Огрозд потиче из Сибира и Манџурије, а у северној Европи узгаја се од XVI века. На нашим просторима још увек представља мање-више непознату воћну врсту која се и ретко може уочити у кућним вртовима. Узрок томе је слабо познавање ове надасве вредне јагодасте воћне врсте која код нас има слабу традицију узгоја.



Иако се на први поглед чини да огрозд није богат хранљивим материјама, њихова количина у његовим жутим, зеленим или црвеним плодовима није занемарива. А ради се о воћки која обилује витаминима В групе и витамином А, док С витамина садржи у сличним количинама као и црвене рибизле. Поред тога, огрозд садржи и већу количину дијететских влакана, бета-каротина и нешто мању количину калцијума, фосфора и гвожђа.



Услови узгоја

Огрозд је скромна воћна врста која добро подноси неповољне услове узгоја. Према ниским температурама је посебно отпоран, те у време дубоког зимског мировања издржи температуре од минус 25 степени С, а промрзлине настају тек на минус 35 степени С. Ипак, не погодују му нагла захлађења у време цветања јер то може проузроковати смањење приноса, али и утицати на формирање ситнијих плодова који местимично отврдну, односно, одумру.



Али и поред свега ово је воћна врста којој годи нешто хладнија клима. Споменимо и како у погледу земљишта огрозд није посебно избирљив, па га с успехом можемо гајити и на нашим карбонатним земљиштима. Наиме, огрозд је калцифилна биљка што значи да му одговарају и тла богата калцијумом.



Начин узгоја

Огрозд се најчешће узгаја у облику грма премда може и са деблом, а све уколико се вакцинише на Ribes aureum-златне рибизле који је због свог усправног раста прикладан за обликовање дебла. Ипак, стабалца добијена на овај начин живе краће од грма који, осим што се боље обнавља, даје и веће приносе. Углавном се огрозд, узгојен с деблом и крошњом, користи за улепшавање врта у ком случају се сади на размак од 1,3 метра. Узгојен у облику грма огрозд се сади на размак редова од 2-2,5 m док размак у реду треба износити 1-1,2 метра. А његову садњу најпожељније је обављати крајем јесени или почетком пролећа, при том имајући на уму чињеницу како овај вишегодишњи жбун рано долази на род, неретко већ у првој години узгоја.



Берба огрозда

Зависно о сорти, плодови огрозда дозревају сукцесивно од краја маја до краја јуна. Између раних и касних сорти разлика у дозревању износи око шест недеља. Плодови за свежу потрошњу беру се ручно и то сваких шест дана, а један радник на плантажи обере око 60 kg плодова дневно. Зато се у развијеним воћарским земљама берба врши машински, чиме се учинак бербе повећава за 10-так пута. Приноси се крећу 8.500-10.000 kg/hа.

Пошто су подложни брзом кварењу, плодове након бербе треба склонити са сунца и у што краћем временском року отпремити на тржиште. У обичним складиштима плодови огрозда могу се чувати тек 2-3 дана док у оптималним условима (на нули и при релативној влажности од 85-90%) могу стајати и неколико недеља. Због своје подложности кварењу засади огрозда обично се и подижу у близини великих потрошачких центара те прерађивачких комплекса.