Пре самог подизања воћњака морамо сагледати природне и економске показатеље.
Од природних показатеља:
-Вода
-Земља
-Клима

Од економских показатеља:
-Близина тржишта
-Близина саобраћајница
-Прерађивачки капацитети

Након испитивања ових показатеља онда приступамо избору сорти, величини засада и односу појединих врста у засаду. Ако су ови услови испуњени приступа се припреми земљишта за садњу.



Припрема земљишта

Пре саме садње воћњака на том земљишту треба гајити легуминозе: сточни грашак, соју, јечам, пшеницу. Морамо водити рачуна о уношењу хербицида. Затим морамо вршити физичку и хемиску анализу земљишта.

Ако је количина хумуса у земљишту мала, онда треба додати одговарајућу количину стајњака, за повећање хумуса од 0,1% у слоју земљишта од 40cm треба додати 2-3вагона стајњака по хектару. Уколико су земљишта кисела треба извршити калцификацију са СаСО3 или негашеним и гашеним кречом. Ако земљиште садржи више СаСО3 (креча) треба извршити закишељавање земљишта. Ако се при мелиоративној поправци унесе и стајњак онда количину минералног ђубрива треба смањити за 10-30%.

Када се изврши растурање органског и минералног ђубрива приступа се риголовању или дубоком орању земљишта.Када је оранични слој дубок онда се иде на риголовање 50-90 cm а укоико је оранични слој плитак онда се иде на подривање 50-70 cm. Ове мере се врше крајем септембра око 20.септембра, затим се земљиште остави да се лагано слегне, када се слегне иде се са фином припремом. Изриголована површина се прво припреми тешким тањирачама, а непосредно пре садње се прелази сетво спремачем или дрљачом. Након свега тога прави се систем за наводњавање.



Растојање између воћака

Зависи од воћне врсте, подлоге, сорте, типа земљишта, узгојног облика круне. Растојање воћака у воћњаку може бити у виду троугла, квадрата, правоугаоника и по изохипсама. Најбоља садња је у троугао, јер се земљиште користи најрационалније, а и воћке не засењују једна другу. Код већих засада правац редова се одређује помоћу ТЕОДОЛИТА или ПРИЗМЕ док код мањих засада помоћу обичног канапа. Пре сађења воћака потребно је одредити избор и распоред сорти у засаду.



Размештај сорти у воћњаку

Приликом избора сорти појединих воћних врста морамо водити рачуна јер неке воћне врсте су страно оплодне тако да треба у воћњаку имати сорту опрашивача као код: јабуке, крушке, трешње, ораха, леске, бадема, питомог кестена, кајсије и шљиве. За постизање већих и стабилнијих приноса и добијање крупних плодова и код самооплодних врста препоручује се садња опрашивача. Морамо водити рачуна да сорте опрашивача имају добру клијавост полена, да се 50% подудара фенофаза пуног цветања са основном сортом, да су гамете компатибилне да ступају у период плодоношења истовремено. Код страно оплодних сорти у воћњаку морају бити заступљене бар 3 сорте које се међусобно опрашују. Веома важно је и добра клијавост полена.
ТИХОГАМИЈА – неједнако време цветања.



Садња воћњака

Садња може бити јесења, зимска и пролећна. Садња је најбоља у јесен јер пресеци жила брже калусирају, воћке су боље обезбеђене водом и такве саднице се брже и боље развијају. Све то треба обавити до 25. новембра. На садницама треба извршити дефолијацију која може бити хемиска или ручна. Саднице не смеју бити старије од две године. Обавезна јесења садња иде код леске, пролећна садња се врши на ветровитим подручијима и пределима са влажном климом, поготово на тешким земљиштима. Пролећну садњу обавити што раније нај касније до марта. Пролећна садња се врши код воћки које су осетљиве на ниске температуре.

Пре саме садње прегледамо саднице да ли су ок. Прегледамо корен ако је корен светло беличасте боје онда је у реду, а ако је таман онда није у реду. Дуже коренове жиле треба скратити на дужину 15-20 cm с тим што пресек мора бити мање кос да би дошло до бржег и лакшег зарастања. Корен потапамо у смешу говеђе балеге и иловаче којој додајемо мало плавог камена ради дезинфекције.

Добро припремљено земљиште које је дубоко орано или подривано на њему се копају рупе 60 x 60 cm и оне се ђубре.Ако се не врши ђубрење у рупу а земљиште је добро припремљено онда се копају рупе димензија 40 x 40 cm. Код лошије припремљеног земљишта или на лединама рупе су 120 x 60 cm. Саднице не смеју ићи предубоко, племенити део иде 10 cm изнад земљишта, са дубљом садњом смањујемо бујност воћке.

Прекраћивање воћака се врши у пролеће а висина прекраћивања зависи од воћне врсте и узгојног облика. Приликом прекраћивања рез правимо правилно и пресек премажемо калем воском или фитобалсамом. Саднице са превременим гранчицама скраћујемо и то на 30 cm изнад последње развијене гранчице.



Постављање потпоре за воћке

Слабо бујне комбинације сорта/подлога, сорта/М9, сорта/М27 и сл., захтевају обавезно постављање наслона за воћке. Наслон за воћке се може поставити у виду бетонско-жичане, дрвено-жичане потпоре или појединачних колаца, трске и бетонских стубића и сл. за сваку воћку. На врсту потпоре највише утиче цена исте. Зато, иако је практичнија појединачна потпора за сваку воћку ипак је прихваћенији начин конструкција са жицом, јер је јефтинији за 30-50 %, а у неким случајевима и више.

У нашој пракси највише се користе бетонски стубови дужине 2,8 m од пренапрегнутог бетона 8x8cm, а у низу 6x6 cm. Они треба да су укопани у земљу 70 до 80 цм. Кроз стубове се постављају 4 реда жице, с тим да је први ред на 50 cm од земље. Остали редови жице се распоређују равномерно на 50 cm. Употребљава се поцинкована жица дебљине 3-4 mm, размак између стубова је 6-8 m.

Дрвени стубови који су инпрегнирани или нагорени на крају, користе се такође за постављање потпоре, њихова предност је у томе што се не ломе лако као бетонски. На крају реда се постављају анкери на којима се фиксирају стубови изатеже жица, затезање се врши помоћу специјалних затезача или једноставно увртањем жице



Нега воћњака

Ту подразумевамо примену агротехничких и помотехничких мера како би обезбедили повољне услове за раст и род воћака. Од агротехничких мера најважније су: одржавање земљишта, ђубрење, наводњавање. А од помотехничких мера ту су: резидба воћака, прекалемљивање, подмлађивање воћака.



Одржавање земљишта у воћњаку

Циљ је стварање оптималних услова за развој кореновог система а успоставља се и повољан водни, ваздушни и топлотни режим.

Начини одржавања земљишта:

-Чиста обрада (јалови угар) – користи се у реонима Војводине и Србије, ту се не користе оруђа која сабијају земљиште (фрезе, тањираче), него се користе оруђа која рахле земљишта а то су чизел плугови са депозиторима, они у пролеће рахле земљишта на 40 cm и том приликом преко депозитора уносе ђубрива у земљиште.

-Међуредно затравњивање а у реду обрада – обрада у реду се може вршити ручно(окопавањем), хемиским средствима (грамоxон, баста), или бочним фрезама.



Гајење подкултура

У засадима се обично избегава гајење подкултура. Најбоље подкултуре су легуминозне биљке које се окопавају: пасуљ, грашак, соја, буранија,(луцерка не иде). Ове легуминозе обогаћују земљиште азотом. Као подкултуре у И години се могу гајити: бостан, црни лук, краставци. Не препоручује се гајење: паприка, парадајза,кромпира, луцерке, сунцокрета, шећерне репе, кукуруза, кртоластог биља.



Ђубрење воћњака

Од ђубрења зависи раст и родност воћака. Потребни макроелементи: N (азот), P (фосфор), К (калијум), Cа (калцијум), Mg (магнезијум),... Недостатак бора, цинка, бакра, гвожђа, мангана утиче на физиолошке поремећаје у биљкама. Ђубрењем се уносе ови елементи како би се одржали у оптималним количинама.

Азот (N)
Важан за вегетативни развој боћака, образовање генеративних органа.Превише и касно ђубрење азотом доводи до бујнијег пораста младара и плодова,такви младари не одрвене до јесени те измрзавају док се плодови слабије чувају. Недостатак азота – леторасти су слабијег пораста и мање се образују цветни пупољци.

Фосфор (P)
Утиче на образовање цветних пупољака, заметање, нормалан развој плода, присуство боје и ароматичних материја, код воћака које су обезбеђене сафосфором на време долази до одрвењавања летораста. Ђубрењем фосфора имамо појачан раст корена. Приносом се износи сразмерно мала количина фосфора изземљишта око 2,2 kg са 10 t. Свако прекомерно ђубрење доводи до појаве хлорозе, недостатака цинка (Zn). Док недостатак доводи до појаве црвенила врха летораста. Услед преобилне снадбевености азотом може доћи до мањка фосфора.

Калијум (К)
Утиче на родност воћака и он се нарочито налази у родним гранчицама, лишћу, плодовима. Калијум утиче на боју и квалитет плода, регулише садржај воде и делује на стварање шећера и скроба као и на развијање ароме, утичена на регулисање отпорности биљке према ниским температурама и суши (више К већа отпорност). Вишак калијума омета усвајање калцијума и магнезијума и самим тим провоцира појаву горких пега, скалдишних болести, превремено опадање лишћа и др.

Магнезијум (Mg)

Саставни је део хлорофила и има значајну улогу у функционисању ензима. Недостатак се прво јавља на доњим и старијим листовима летораста. Типични симптоми су просветљивање између нерава, који касније некротирају односно изумиру, такође може да дође до ранијег опадања листова.Калијум је антагонист за усвајање магнезијума. При преобилном садржају калијума у земљишту магнезијум не може да се усвоји у довољној мери иако га у ствари има довољно. У земљишту треба да влада однос К:Mg = 5:1. у пракси се показују добра фолијарна третирања Mg јер спречавају превремено опадање лишћа.

Калцијум (Cа)

Цлужи биљци за појачање ћелиских зидова, ова хранљива материјанеутралише такође уобичајено кисели ћелиски сок. Потреба плода за калцијумом је веома мала 10 t плодова садрже око 0,75 kg CаО. Ипак ова количина је врло важна јер је пресудна за физиолошку стабилност плода. Плодови са мало калцијума лако развијају горке пеге, брашњаве су и посмеђује им се месо. У недостатку калцијума сви процеси старења у плоду протичу много брже, због чега имају кратко време складиштења. Највише га има у дрвенастим деловима и лишћу због чега плодови нису довољно снабдевени. Уколико су стабла бујнија заметање плодова је неуједначено, утолико је слабије снабдевање плодова калцијумом, ово се може ублажити осмишљеним прскањем калцијумом у другој половини вегетације.Пре самог ђубрења неопходно је извршити фолијарну и све друге земљишне анализе, на основу којих се даје препорука за ђубрење. Основно ђубрење се ради у јесен или рано пролеће са 7:14:21 или са 10:20:30 NPК на 30-40cm дубине јер је утврђено да су P и К слабо покретљиви и споро се преносе па се ђубрење врши депозиторима. Код прихрањивања се иде у 2 наврата. Анализа лишћа даје добар увид у стање исхрањености биљке али такође и вишак хранљивих материја као и недостатак истих.


Микроелементи

Потребне су само мале количине, али када недостају онда се примети њихов значај, при недостатку микроелемената смањује се виталност биљке а тиме и отпорност према болестима.

Бор– преко половине проба земљишта и листа указују на недостатак бора, овај микроелемент се на лаким земљиштима брзо испира. Ако је земљиште оптимално снабдевено (класа C) довољно је годишње ђубрење са 0,5-0,7 kg бора, што одговара са око 5-7 kg Boraxa. Једно од решења је и прскање засада бором са 2-3x око периода цветања.

Манган – недостаје често код осетљивих сорти нпр. златног делишеса, пошто се Манкозеб (16% мангана) ретко употребљава због тога што уништава предаторске паукове. Засаде са недостатком мангана треба ђубрити већ пре цветања манганом. Када у лето листови постану светли довољна су 1-2 третирања манганом. Приписује му се позитивно дејство у спречавању опадања листаз латног делишеса. Манган сулфат прскан одвојен од Мg сулфата се лакше усваја.

Гвожђе– недостатак изазива хлорозу младих листова однс. врха младара.Земљишта богата кречом или збијена земљишта са недостатком азота или сувише влажна спречавају усвајање гвожђа из земљишта. Код јаке хлорозе потребно је правовремено, пре цветања применити хелате гвожђа (EDDHA helati), најбоље под условима високе влажности или увече. Кратко након третмана потребно је кишење ако је време суво. Доза хелата се одређује према старости, величини стабла иинтензитету хлорозе (нормална доза по стаблу 10-15 g Fе EDDHA на подлози М9)већа стабла требају веће количине гвожђа. Прскање лишћа DTPA гвожђевим хелатима само је ретко потребно ако се у кратком времену треба сузбити већ развијена хлороза. Код сорти осетљивих на рђасту превлаку ово се може препоручити само пре цветања, пошто једињења гвожђа изазивају појаву исте.




Наводњавање

Значајна мера за реоне где годишња количина падавина не прелази 600мм. На песковитим теренима и ветровитим подручијима наводњавање је обавезно. Наводњавање се врши како би постигли редовне и високе приносе.

За наводњавање се користе:
-Систем кап по кап
-Микро распрскивачи
-Порозне траке

Да би заливање имало позитиван ефекат морамо водити рачуна о % влаге у земљишту (PVК – пољски водни капацитет). Ђубрење можемо вршити приликом наводњавања и оно се зове фертиригација. Тек засађење воћке у пролеће треба залити са 10 l воде а када наступи сушни период треба извршити још 2-3 заливања. Младе воћке се могу заливати до краја јула касније треба избегавати заливање како не би изазвали секундарни пораст.


Критичне фазе приликом заливања:

1.Фаза цветања:
Суво време и дување топлих ветрова доводи до сушења жига тучка тако да морамо заливати са 30-40 mm то заливање поспешује оплодњу и вегетативни развој воћака. Више се наводњавају јабучасте врсте него коштичаве. Код кајсије су неопходна бар 2 заливања како не би дошло до сушења и како би се повећали приноси.

2.Фаза развитка плода:
Изводи се непосредно пред јунско опадање плодова,уколико у круни има пуно заметнутих плодова онда заливање треба смањивати(изоставити), а уколико има умерено плодова онда је заливање обавезно.

3.Фаза време јулског опадања плодова:
Изводи се у време образовања родних пупољака и у време развитка плода (јул-август) на 20-30 дана пре бербе. Ово заливање је важно ако је сушни период јер се троши много воде на плодове и на диференцирање цветних зачетака. Количина воде у сваком термину наводњавања износи 30-60 mm. Заливањем у августу подстићићемо боље диференцирање плодова и повећати крупноћу.



Помотехничке мере за отклањање неродности воћа

Дешава се да засади нерађају, слабо рађају, нередовно (алтернативно) рађају. Узроци неродности воћа су: лош избор сорти, неподесан избор опрашивача, предубока садња, превелика бујност. Код превелике бујности долази до неродности воћа. Због тога вршимо каснију резидбу која депресивно делује на пораст стабала али воћке поново рађају. Предубоко посађене воћке посебно на тешким земљиштима слабо рађају. У том случају око сваке воћке откопати земљу у виду левка све до кореновог врата.

Прстеновање је мера којом се успорава бујност воћака, она се може вршити на деблу и на раменим гранама. На деблу се праве прстенови око 10 cm ширине испод прве рамене гране, а на раменим гранама се праве прстенови 1-3 mm ширине, или се врши везивање дебеле жице сврха задржати минералне материје у круни и подстаћи образовање цветних заметака, код ораха се примењује парање коре дебла, савијање грана,... Ово се обављау првој недељи маја, шест недеља пре диференцирања цветних заметака у пупољцима.



Проређивање цветова и плодова

Веома важна помотехничка мера која се редовно примењује, циљ проређивања је:

-Добијање 95% приноса прве класе
-Отклања се алтернативно рађање
-Берба је олакшана
-Бољи финансиски резултат

Проређивање може бити ручно (механичко) проређивање које је најпоузданије и хемиско проређивање које се ради на већим површинама.

Препарати за хемиско проређивање плодова су:
-Amid thin – препарат на бази алфа нафтил сирћетне киселине и њених деривата
-Karbamil
-Sevin (совин) – инсектицид


При изузетно јаком цветању бујних стабала златног делишеса на вишим положајима препоручује се као могућа варијанта:

1.Амид средства, при прецветавању пуна доза + CARBARYL 50 g/ha + минерално уље 100 g/hа када су највећи плодови пречника 10mm+ CARBARYL 50 g + минерално уље 100ml/hа, једну недељу касније.

2.Амид средства, при прецветавању пуна доза +средства на бази киселина, пуна доза, када су највећи плодови 7-10 mm + CARBARYL 50 g + минерално уље или везивно средство 100ml/hа, једну недељу касније.

Хемиско проређивање се ради у цветању или 12-15 дана после цветања након третирања ситнији плодови отпадају док крупни остају. Ради се када су плодићи 12-14 mm. Само прскање се изводи при тихом времену на т од 15-25ْС и релативној вла‍ности изнад 70% са1200-1500 l воде/hа. Уколико проређивање није успело у целости или делимично треба извршити ручну корекцију.

Ручно проређивање у нашој земљи није уобичајено али ако се има у виду чињеница да се на тај начин у берби може имати уместо 50%, чак 90-95% плодова прве класе, онда је јасно да је оно оправдано.Код ручног (механичког) проређивања прво се проређују заражени, деформисани, повређени, ситнији плодови, плодови у сенци.



Резидба воћака

Изводи се у циљу образовања круне, регулисања родности, подмлађивања воћки. Резидба може бити летња и зимска.Зимска резидба се врши у време биолошког мировања, од опадања лишћа до кретања пупољака. Каснија резидба делује депресивно на биљку, каснија резидба оправдана је код бујних и неродних воћки којима треба самањити бујност. Циљ резидбе је да се на свакој воћки успостави равнотежа између родности и вегетативног пораста. Дуга резидба повећава родност а краћа резидба повећава бујност. Млада стабла су бујнија и таква стабла треба мање орезивати док воћке које не рађају треба минимално орезати. Воћкама на почетку родности проређују се само леторасти а остављају се све потенцијалне родне гранчице. Слабија резидба убрзава и повећава родност док оштрија повећава бујност и успорава родност.



Форме узгојних облика

Водећи узгојни облици код појединих воћних врста:

- Јабука: витко вретено, вретенаст жбун, V систем, коса палмета, ови узгојни облици иду на јабуку и крушку на кржљавим подлогама М9 и МА29.

- Кајсија: побољшана пирамидална круна, коса палмета, ваза, вретенаст жбун.

- Бресква: фузо, фузето, редукована ваза, коса палмета.

- Трешња, вишња: уско пирамидална круна

- Језграсте: пирамидална круна

Приликом формирања облика круне веома је важно изабрати квалитетне саднице и прекратити их на одређеној висини, и извршити повијање младара у августу и септембру.



Узгојни облици :

-Витко вретено:
Саднице се скраћују у првој години на висину од 75 до 85cm, на 75 cm се скраћују сорте са оштрим углом грањања а на 85 cm се скраћују сорте са отвореним углом грањања. Код садница са превременим гранчицама 30cm изнад последње добро развијене превремене гране. Сви младари који су избили на 40-50 cm од земље се избацују. Код сорти са доминантним вршним растом продужница се орезује на њену конкуренцију (поводилицу) или уколико нема погодне поводнице проџ‍ница се скраћује на 50-60 cm и накнадно се врши избор најповољнијег младара у току вегетације. У току вегетације у првој години избацују се младари који конкуришу продужници. У другој години продужница се скраћује за 1/3 на спољни пупољак.

-Уско пирамидални облик круне:
Користи се код вишње, брескве. Нема јачих бочних скелетних грана сем продужнице која је са свих страна обрасла краћим или дужим носачима родног дрвета.

-Котласт – чашаст (ваза), редукована ваза:
Доста се користи код брескве, данас у аматерским засадима код брескве, јабуке, шљива стенлеј. Саднице се скраћују на 50-95cm, оставља се прва на висини од 60 cm, друга на 6-8 cm од прве, трећа на 2-3 cm и испод пресека. Остале се режу у основи а ове три на по 2 видна пупољка. Једногодишњи младари се скраћују да би се на њима створиле секундарне гране и на њима се јављају мешовите гранчице. По завршетку формирања узгојног облика продужница се скраћује за 1/3 или ¼ од њихове висине како би се спречило огољавање скелетних грана

-Побољшана пирамида:
Користи се код кајсије, шљиве, саднице се скраћују на 120 cm рано у пролеће, прати се пораст 1 годишњих младара када младари у пролеће достигну 10-15 cm одстрањују се сви који избијају на деблу. Младари који су конкуренција водилици се одстрањују или пинсирају. У другој години скелетне гранесе скраћују за 1/3 а водилица 30-40 cm изнад нивоа грана. Леторасти који загађују круну се режу од основе. На скелетним гранама се формирају секундарне гране на 70 cm. На секундарним гранама се остављају носачи. Број примарних грана 6-7. на примарним гранама може бити 3-4 секундарне гране на којима су родне гранчице

-Декоративни узгојни облици:
као што су: стубасте јабуке, палмета водоравних грана, палмета у облику свећњака, Y палмета.

-Коса палмета:
Пљоснати узгојни облици које се основне гране пружају.Овај узгојни облик пре појаве вретенастог жбуна и витког вретена био је водећи код јабуке, крушке па и брескве. Круна се састоји од дебла и 3-4 спрата бочних скелетних грана, које се пружају у правцу редова лево и десно.Код јабука на генеративној подлози растојање између I и II спрата је 120 cm ,II и III спрата је 110 cm, и IV спрата је 100 cm. Док на вегетативној подлози можемо имати и 5 и 6 спратова са растојањем од 65 cm између првих етжних грана до 45 cm између последњих. Угао скелетних грана се од основе ка врху повећава од 55ْ на 70ْ. На скелетним гранама се формирају секундарне гране на којима се налазе носиоци родности. За формирање косе палмете треба користити умерено бујне једногодишње саднице нанормално развијеним вегетативним пупољцима.Једногодишње саднице се крајем зиме скраћују


-Вретенаст жбун:
Користи се код јабуке на средње бујним подлогама (ММ106). Вретенаст жбун је у ствари кржљава модификација пирамиде, али се од ње разликује по распореду грана и по бујности. Вретенаст жбун се састоји од скелетних грана које су спирално распоређене дуж централне продужнице и које се налазе у хоризонталном положају.



Регулисање родности путем резидбе

Успоставља се равнотежа између родности и вегетационог пораста, циљ да се у истој години добије добар и квалитетан род, задовољавајући пораст младара у круни 50-60cm, у истој години воћке се добро припреме за род у наредној години. Интензитет резидбе зависи од старости стабла и воћне врсте. Стабла у младом периоду се мање режу, иде се више на повијање грана када су стабла у пуној родности, онда се може одредити принос на основу потенционалне родности пупољака у круни. Вегетативни пораст уколико је пораст велик (бујан) иде се на оштру резидбу, уколико је потенционална родност мала и број пупољака у круни мали иде се на слабију резидбу. Просветљавањем круне избацују се све гране (поломљене, укрштене, гране које додирују једна другу). Код већине воћки се после тога остављају родне гранчице на двогодишњим гранама. Код већине воћних врста се мора оставити младар једногодишњег пораста да би се на њему формирале родне гранчице. Најинтензивнију резидбу код шљиве има чачанска родна.



Резидба кајсије

Кајсија се треба резати како би смањила транспирацију, реже се у 3 наврата.

Пролећна резидба у периоду кретања вегетације до почетка цветања. Избацујемо скелетне гране које се укрштају, загушују круну, поломљене. Реже се 15% грана.

Летња резидба – крај маја почетак јуна, зависи од кретања вегетације у тој години, климатских услова, сорте, подлоге. Врши се прекраћивање избилих младара за 1/3 или ½, на тако прекраћеним младарима са стране избије неколико мешовитих превремених младара. Летњом резидбом добијамо већи број цветних пупољака у круни, њихова већа отпорност на ниске t и одлагање фено фазе цветања за 3-7 дана.

Резидба после бербе у другој половини јула и првој половини августа, с овом резидбом не треба каснити како би зарасле ране пре завршетка вегетације.



Резидба брескве

Реже се нај оштрије, ако се не би резала животни век би јој био веома кратак а род би се премештао ка спољним деловима круне. Прво се просветљава круна, избацују се поломљене, укрштене гране. За род се остављају мешовите родне гранчице најбоље је ако су на двогодишњим гранама или на старијим гранама ако су добро осветљене. Све остале родне гранчице се избацују. Број грана зависи од сорте и узгојног облика.



Резидба купине и малине

Купина и малина се режу 2x. Први пут у току јесени када се избацују изданци који су донели род, док се други остављају на 1 m 5-7 изданака а код купине се оставља 2-4 изданка зависно од сорте. Уклањају се све гране на којима је био род, гране које се укрштају, додирују.



Резидба воћака у роду

Ради се у циљу успостављања равнотеже између вегетативног пораста и родности циљ сваке резидбе је да се добију квалитетни плодови, да се припреми род за наредну годину и да се добије одговарајући вегетациони пораст. Режу се зависно од воћне врсте, старости засада, сортне разлике. Код младих засада треба више ићи на повијање и слабију резидбу. Интензитет резидбе код јабуке зависи од потенцијалне родности, количине пупољака у круни и од вегетативног пораста.


Приликом резидбе радимо:
-Просветљавање круне
-Избацивање грана које се укрштају, додирују
-Избацивање грана које се засењују
-Избацивање приземних грана

Код јабуке се после просветљавања круне (крошње) остављају наборите родне гранчице или прстасте и најбоље је ако се оне налазе на двогодишњим гранчицама. Остављамо вегетативни пораст негде око 30%, доњи краћи, горњи дужи. Код јабуке иде резидба на замену грана, где се избацује вишак родних пупољака .

Код крушке се остављају родни пупољци и родне гране иде се исто као и код јабуке на замену грана где се остављају 1годишње гране.

Код брескве се иде са најоштријом резидбом све се скида од родних грана осим мешовитих родних гранчица које се остављају спуштене никако на горе.

Вишња се реже сваке II или III године и ту се уклањају или проређују 1 годишње гране које немају рода.

Код малине и купине се у јесен избацују сви изданци који су донели род, оставља се 5-7 изданака по дужном метру (m). Што се касније иде са резидбом депресивније ће деловати на биљку и зауставити њен пораст (бујност) и брже се успоставља равнотежа између вегетативног пораста и родности.



Хемиско проређивање плодова

Проређивање плодова се врши како би смо добили 95% рода I класе, уклонили алтернативно рађање. Проређивање се врши: Karbamilom, Sevinom, Alfa Naftil сирћетне киселине са својим дериватима, проређивање се ради током цветања или 15 дана после цветања.

Препарати за хемиско проређивање плодова су:
-Amid thin – препарат на бази алфа нафтил сирћетне киселине и њених деривата
-Karbamil
-Sevin (совин) – инсектицид


При изузетно јаком цветању бујних стабала златног делишеса на вишим положајима препоручује се као могућа варијанта:
1.AMID средства, при прецветавању пуна доза +CARBARYL 50g/ha + минерално уље 100ml/hl када су највећи плодови пречника 10mm+CARBARYL 50g + минерално уље 100ml/hl, једну недељу касније.

2.AMID средства, при прецветавању пуна доза +средства на бази киселина, пуна доза, када су највећи плодови 7-10 mm +CARBARYL 50g + минерално уље или везивно средство 100ml/hl, једну недељу касније.



Помологија - детерминација воћних врста и сорти


Помологија је наука о сортама воћака. Проучава се кроз:
-Морфолошке особине (облик, величину плода, облик круне)
-Биолошке особине (дуговечност)
-Анатомске особине (кртост грана, активност меристема)
-Физичке особине (да ли пуца покожица плода)
-Физиолошке особине (захтеви према микро елементима)
-Биохемиске особине (садржај витамина, минералних материја,...)
-Квантитативне особине (висина, ширина, маса плода)
-Квалитативне особине (визуелне, изглед, на основу чула мриса, укуса,...)


Све ове особине служе за успешну детерминацију и свака сорта има одговарајућу особину.Група особина које су карактеристичне за одговарајућу сорту и која их издваја од других сорти.

Плод се користи као најкарактеристичнији орган за класификацију:
1.Облик плода
2.Величина и месо плода
3.Основна боја
4.Петељка и петељкино удубљење
5.Чашично удубљење
6.Унутрашње особине плода
7.Облик срца
8.Укус




Јабучасто воће

- Сорте јабуке -

Подела према времену сазревања и подела према привредни биолошким особинама. Код сорти за производне засаде имамо 3 под групе:
Водеће
Пратеће
Локалне

За производњу биолошки вредније хране имамо перспективне сорте јабука.
-Ајдаред, Златни делишес (сорте које су најродније и најбрже ступају у период родности рађају око 35t/hа),
-Јонаголд, Грени Смит, Мерлосе, Глостер (добар опрашивач за све сорте),
-Виста бела, Јонатан, Џејмс Грин, Фуји, Гала, Пинк лејди, Црвени Делишес.


Водеће сорте јабуке

1. Ајдаред – водећа сорта у ЕУ, рано пророди, добре је родности, може се чувати у обичним складиштима чак до марта – априла, добро се чува, рано цвета те лако измрзава, добри опрашивачи су јој: Глостер, Грени Смит.
Физиолошка обољења: Јонатанове пеге.
Осетљива на: Пепелницу јабуке.
Толеранта на: чађаву краставост плода.


2.Мерлосе – ретко се сади у новијим засадима има изузетну арому, пребујна сорта, рађа се на једногодишњим порастима, боја јој је тамно црвенкаста до браонкаста и неће се више ширити
Умерено је осетљива на: чађаву краставост плода и пепелницу.


3. Златни Делишес – једна од водећих сорти код нас и у свету (у Европи је заступљена са 37% засада). Изузетно родна сорта, стабло је средње бујно, добри опрашивачи су јој Глостер, Грени Смит, Црвени Делишес.
Физиолошка обољења: Посмеђивање покожице плода.
Толеранта на: Пепелницу
Осетљива на: чађаву краставост плода.

Лоша особина сорте је појава рђасте превлаке преко плода и селекцијом се тежи да се та особина уклони, превлака се ствара у неповољним климатским условима када се роса дуго задржава на плоду или када се после цветања врши третман са препаратима на бази Манкозеба (Дитан).

Данас се све више шире и примењују клонови златног делишеса од којих су 4 најбоља:
-Клон Б – сади се на већим надморским висинама.
-Рајндерс – код њега се најмање развија рђаста навлака, мање је бујности, препоручује се за равничарске пределе, сувише је зелен што му је мана, чашично удубљење му је проширено без превлаке.
-Смути – гаји се доста у Чешкој и Грчкој
-Голдчиф



4. Јонаголд – настао укрштањем Јонатана и Црвеног делишеса доста укусна сорта и доста бујна. У Европи га има 3%, у Немачкој 1%, диплоидна сорта, добри опрашивачи су му Глостер и Грени Смит. Једини недостатак ове сорте је неразвијеност покровне боје па се све више шире његови клонови:
-Јонагоред
-Вилмута
-Декоста



5. Црвени Делишес – једно време је ова сорта била потиснута али се сада враћа све више у сортимент. Органолептишка својства су јој изузетна и захтева посебне услове чувања, пупољци су јој осетљиви на ниске зимске температуре.
Толеранта на: Пепелницу.
Осетљива на: чађаву краставост плода.
Физиолошка обољења: Посмеђивање покожице плода.
Изворна сорта се све мање користи јер је замењују клонови:
-Старкинг
-Хапке
-Торпед
-Редчиф

Редчиф има и 2 субклона (Камспур и Суперчиф).
Златни и Црвени Делишес представљају одличну комбинацију у воћњаку док су Ајдаред и Делишес лоша комбинација.




6. Грени Смит – сорта води порекло из Аустралије, има интензивно зелену боју. Стабло је средње бујно, склоно огољавању, род се помера ка периферији круне. Добри опрашивачи су Златни и Ружичасти Делишес, Глостер, Јонатан. Одличне резултате даје на подлози М9 у густој садњи. Сорта која има дугу вегетацију (око 200 дана). Сазрева између 15. и 20. октобра, добро се чува.

Умерено је осетљива на: чађаву краставост плода и пепелницу.
Физиолошка обољења: Посмеђивање покожице плода (јавља се ако се убере рано и ако се неправилно складишти). Плод садржи велики % шећера и киселина у себи, чак 3x већи од Ајдареда. У Војводини се много тражи где га треба и више гајити јер на већим надморским висинама добија боју.




7. Фуји – сорта која има средње бујно стабло, редовно је треба проређивати.
Осетљива на: Fusicladium.
Умерено је осетљива на: пепелницу.
Сазрева касно од средине до краја октобра.




8. Јамес Грив – летња сорта која сазрева крајем јула почетком августа.
Осетљива на: Erwiniu.




9. Јонатан – сорта која има ситне плодове али изузетног укуса и ароме.
Осетљива на: Пепелницу.




9. Браебурн – сорта која има средње бујно стабло. Сазрева касно у 3. декади септембра.
Умерено је осетљива на: пепелницу и fusicladium.




10. Сомеред – сорта која се гаји доста у западним земљама, сазрева почетком августа, може се дуже чувати за разлику од осталих сорти летње епохе сазревања.
Осетљива на: Fusicladium
Толеранта на: Пепелницу.




11. Манлет – летња сорта јабуке, сазрева средином јула.
Осетљива на: Пепелницу.
Толеранта на: Fusicladium



За производњу здравствено безбедне хране имамо сорте које су отпорне на неке важније проузроковаче болести као што су

-Прима – отпорна на пламењачу, чађаву краставост плода. Рано пророди, добри опрашивачи су јој Флорина, Виста бела. Сазрева од средине докраја августа. Одлична је сорта за производњу сокова беби хране, због минималне употребе фунгицида у њеној заштити.

-Флорина – отпорна на чађаву краставост, отпорна на ерwиниу, и умерено осетљива на пепелницу. Добри опрашивачи су јој Прима, Златни Делишес, Грени Смит.

-Присила

-Горди

-Топас

Поред ових интродукованих сорти користе се и неке аутохтоне сорте као што су:

-Колачарка(божичњица)

-Будимка – која се пуно гаји у западној Србији, успева на великим надморским висинама око 800 m, отпорна на пепелницу, толерантна на чађаву краставост плода. Одлична сорта за производњу концентрата за сокове.

-Шуматовка – подноси ниске т, летње суше, јаке ветрове, отпорна на пепелницу, толерантна на чађаву краставост, квалитет плода долази до изражаја тек након дужег чувања у фебруару, марту, априлу. Одлична је за прераду у мармеладу и јабуковачу.

-Тетовка – бујна сорта и често на месту калемљења ствара гуке.Толерантна је на fusicladium, отпорна на већину осталих болести и штеточина, нередовно рађа а кад роди може да да 800 kg/по стаблу, касно пророди тек за 10-12 година.



Сорте крушке

Сорте крушке су подељене према времену сазревања:
-Летње сорте
-Јесење сорте
-Зимске сорте


Летње сорте:
-Моретинијева рана
-Чачанско злато
-Виљамовка
-Санта Марија


Јесење сорте:
-Боскова бочица
-Пахамс тријумф
-Фетелова масловка
-Абате фетел


Зимске сорте:
-Калуђерка
-Красанка
-Хорденпонтова масловка

Највише сорти има из летње и јесење епохе сазревања. Све сорте су подељене и на:

Сорте за производне засаде:
-Водеће
-Пратеће
-Локалне
-Перспективне сорте


Водеће сорте крушке

-Виљамовка – сорта која је на првом месту по заступљености у САД. и ЕУ. и код нас, селекционисана је 1796, сазрева у 3. декади августа, добра је за све видове прераде, калеми се преко посредника, има неравну (брежуљкасту) површину по чему се лако препознаје (сличан јој је Пакхамс Тријумф). Добри опрашивачи су јој: клаповка, СантаМарија. Данас се све виче користе клонови: црвена виљамовка, рђаста виљамовка, бове.


-Б.П. Моретинијева – једна од најбољих сорти летњег времена сазревања (крај јула). Пупољци су осетљиви на ниске зимске температутре. Калеми се преко посредника (калуђерка) а не директно на дуњу. Дуња → калуђерка →моретинијева. Бујна сорта, опрашивачи су јој Јулска шарена и Кошија.


-Боскова бочица – сорта која потиче из Белгије. Сазрева од 15. – 20.септембра. Баласт облик плода, има рђасту превлаку на целој површини плода. Доста цењена сорта код нас и у свету.


-Пакхамс Тријумф – сорта која потиче из Аустралије, сазрева 20.септембра, ако је лоше време у доба цветања онда лоше замеће плодове, а по укусу је једна од најквалитетнијих сорти крушке.


-Абате Фетел (фетелова) – једна од водећих сорти из Италије, има издужен крушкаст облик са јако израженим вратом, постиже принос од 50-60 t\\hа. Ова сорта спада у сорте јесење епохе сазревања, највише се извозила из Војводине.


-Красанка – сорта зимске епохе сазревања, округлог облика, сазрева око10. октобра, изузетно је родна сорта која захтева оштру резидбу.


-Конферанс – водећа сорта у ЕУ, сужена ка врху.


-Јунска лепотица – сорта са института у Чачку, сазрева 25.-30. јуна,изузетно родна сорта али када прероди плодови су јој ситни, склона алтернативном рађању.


-Јунско злато (Чачанско злато) – сорта са института у Чачку, сазрева крајем јуна, родна сорта која је склона алтернативном рађању.


-Санта Марија – сорта која сазрева око 10. августа, има звонаст облик плода, златно жута боја покожице. Италијанска сорта.


-Харденпонтова масловка – сорта зимске епохе сазревања, плод је издужен, сорта је отпорна на разне проузроковаче болести и добар је опрашивач.


-Киферов сејанац – Америчка сорта која је отпорна на Erwiniju.


-Старкримсон – мутант Клапове љубимице, има црвенкасту боју плода.


-Калуђерка – водећа сорта у Србији, компатибилна са дуњом. Умерено осетљива на штеточине и болести. Адаптибилна на све услове и веома стара.

Поред ових водећих сорти имамо и новије сорте крушке као што су:
-Клержо,
-Тоска,
-Етруска.

А од аутохтоних сорти крушке ту су:
-Караманка,
-Друштвенка,
-Лубеничарка.



Сорте дуње


При производњи дуње најчешће се користе следеће сорте дуње:
-Лесковачка
-Врањска
-Моравка
-Фезлус (Бугарска)
-Тријумф
-Пазарџијска (Бугарска)
-Асенција
-Шампион




Сорте мушмуле

У производњи мушмула значајне су две сорте:
Домаћа крупна,
Холандска крупна.




Коштичаво воће

Сорте шљиве

Сорте шљива се деле на сорте плавог плода, сорте за производне засаде (водеће, пратеће, локалне) и на перспективне сорте. Велики проблем код шљиве а и код осталих коштичавих воћних врста представља шарка (вироза) која се преноси зараженим садним материјалом (заражене калем гранчице, изданци) и биљним вашима, вирус се не преноси нити земљиштем нити оруђима за резидбу и калемљење, могуће је преношење биљним соком али такав начин заразе је од значаја само за експериментални рад. Може да се јави на брескви и кајсији. Код кајсије може да се јави ако се кајсија калеми на заражену шљиву (стенлеј).


Чачанска родна – тренутно водећа сорта, створена је у институту за воћарство у Чачку укрштањем Стенлејке и Пожегаче. Сорта је веома је родна. Захтева редовну резидбу сваке године. Осетљива је на шарку, монилију, пламењачу, рђу. У 3.години даје 20 kg/по стаблу. Развија пирамидалну круну и сазрева крајем августа. Одлична је за прераду а најбоља је за сушење.


Ваљевка – сорта која је створена у институту за воћарство у Чачку укрштањем Стенлеја и Анженке. Добра је за прераду има пуно трнастих израштаја. Осетљива је на рђу, монилију, пламењачу.


Стенлеј – Америчка сорта која је веома родна, пупољци су јој осетљиви на ниске зимске температуре, воли топлије пределе и јужне експозиције. Толерантна је на шарку коју је пренела код нас, док је на монилију и рђу осетљива. Круна јој је полупљосната, доста се прерађује и извози као расхлађена, сечена.


Пожегача – сорта која је најбоља за прераду има овалан и ситан облик плода, осетљива на шарку, рђу, пламењачу, рогач.


Чачанска лепотица - сорта која је створена у институту за воћарство у Чачку укрштањем Вегенхајмове и Пожегаче, сазрева крајем јула. То је комерционална сорта шљиве са крупним плодовима масе 35-40 g. Отпорна је на већину проузроковача болести и штеточина. Поред ових водећих сорти имамо и неке перспективне сорте као што су: крупна зелена ренклода, Алтанова ренклода, Елена, Катинка, Пресента (сорта која је отпорна на шарку и добра је за сушење).




Сорте кајсије

Подела сорти кајсије је извршена према привредно биолошким особинама.Сорте за производне засаде:

Мађарска најбоља – водећа сорта од 90-тих, сазрева средином јула, плод је округао наранџасте боје са крупним тачкицама на сунчаној страни плода, потискује је клон Цегледи оријаш.


Амброзија – нова сорта која има касније цветање од мађарске најбоље за 5-7 дана, добре је родности. Плод наранџасто жут са мало руменила, круна је обрнутокупаста, рађа на кратким родним гранчицама, осетљива је на монилију и гномонију.


Новосадска родна, НС-6, НС-4 – сорте које су настале у институту за воћарство у Новом Саду. Све три сорте су добре родности и касно цветају (НС-4 нај касније). Новосадска родна има крте гране које кад прероде лако пуцају.


Сегедински мамут – цвета 5-7 дана пре Мађарске најбоље а сазрева исто тако пар дана раније, добра је за ракију због високог садржаја суве материје. Поред ових водећих сорти имамо и неке новије сорте које су отпорне на шарку шљиве: Роксана, Хороген, Голдриџ, Хорлајн, Умберто, Кстјуженски, Кечкеметска ружа,...


Апоплексија – сушење воћке (кајсије) услед неодговарајуће подлоге, лоше резидбе, наводњавања, лоше заштите од болести и штеточина. Деловањем свих ових или само неких чинилаца долази до сушења биљке. Апоплексија се обично јавља код брескве и кајсије. Код кајсије морамо вршити резидбу јер кајсија има висок транспирациони коефициент и време цветања. Заштита се мора наставити и после бербе, заштита од мраза, бољи избор положаја,сорте са раним и касним цветањем.




Сорте вишње


У производњи вишње најчешће се користе следеће сорте вишње:

Облачинска – има доста суве материје принос 15-20 t\\hа, отпорна на болести
Рексел
Клерис 14 и 16
Петроварадинка (Мајурка)
Хајманова конзерва
Шуматовка
Футошка
Улфертовска гроздаста
Бортермо



Сорте трешње


Због тешке детерминације сорти трешње имамо поделу на 6 недеља зрења:

Бурлат – сорта која сазрева око 25. маја, комерционална сорта, крупних плодова са дугим јувенилним периодом (период мировања тј. неродности).


Ван – Канадска сорта сазрева од 12-15 јуна, доста родна сорта која има најкраћу петељку, клон јој је Компакт који сазрева око 10. јуна.


Старк Харди Џајант – Америчка сорта сазрева средином јуна, тамноцрвене боје са беличастим тачкицама.


Самберс – самооплодна и најкрупнија сорта, сазрева крајем јуна.


Самит – сазрева између 3. и 15. јуна, сорта која има крупне плодове (око10 g) срцастог облика.


Гермездорфска – стара сорта, петељка је дуга, плод је срцаст.

Хаделхингелска – сорта која рано сазрева, отпорна је на болести и штеточине и дефицитарна је сорта.

Поред ових сорти ту су још и:
Лапинс
Дроганова жута
Дениселова жута
Лепа од Охаја(беласорта)




Сорте брескве


Подела на сорте код брескве је извршена на основу присуства маља на плоду:

Обична бресква (са маљама)

Нектарине (без маља)


Бресква за индустриску прераду (немају црвенило око коштице). Брескве је тешко детерминисати па се за одређивање сорти користи време сазревања, тип цвета (ружаст или звонаст), жлезде на лисној дршци (округласте, бубрежасте, или их нема).


Обичне сорте брескве са маљама:
Мај крест
Спринг лејди
Ројал глори (изразитоцрвен)
Маја (5 дана после редхевена )
Редхевен рани
Редхевен (3.декада јула)
Глохевен (7 дана после редхевена)
Кресхевен


Нектарине (настале мутацијом обичне брескве, без маља су):

Калдези 2000 (5-7дана пре редхевена,светло црвен плод, бело месо)
Вајнберг
Фантазија
Старк ред голд
Морисијани 51
Флумекист


Сорте брескве за индустриску прераду:
Јунгерман
Везувијум
Андрас
Бебиголд 5
Вилаода