У воћњацима се појавио цвет на бројним локацијама.Отворени цвет је идеалан улаз за болести. Најопасније је сушење цветова, јер без њих нема ни плода.Услови развоја болести су ту - поновите третмане ако је прошло више од три дана.


На свим врстама коштичавог воћа Монилија изазива различите симптоме, груписане у две категорије:

-као сушење грана, гранчица и цветова - Monilia laxa
-као трулеж плодова - Monilia fructigena


Код јабучастог воћа (јабука, крушка и дуња), Монилија је проузроковач првенствено трулежи плода, а врло ретко и изузетно изазива и сушење ластара у цветању. На дуњи се јавља и за ту врсту специфична – Monilia linhartiana.

То су називи конидијских форми. Плодне форме које се јављају врло ретко (апотеције) носе називе Sclerotinia laxa и Sclerotinia fructigena.


Monilia laxa напада претежно коштичаво воће: трешњу, вишњу, шљиву и брескву. Најчешћа је на вишњи и брескви.

Monilia fructigena напада јабучасто воће (јабуку и крушку), али исто тако и наведене коштичаве врсте. Код коштићавог воћа сушење грана са цветовима (Monilia laxa) је много важнија.


Симптоми:

Сушење гранчица и цветова манифестује се у фази цветања и одмах после цветања. Младари процветају али тада већи или мањи број цветова почиње нагло да мења боју у смеђу, суши се и пропада. Многи људи не знајући за узрок па своде то на хладноћу или мраз. Међутим, ако се ради о мразу, онда се суше сви цветови једне воћке, а у овом случају се суше само цветови на појединим младарима.

Број тако осушених младара с цветовима може на стаблу бити велик, па читава воћка има жалостан изглед јер је захваћена у пуном цветању.. Рода наравно нема.



Биологија:

Гљива презимљује у зараженим сувим гранама на којима у пролеће настају лежишта конидија, у такозваним мумијама. Осим гранчица и мумија на стаблу могући је развој и из остављеног и трулог плода испод стабала .Настају апотеције, које дају аскусе, а они ослобађају аскоспоре .Аскоспоре и конидије врше примарну заразу. Конидије из заражених гранчица и мумија настају пуно чешће него аскоспоре. Те конидије инфицирају у цветању младаре преко цветних органа. Изузетно до инфекције може доћи и раније док је цвет још затворен, а и касније када се плодови заметну. За то морају бити остварени посебни услови, а они су реткост док, је инфекција кроз цвет најчешћа.


Конидије гљиве продиру кроз унутрашњост цвета. Мицелија наставља растом и кроз цвет улази у гранчицу, излучујући токсине у младар, гљива узрокује нагло сушење младара и то већ у завршетку цветања


Ако се цветање одужи, или ако се догоди да се део цветова на стаблу накнадно отвори, могућа је и секундарна инфекција са осушених цветова на нове тек процвале, али само путем конидија.


Најкритичнији период је цветање и то када је праћено великом количином влаге и ниским температурама.. Када воће прође фазу цветања и плодови мало нарасту, нема више могућности продора гљиве у младаре. Тек касније када су плодови већ велики долази опет до инфекције, али је последица само трулеж плода .Од такве инфекције настају мумије.


Ако су суви и повољни услови у време цветања не долази до заразе и те године нема сушења младара. У случају узастопног понављања кишовитог времена више година у време цветања, страдају младари, јавља се смола и воћка полагано слаби и суши се. То се најчешће догађа код брескве, кајсије и вишње, а слабије је изражено код трешње и шљиве.



Заштита :

Заштита је најважнија код брескве и вишње, код којих неке сорте јако страдају од те болести. Већина сората је осјетљива на ту болест, посебно у интензивним засадима. .


Први део заштите се односи искључиво на превентивне мере сузбијања, будући да болест није лако сузбити, посебно не у кишним условима и још погодити праву потфенофазу цветања приликом третирања.


Дакле, потребно је одстранити све суве и полусуве гранчице с коштичавих воћака. Чак и гране. Одстранити и до 20 цм испод сувог дела, јер гљива иде доста дубоко у дрво. Коштичаве воћке се могу резати у вегетацији, тако да не би то требало остављати за пролећну резидбу, већ за летњу.


Даље, обавезно се морају скинути и спалити или закопати све мумије остале на дрвету. Такође, испод воћака би било добро почистити терен од могућих остатака воћа.


Од средстава за заштиту биља примјењујемо препарате :

Класично прскање бакарним средствима у бубрењу пупољака као први облик заштите: Nordox, Cuperblau, Champion, Бакарни креч . Ово је стандардно прскање за све воћне врсте. Наравно, то није доста за Монилију.


Следеће је прскање органским фунгицидима уочи цветања (петељка цвета дужине 1 цм) и то са: Dithane, Captan, Merpan, Star, Polyram.


И оно најважније, треће прскање у пуном цветању: Alert, Olymp, Mythos, Teldor, Kidan, Signum, Folicur, Sumilex, Chorus.


Приликом примене средстава за заштиту биља у пуном цветању треба напоменути да у случају јаког напада болести и неповољним условима (киша, влажно време) треба у опадању латица поновити третирати истим средствима наведеним под трећом ставком, наравно придржавајући се упутстава о дозвољеном броју прскања појединим средством.




Трулеж плода (M. fructigena)


Симптоми:

Симптоми болести су слични као и код трулежи плодова јабуке и крушке. Плод прво добије смеђу пегу која се нагло шири, мезокарп смеђи, труне и убрзо је захваћен читав плод.

На површини плода се развију сиви (M.laxa) или жућкасти (M. fructigena) јастучићи. Понекад у концентричним круговима, али често и неправилно распоређени. Ако се два плода додирују, трулеж прелази из једног у други.


Биологија:

Трулеж плода се нагло шири посебно после дуготрајних киша, посебно ако су те кише дошле након дужег периода лепог и сунчаног времена. У том случају долази на плоду до ситних, невидљивих оком, пукотина. То је слично као код Ботрyтиса (сиве плесни ) на грожђу. Те пукотине су улазна места за инфекцију гљивом. Такође, све болести и штеточине који рањавају плод су исто тако узрочници ширења Монилије, као и град.

Те су ране и пукотине улазна места за ширење болести, нарочито после кише.

Врло је много штеточина на коштичавим врстама који могу изазвати оваквим путем трулеж плода. Треба напоменути да се трулеж плодова шири и касније у транспорту плодова и продаји. Доста је да плод буде само мало нагњечен или оштећен ноктом приликом брања и паковања.Такође, треба водити рачуна о паковању плодова после бербе.

M. fructigena презимљује на коштичавим воћкама само у мумијама.

На тим мумијама у пролеће се стварају , као и у току вегетације непрестано конидије.Те конидије заражавају плодове, с тиме да су плодови осетљивији пред бербу. До инфекције плодова може доћи и преко конидија које настају на младарима које су исте године заражени преко цветова што је већ споменуто и описано код Monilije laxe .


Заштита:

Сузбијање је индиректно. Морамо уклонити све факторе које можемо, а који доводе до рана на плодовима. То су неке болести као што је шупљикавост (Stigmina carpophila), затим штеточине као што су трешњина мува (Rhagoletis cerasi), бресквин мољац (Anarsia lineatella), бресквин смотавац(Cydia molesta), шљивини савијачи (Cydia funebrana и Cydia prunivorana) - уклонити гнијезда оса и стршљена у близини и др. Борећи се против тих болести и штеточина боримо се индиректно и против Монилије.


Још једном треба споменути уклањање мумифицираних плодова са стабала као и редовно одржавање крошње резидбом сваке године. Монилија ће нажалост бити и даље присутна, јер њена појава у многоме зависи од временских услова који владају у фази цветања.




дипл.инж. Стојкић Славица