски компост дуж реда да би сте убрзали компостирање одсечених стабљика.Проредите нове стабљике по потреби, тако да остане око осам до десет на сваки метар реда, и вежите их чврсто за жице.

Врсте које сазревају у јесен вежите лабаво, чак и после бербе. Ујесен, пребаците омчу преко врха сваке стабљике и вежите је за горњу жицу. Тако ће оне бити стабилније по ветровитом времену. Крајем зиме, одвежите врхове и орежите стабљике до пупољака који су непосредно изнад жице. Истовремено, одсеците све стабљике биљака које сазревају у јесен до земље и прекријте их баштенским компостом да брже иструле. Претходно уклоните стари прекривач земљишта од сламе и компостирајте га.

Сваког другог пролећа додајте земљишту храниво од морских алгиу количини од 125g на 1 m2 и органско ђубриво опште намене, према упутству за употребу, да би сте подстакли раст биљака.