Крушка спада међу најатрактивније воће. Када цветају, стабла крушке имају прелепе букете, белог цвећа у рано пролеће. Прва година орезивања поставља будући облик дрвета. У каснијим годинама, треба наставити са обликовањем стабла.

Резидбу крушке обављамо у два наврата, и то зимску и летњу (зелену) резидбу. Завсно од климатских услова, зимску резидбу можемо обављати од отпадања лишћа па све до почетка априла. Ипак, код највећег дела крушака резидбу обављамо у месецу марту. Резидбу можемо обављати током периода мировања вегетације, осим у дане кад се температура спушта испод нуле и има мраза. Гране и гранчице одрезане током зимске резидбе не садрже пуно органских материја које су тада концентрисане у корену, дрвету и носећим гранама.

Резидбом, крушку доводимо до жељенога узгојног облика, те уз помоћ других агротехничких мера регулишемо редовну и обилну родност као и добијање високо квалитетних плодова. Резидбом крушке треба заменити тридесет посто родног дрвета, и тиме створити повољније услове за развој плодова, као и за пораст нових родних грана.

Током обликовања узгојног облика крушке не смемо јако резати, јер јака резидба подстиче избијање великог броја водопија, које не служе ничему и уклањамо их идуће године приликом резидбе. Таква јака (оштра) резидба има негативан утицај на младу воћку, јер успорава почетак рађања и смањује раст целог стабла.



Умереном резидбом код младих крушака постижемо стварање снажног дрвета, прошараног секундарним и терцијарним гранама, које носе родно дрво. Код краће орезане гране развиће се бујнији избоји него на дугачкој орезаној грани.

Код крушке је врло битан вршни пупољак, из којег избијају најјачи избоји. То је битно код формирања узгојних облика, односно изградњи костурних грана. Родно дрво крушке углавном је кратко. Као што има сорти јабука које роде на дужим родним гранама, тако и сорте крушке „виљамовка“, „красанка“ и „хардијева“ рађају на дужим гранама. Ови ластари се не скраћују јер се цветови на њима отварају седам до десет дана касније, што у случају пролећних мразева може бити од великог значаја. „Красанка“ је посебно осетљива на резидбу. На стаблу ове сорте практично се оставља онолико пупољака колико се жели плодова.

Резидбом се, обично, гране не прикраћују него се одстрањују. Прикраћују се само саднице након садње, на висину формирања крошње те оне гране из којих желимо изазвати гранање постраних пупова. У односу на јабуку, крушка се одликује оштрим угловима гранања и усправнијим растом младица па је потребно гране више повијати, посебно у првим годинама након садње како би се крошња обликовала у складу са жељеним узгојним обликом.




Драгољуб Глишић, инг.пољ.