Високожбунаста америчка боровница потиче из САД. У дивљем стању се простире у источном делу САД-а (од Флориде на југу до Мичигена на северу). Достиже висину од 3 - 4,5 m, а најбоље успева на влажним стаништима и већој надморској висини. Због специфичности кореновог система, веома је осетљива на сушу. Према последњим подацима високожбунаста боровница се у САД-у гаји на површини од око 8500 hа, са годишњом производњом око 50000 тона. Боровница се на нешто већим површинама гаји и у Канади, Холандији, Енглеској, Новом Зеланду, Аустралији, Чилеу, Швајцарској, Белгији и Немачкој.

У нашој земљи има веома мало искустава у гајењу високожбунасте боровнице. Од 70-тих година прошлог века до данас чињено је неколико покушаја увођења у производњу ове племените воћне врсте. Упркос релативно повољним условима резултати су углавном били незадовољавајући, тако да је и интерес произвођача био занемарљив.

С друге стране, подизањем засада боровнице поред постојеће, ангажоваће се и нова радна снага, чиме ће се повољно деловати на допунско запошљавање, чак и оних категорија становништва које припада категорији издржаваног (деца, старије особе, пензионери).

Интензивна и профитабилна производња високожбунасте боровнице подразумева редовну и обилну родност и висок квалитет плода, као и знатно већу вредност производње у односу на друге трошкове. С ббзиром да експлоатациони век плантажно гајене боровнице износи 15 до 20 година, а да подизање засада захтева улагање великих новчаних средстава, због чега је неопходно, пре отпочињања инвестиција извршити детаљну анализу агроеколошких и других услова који су релевантни за ову производњу на одређеном простору. У наредном делу текста ћемо се осврнути на лимитирајуће факторе у узгоју овог воћа.



Температура.

Боровница захтева одговарајућу суму и распоред топлоте у току године и вегетационог периода. Високоприносне сорте боровнице, подносе хладноћу и до -28°C, под условом да су изданци покривени снегом. Међутим, уколико изданци нису покривени снегом, могу измрзнути на температурама од -18°C и вишим. Корен је осетљивији и измрзава на температури од -12 до - 14°C.

Да би се цветање и други биолошки процеси нормално одвијали потребно је да боровница прође током зимског мировања одређено време на температури нижој од 7,2°C (од 650 до 850 часова). После периода зимског мировања, гајене сорте боровнице су релативно осетљиве на колебљиве зимске температуре, посебно ако температура варира између +6°C у току дана и –7°C током ноћи. Позни пролећни мразеви по правилу не представљају већу опасност због тога што боровница релативно касније цвета. Температуре утичу и на нормало сазревање плодова. У зависности од сорте и температуре, боровница сазрева од 50 до 90 дана после цветања. Ниже температуре и недовољна сума топлоте утичу да плодови неравномерно сазревају или да уопште не сазре. Сорте боровнице су осетљиве и на високе температуре (изнад 30°C) у току вегетације, посебно ако се јављају у фенофазама цветања и сазревања плодова и ако дуже трају. Топлотни удари, који се на неким локалитетима могу јавити у топлим и влажним летима, могу да нанесу извесне штете, па чак и сушење боровнице.

Оптимална усклађеност метаболитичких процеса се остварује у условима релативно топлијих дана а свежијих ноћи, када се процес дисања у току ноћи прекида, тако да биљкама на располагању остаје целокупна количина акумулираних хранљивих материја. Због тога су плодови из локалитета где владају овакви услови неупоредиво укуснији и квалитетнији од оних где то није случај.



Вода и влажност ваздуха.

За нормалан развој, родност и постизање оптималних приноса по јединици површине, потребно је да у засадима боровнице током вегетације буде довољно влаге у земљишту (75%-80%) и да просечна релативна влажност ваздуха буде 75%. Критични периоди за влагу код боровнице су у фенофази цветања (мај), раста и зрења плодова (јун, јул, на вишим теренима и август) и образовања родног потенцијала за наредну годину (август).

Интензивна и високо продуктивна производња боровнице могућа је једино у крајевима са преко 800 мм воденог талога годишње, с тим да је више од 50% истих правилно распоређено у току вегетационог периода. Уколико су недељне количине падавина у току вегетације мање од 20 до 50 mm неопходно је извршити наводњавање. Карактеристичан симптом недовољне количине влаге је црвенило лишћа. Услед суше младари постају слаби, слабије је заметање плодова, а лишће превремено отпада. У екстремним случајевима долази до сушења младара, па чак и читаве биљке.

До ове појаве релативно често долази због специфичности грађе кореновог система боровнице, који је веома плитак. Највећа маса корена се налази на дубини од 15 до 40 cm. На кореновом систему боровнице не постоје коренове длачице (жиле сисавице), већ се биљке обезбеђују водом и минералним материјама из земљишта уз помоћ специфичне микоризе (симбиоза кореновог система и неких корисних врста гљива). У случајевима земљишне и ваздушне суше, које су уз то праћене високом температуром, коренов систем није у могућности да обезбеди довољне количине влаге па долази до оштећења на биљкама. Боровница такође не подноси вишак влаге у земљишту. Ниво подземних вода би требало да буде најмање 50 cm испод површине земљишта. Уколико се појави вишак воде у зони корена у току више дана, односно ако иста не отиче, може доћи до стварања неких једињења токсичних за биљку и повољних услова за развој гљивичних болести изазивача труљења корена и изданака боровнице.



Светлост.

Високожбунаста боровница је светлољубива биљка, али подноси и ретку засену. Светлост као климатски фактор је веома ретко ограничавајући чинилац производње, осим уколико се засади не подижу у непосредној близини високог растиња или услед неодговарајуће (превелике) густине склопа и одсуства примене агро и помотехничких мера. У условима засене не долази до образовања родног потенцијала, што доводи до изостанка или веома малог рода.



Земљиште.

У односу на друге јагодасте врсте воћа боровница има специфичне захтеве према земљишту. Највише јој одговарају лака, плодна (са око 5 – 7% хумуса), растресита и добро пропустљива земљишта. Оптимална киселост (pH) земљишта се креће од 4,3 - 4,8 мада може успевати и на земљиштима са киселошћу од 4,0 – 5,2. Посебну пажњу треба обратити на присуство трулежница корена вишегодишњих култура које могу изузетно штетно деловати на симбиотску микоризу корена боровнице.

Присуство обичне (шумске) боровнице је сигуран показатељ повољности неког земљишта за гајење високожбунасте боровнице. С обзиром да ова производња захтева релативно мале површине, потребно је сваку парцелу брижљиво одабрати и извршити неопходну педолошко-агрохемијску анализу.



Орографски чиниоци.

Високожбунаста боровница се може успешно гајити на мањим надморским висинама, мада успева и на већим, до око 1.000 m. Више јој одговарају севернији (осојни) положаји са благим нагибима и повољном ваздушном дренажом. Треба избегавати микродепресије (увале), равнице и положаје који су на удару хладних, јаких и сувих ветрова. Обична боровница је природни пратилац борових шума, па је њихова близина пожељна и у случају гајења високожбунасте боровнице.



Сортимент и садни материјал.

Највећи број сорти високожбунасте боровнице је самооплодан, али се произвођачима, ради сигурније оплодње препоручује гајење неколико које се међусобно могу опрашивати.На избор сорти утичу следећи чиниоци: захтеви тржишта, родност, време сазревања и дужина бербе, отпорност према болестима. Најбоље производне резултате испољавају: Блута (Bluetta), Блукроп (Bluecrop), Блуреј (Blueray).

За подизање плантажних засада боровнице користити искључиво садни материјал произведен на неки од вегетативних начина, у расадницима који су под сталном контролом државних овлашћених институција. Садни материјал мора бити гарантоване сортне чистоће и беспрекорног здравственог стања (без присуства вирусних и других обољења, нематода и гриња), односно мора поседовати одговарајући цертификат. У Републици Србији се углавном може набавити садни материјал из увоза. На тржишту земаља са развијеном културом гајења високожбунасте боровнице се најчешће могу наћи две врсте садног материјала: контејнерске саднице и балиране (стегнуте) саднице. Контејнерске саднице се налазе у одговарајућим контејнерима са већом или мањом количином супстрата. Могу се садити током читаве вегетације, од пролећа до јесени. Уз минималну негу осигуран је 100%-тни пријем. Такође, добра особина оваквих садница је да се могу транспортовати на велика растојања у дужем временском року без опасности од сушења и оштећења. Балиране саднице су стегнуте у мрежу у којој се налази микоризни супстрат. Мрежа и супстрат се стављају након вађења саднице, пре испоруке. Обично су старе три године и боље су развијене од контејнерских. После садње мрежа се временом сама распада.



Садња боровнице.

Боровница се сади на претходно припремљеном земљишту. Уместо класичне припреме целе површине, данас се све више препоручује садња у канале (ровове), садња на лејама (банковима) и садња у ископане јаме.

Јесења садња има низ предности, из два основна разлога:
а) саднице се у току зимског одмора обезбеде довољним количинама влаге;
б) биљке имају ранији почетак вегетације и брже се развијају.

Засади високожбунасте боровнице подигнути у јесен, у првој години по садњи развијају снажне изданке, а већ у трећој години могу донети значајну количину рода чија вредност покрива трошкове текуће производње. Пре почетка садње, уколико у претходној припреми земљишта нису уништене штеточине земљишта, потребно је у отворене бразде за садњу ставити неки од земљишних инсектицида, као што су: Форат Г-5, Галатион (Ровицид), Дотан и др., у прописаним количинама. Због најбољег искоришћења светлости, препоручује се да правац редова буде север-југ.

Растојање између садница је у зависности од бујности сорте, између редова 2,5-3 m, а у реду од 1 m за мање бујне (Блута), до 1,5 m за бујне сорте (Блукроп). Ако се биљке саде у канале, потребно је да канали буду широки око 1 m, а дубоки 40-50 cm. Канал се испуни одговарајућим супстратом (Класман, Галицина). Саднице се постављају на предвиђено растојање, након чега се по врху додају букова кора или отпаци четинара. Потребно је редовно додавати нове количине супстрата због процеса хумификације и распадања.

Садња боровнице се по правилу врши ручно, мада је могуће механизовати овај радни процес. Најбоље је садњу обављати по облачном времену или у јутарњим и послеподневним часовима. Саднице се саде мало дубље него што су биле у расаднику. Да би редови били прави, претходно се дуж истих затеже канап, па се саднице постављају уз њега. Одмах по садњи треба извршити средње обилно заливање сваке саднице. Неопходан предуслов успешне производње боровнице је постављање одговарајућег система за заливање.



Нега и заштита засада боровнице у првој години.

Негом и заштитом у првој години потребно је засад припремити за што већу и квалитетнију родност у годинама експлоатације. Ове мере се углавном своде на окопавање и ручно плевљење траве око саднице, наводњавање и заштиту од болести и штеточина.



Помотехничке и агротехничке мере у засадима боровнице у роду.

Нега засада у роду обухвата неколико агротехничких и помотехничких мера како би боровница сваке године давала стабилан и квалитетан принос.
У том циљу се предузимају следеће мере:
- прихрањивање засада минералним ђубривима;
- одржавање земљишта;
- малчирање;
- резидба;
- наводњавање и одржавање земљишта у стању оптималне влажности;
- заштита од болести, штеточина и корова.

Прихрањивање се изводи на основу стања засада и стварних потреба биљака. Прoизвођењу ове мере мора се бити обазрив како се неправилном применом не би изазвала промена pH вредности супстрата, што би имало негативни ефекат по саднице.

За постизање високих и редовних приноса потребно је ђубрење органским и минералним ђубривима. Сваке треће године треба користити стајњак у количини од 30 t/hа. Боровница добро реагује на азотна ђубрива, али се бољи резултати постижу употребом комплексних ђубрива.

У мају или јуну прве године после садње треба користити по 50 – 60 г КАN-а по садници. Ђубриво растурити на 25- 30 cm од садница боровнице. После ступања засада на род треба користити комплексна ђубрива (NPК – 8:12:26 + МgО) или воћкал (NPК 8:5:24 + МgО и гвожђе) у количини 400 – 500 kg/hа. Ђубрење треба извести крајем новембра или почетком децембра пре снега. Прихрањивање КАN-ом у количини од 200 до 250 kg/hа изводити почетком марта и крајем маја, с тим што се у првом термину користи 100 -150 kg/hа, а у другом термину 100 kg/hа.

Одржавање земљишта у засадима боровнице се најчешће врши тако што се међуредни простор затрави и касније редовно врши малчирање.

Мање је повољно одржавати земљиште у виду јаловог угара јер се честим фрезирањем губе огромне количине вегетативне масе. Простор у реду се одржава плитким окопавањем, водећи рачуна да се не оштети коренов систем саднице.

Примена хербицида није препоручљива осим у случају када немамо другог избора. Тада се веома опрезно могу користити неки од контактних хербицида (Грамоксон, Баста) у количини 3-5 l/hа. Тоталне хербициде не користити у засадима високожбунасте боровнице


Резидба боровнице нема интензиван карактер као код већине других воћних врста. Боровница доноси род на леторастима из претходне вегетације, а почиње да рађа друге године после садње. Најкрупнији и најквалитетнији плодови су на бујним леторастима. Пошто већина сорти имају склоност да прероде, намеће се потреба уклањања једног дела родног дрвета путем резидбе. Код сората са тенденцијом полегања бочних изданака намеће се њихово уклањање или прекраћивање, док је код сората са вертикалним изданцима потребно проређивање родних грана унутар жбуна. По правилу резидба треба да је умерена и прилагођена родном потенцијалу и стању сваког жбуна понаособ. Јака резидба која се састоји у уклањању ситних родних грана, уклањањању појединих изданака жбуна и јаком прекраћивању изданака доводи до знатног смањења приноса, повећања крупноће плода и ранијег зрења. Уколико се жели постићи касније зрење резидбу треба свести на најмању меру. Уопштено говорећи, оштра резидба боровнице се не препоручује, сем у случајевима јаче регенерације и обнављања жбунова.

Бујнији жбунови дају крупније плодове и већи принос, те их због тога треба слабије орезати. Њима треба обезбедити одговарајућу количину воде у свако доба. Јача резидба се спроводи код слабијих жбунова, на лошијим земљиштима са дефицитом хране и влаге.

Са резидбом треба почети тек у четвртој години после садње, када се уклањају закржљале гране при основи жбуна. У петој години треба уклањати поломљене и суве гране. Резидбу треба што више редуцирати на неколико јачих резова у циљу уштеде радне снаге, при чему се све непотребне гране уклањају до основе или до неке бујне бочне гране. Повијене бочне изданке такође треба уклањат

Често је потребно вршити смањење родног потенцијала на 3 – 5 родних пупољака по грани. Јачина резидбе зависи од броја родних пупољака по гранчици, што зависи од услова гајења и сорте. Резидбу треба спроводити после престанка опасности од позних пролећних мразева. У принципу резидба се може извршити у свако доба после опадања лишћа до завршетка цветања уколико је потребно.

Многи произвођачи занемарују улогу пчела у гајењу ове воћне врсте. Бројним огледима је доказано да са уношењем пчелињих друштава у засаде боровнице долази до боље оплодње, крупнијих и квалитетнијих бобица а тиме и неупоредиво већег рода. На површини од 0,20 hа довољно је уношење једног јаког пчелињег друштва.

Наводњавању као неопходној мери код плантажног гајења боровнице мора се посветити посебна пажња. Поред обезбеђења довољних количина воде мора се водити рачуна и о њеном квалитету, хемијском саставу, pH вредности и садржају гвожђа. Потребне су честе провере pH вредности воде да не би дошло до промене киселости супстрата на којем се боровница гаји. Висок садржај гвожђа у води за заливање може да изазове на бобицама појаву пега браон боје које смањују тржишну вредност плодова.

Најквалитетнији начин заливања се обезбеђује системом ""кап по кап"".



Заштита боровнице од болести и штеточина и корова.

Боровницу нападају многе биљне болести и штеточине, које могу нанети велике економске штете, а у екстремним случајевима довести и до пропадања засада. Евентуална појава болести и штеточина може бити проузрокована и здравствено неисправним садницама. Штете боровници могу нанети ериофидна гриња, цветојед, смотавац плода боровнице, лисни минер, штитаста ваш и рутава буба у време цветања. Кржљавост жбунова боровнице изазива вирус кржљавости боровнице. Уколико се у засаду примете такви жбунови треба их одмах искрчити и уништити и обратити се произвођачу садница.

Пламењача боровнице се јавља у виду пега величине 2 – 20 mm на гранчицама, лишћу и зеленим плодовима. Зараза може бити јача у условима повећане влажности (кишних година) и више температуре. Болест се сузбија препаратима на бази Каптана (Вентурин), Манкоцеба (Дитан) и стробилурина.

Рђа стабла и лишћа боровнице може нанети велике штете овој воћки. Испољава се у облику мрких пега величине 2 -3 mm. Пеге се постепено шире и могу захватити читав жбун. Највећа опасност прети крајем пролећа и почетком лета при влажном и топлом времену. Болест утиче на смањење приноса и погоршање квалитета плодова. Проузроковач ове болести се сузбија истим препаратима као пламењача боровнице а рокови примене се практично подударају.

Ериофидна гриња оштећује цветне пупољке боровнице за време топлих зима. Женка полаже јаја у касну јесен у близину цветних пупољака. У пролеће када отопли ларве се излегу и нападну отворене пупољке. Сузбијање се изводи у периоду излегања ларви. За сузбијање се користи галмин заједно са бакарним оксихлоридом. Гриња се може сузбити и акарицидима (Omite, Ortus, Demitan) чим се примети присуство гриња. У време цветања се може појавити и рутава буба. Ако се примети присуство штеточине треба поставити беле ловне клопке (лепљиве – Rebell bianco или визуелне, које се до пола напуне воденим раствором 1% детерџента).



Берба боровнице.

Берба боровнице се обично протеже у периоду од 6 до 8 недеља с обзиром да постоје ране, средње ране и позне сорте. Свака сорта се бере три до седам пута у интервалу од 5 до 7 дана у зависности од особина сорте и временских услова. Плодови боровнице нису осетљиви као плодови малине. Беру се само зрели плодови плаве боје, пошто су црвенкасти – полузрели плодови кисели. Плодови се стављају директно у специјалну амбалажу запремине 0,57 l. Могу се користити и мале кофице. Када се користе кофице долази до оштећења пепељка. Приликом паковања плодова уклања се лишће и незрели – црвенкасти плодови. Ако је добар род један берач за 8 часова може напунити 60 -80 кутијица поменуте запремине. Код бербе треба настојати да се одвоје плодови по крупноћи у више класа. Крупнији плодови постижу вишу цену на тржишту. Ако се кутијице покрију са целофаном повећава се трајност плодова и постиже већа атрактивност. Плодови боровнице се могу продати за потрошњу у свежем стању, али се такође могу конзервирати у 50% раствору сахарозе или замрзавати. Замрзнути плодови су готово истог квалитета као и свежи.



Александар Лепосавић
референт за јагодасто воће
Центар за воћарство, Чачак