Стручњаци сматрају да се гајењем вишње у густом склопу може повећати принос по хектару у односу на просечне за 2,5 до 3,5 пута. Улагања нису много већа па се оваква производња исплати. Такође, резидба и берба су лакше, брже и јефтиније. Иако је принос најважнији показатељ, увођење густог склопа оправдава и квалитет плода.



У нашој земљи годишње се произведе преко седамдесет хиљада тона вишње. Просечан принос по стаблу је осам килограма, односно десет тона по хектару. То је веома мало, јер се сматра да је оптималан род доброг квалитета двадесет тона по хектару. Најзаступљеније сорте су "облачинска", углавном као изданачка и спонтано раширена "циганчица". Остало су крупноплоде ("хајманова конзервна", "рекселе", "шумадинка"), калемљене на дивљу трешњу, док су вегетативне подлоге мање заступљене. Најчешће се формира пирамидална круна, ређе полупљосната ваза, а веома ретко палмета и витко вретено. Размаци садње су од 6x5 до 4x2,5 метара. По хектару се посади од 333 до хиљаду садница.

Гајењем нових сорти и применом одговарајуће агротехнике могу се постићи знатно бољи резултати. У последње време препоручује се увођење у производњу нових система гајења, односно избор одговарајуће комбинације сорте и подлоге, размака садње и узгојног облика. То су потврдила и испитивања др Милисава Митровића, дипл. инж. Миладина Благојевића и дипл. инж. Сање Радичевић, стручњака Центра за воћарство и виноградарство у Чачку.

У производном засаду вишње подигнутом једногодишњим садницама с превременим гранчицама, заступљене су "шумадинка", "рекселе" и "ујфехертска гроздаста". Посађене су на четири метра међуредног размака, а у реду на 1,5 и два метра. То значи да по хектару има 1. 666, односно 1250 стабала. Калемљене су на подлогу "колт" и формиране као витко вретено. Висина дебла је 40 центиметара.

Током испитивања примењена је уобичајена, квалитетна и правовремена агротехника. Уочено је да су све три сорте веома родне и да имају крупне плодове одличног квалитета. По бујности су биле сличне, али су се разликовале по родном потенцијалу, што се одразило на принос. Већи род по стаблу давале су када је растојање у реду било два метра. Међутим, када се тај род помножи с бројем стабала по хектару, добијају се друкчији резултати. У том случају, при растојању од метар и по у реду приноси су већи него ако је оно два метра.

На два метра редног растојања просечан принос "шумадинке" био је 31,8, а на метар и по 34.4 тоне по хектару. Ово је, истовремено, највећи остварен принос у свим комбинацијама сорта размаци садње. Просечна маса плода била је 7,48, односно 7,40 грама, што је готово занемарљива разлика и потврда изузетног квалитета вишње. То значи да повећање приноса не мора да буде на штету квалитета. Напротив, при пуној агротехници принос и маса плодова могу да буду директно зависни.

Род "рекселеа" и "ујфехертске гроздасте" је нешто мањи у поређењу с "шумадинком", преко 20 тона по хектару. И оне су дале веће приносе по јединици површине при мањем размаку у реду, "рекселе" 26,4, а "ујфехертска гроздаста" 28,6 тона по хектару. Маса плодова је од 6,07 до 6,45 грама, што такође потврђује одличан квалитет. Иначе, током испитивања, једне године оштећења од позних пролећних мразева била су 18-30 одсто. Када би се ово узело у обзир, род вишње био би већи.

Стручњаци сматрају да се гајењем вишње у густом склопу може повећати принос по хектару у односу на просечне за 2,5 до 3,5 пута. Улагања нису много већа па се оваква производња исплати. Такође, резидба и берба су лакше, брже и јефтиније. Иако је принос најважнији показатељ, увођење густог склопа оправдава и квалитет плода.


"УЈФЕХЕРТСКА ГРОЗДАСТА"

Ова мађарска сорта настала је као спонтани сејанац. Самооплодна је, редовно и добро рађа. Сазрева крајем јуна, почетком јула. Плод је округласто спљоштен, светло до тамноцрвен, месо сочно и ароматично. Петељка је дуга, с једне стране црвенкаста. Погодна је за механизовану бербу, стону употребу и прераду.




"ШУМАДИНКА"

Створена је у Институту за воћарство у Чачку 1969. године, укрштањем "керешке" и "хајманове конзервне". Пророди у другој години. Захтева резидбу због израженог огољавања грана које су донеле род. Има крупан, тамноцрвен плод, масе преко шест грама, глатку и сјајну покожицу. Сочно и получврсто месо је киселкастог укуса и пријатне ароме. Позног је времена сазревања.

Веома је родна и погодна и за јело и прераду. Због квалитета и родности заслужује да се више шири.



"РЕКСЕЛЕ"

Потиче из Немачке и самооплодна је сорта. Због огољавања грана захтева резидбу. Рађа добро и редовно. Отпорна је према ниским температурама. Сазрева крајем јуна, почетком јула. Плод је тамноцрвен, покожица танка, глатка и сјајна. Средње чврсто месо је накисело и ароматично. Погодна је за механизовану бербу.



Снежана Малиновић, дипл. инж. воћарства и виноградарства