У већини подручја континенталног дела наше земље јагода страда од ниских зимских температура и позних пролећних мразева,ако није покривена снегом. У условима голомразица земљиште промрзава, посебно лакши типови, чак и до веће дубине него што је слој у коме се налази корен јагоде.Тада долази до мањег или већег измрзавања корена, а тиме и до оштећења читавог бокора. У таквим подручјима треба извршити заштиту јагоде, а нарочито младе засаде где је садња обављена касније у лето или јесен. Ово је један од разлога зашто треба избегавати јесењу садњу.



Заштита јагоде се обавља на више начина. Један од њих је прекривање бокора незгорелим стајњаком у коме има доста сламе. Тиме се уједно врши и делимично ђубрење. Лоша страна ове мере је велико уношење семена корова, а испод стајњака се насељавају и мишеви.


Најбоља заштита се постиже прекривањем јагода специјалним термозаштитним тканинама дуж редова (Агрил фолија),а преко њих се могу додатно стављати слама, плева или неки други слични материјал. Заштита јагоде се може обавити и директним прекривањем сламом, асурама,...


Због раног цветања и ниског раста, у нашим условима јагоду угрожавају позни пролећни мразеви тако да појединих година могу да униште читав род. Чешћи су слабији мразеви који изазивају делимична оштећења, при чему страдају први (примарни) цветови који дају и најкрупније плодове. У пролеће када наступи опасност од ових мразева, Агрил термозаштитна тканина се може успешно користити за заштиту уз повремено подизање ради проветравања биљака и обезбеђивања приступа пчелама током фенофазе цветања.



Остале директне мере заштите од позних пролећних мразева укључују:

- задимљавање јагодњака,
- паљење материјала који дају доста дима (као што су слама,влажна плева,струготина,натруло сено или сакупљени корови),
- прекривање јагоде у критичним данима полиетиленском фолијом,
- орошавање вештачком кишом и загревање.

Задимљавање обично почиње пред зору и ујутро кад су најкритичније температуре.



дипл.инг.Дејан Јоцић