У нашој земљи купина се може гајити на надморској висини до 700m. Међутим најбољи резултати се постижу на висинама од 200-500m. На висини од 500-700m купину треба гајити на уздигнутим, заклоњеним и благо нагнутим теренима који имају источну, западну или јужну експозицију. На мањим надморским висинама треба избегавати јужне , југозападне и југоисточне положајеве.

Јужни и југоисточни положајеви се препоручују за гајење купине на већим надморским висинама преко 500m са годишњом сумом падавина већом од 1000mm. У хладнијим пределима за гајење купине су погодни благо нагнути терени, јер су они мање изложени негативном утицају мраза. За комерцијално гајење купине нису погодни ни јако стрми терени.

За гајење купине најбоља су дубока, растресита и средње тешка земљишта са 50-60% глине, пропусна плодна умерено влажна земљишта која садрже 4-6% хумуса, чији се pH креће 6-7. Што се тиче типова земљишта најпогодније су: гајњаче, дубока алувијална и делувијална земљишта. Не одговарају јој топле пескуше и претерано влажна , хладна и тешка земљишта у којима се подземне воде дижу до висине од 20-30cm. Не треба је гајити ни на кречним земљиштима, као и на сувише киселим земљиштима.

Што се тиче ниских температура купина под снежним покривачем може издржати ниске температуре до -40°C, међутим у одсуству снега може доћи до измрзавања изданака на температури од -10° до -20° C што зависи од врсте. Ниске зимске температуре могу нанети штете купини, ако је неприпремљена ушла у зимско мировање и ако мразеви наступе кад нема снежног покривача.

У нашим условима отпорније сорте подносе мразеве од -10° до -15° C, а ако су заштиећeне дебљим снежним покривачем до -30° C. Изданци осетљивијих сорти у одсуству снега могу да измрзну на температури од -7до -10°C. Температурна колебања од +6 до -7 °C, која се јављају крајем зиме и почетком пролећа могу нанети штете изданцима купина код сорти које се одликују раним кретањем вегетације. Високе температуре у току вегетације могу негативно утицати на плодове који због високе температуре и смањене влажности у земљишту и ваздуху убрзано сазревају, плодови су лошијег квалитета и мање крупноће што умањује принос. За гајење купине најбоља су подручја са прохладним и умерено влажним летом и благим зимама.

Купина најбоље резултате постиже у условима умерене влажности земљишта и високе релативне влажности ваздуха. Купина се може гајити без наводњавања ако сума годишњих падавина износи 800mm, а падавине су правилно распоређене у току вегетације и када се релативна влажност ваздуха креће од 75 до 80%. За нормалан развој и плодоношење купине потребне су довољне количине воде током целе вегетације. Потребно је да у засаду купине земљиште садржи од 75-80% влаге. И вишак и недостатак влаге у земљишту неповољно се одражавају на гајење купине. Уколико недостаје влага у земљишту и ваздуху смањује се принос, пораст изданака и кореновог система, плодови остају ситни, мање квалитетни, а врло често се сасушују и недозревају.

За успешан раст и развој купини је потребна јака осветљеност. Да би се купини омогућило довољно светлости потребно је гајити у облику живе ограде.

За купину ветар може бити користан само као благи поветарац, јер побољшава циркулацију ваздуха и смањује појаву гљивичних болести. Штетан утицај имају суви , хладни и јаки олујни ветрови, који у току вегетације могу поломити изданке и родне гранчице повећати транспирацију и евапорацију а у току зиме изазвати измрзавање изданака. Зато се за садњу купине не препоручују ветровити положајеви.



Сузана јеркић, дипл.инг.



Увођењем у производњу нових и квалитетних сорти овог воћа ослобођеног непријатних бодљи, купина се по економском значају сврстала одмах иза малине и јагоде.

Купина има велики привредни значај јер обезбеђује солидну зараду по јединици површине, нарочито у реонима погодним за њено гајење. Рано ступа у род, високе је родности (преко 30 t/hа), плод је веома хранљив, могућности разноврсне употребе плода, лак пласман, адаптивна на различите услове гајења и типове земљишта, има велики распон зрења (30-45 дана) отпорна на болести и штеточине, одлична медоносна биљка. Користи се и у фармацеутској индустрији због добрих лековитих својстава скоро свих њених делова.

У последњој деценији у производњи купине у нашој земљи (око 1.000 хектара засада) најзаступљеније су три сорте без бодљи:
- Торнфри (у старијим засадима),
- Блек сатин и
- Чачанска бестрна (у новијим засадима).

Торнфри (Thornfree) је америчка сорта, сазрева од краја јула па све до октобра. Веома је родна сорта, али због касног зрења често не дозри, нарочито на вишим теренима. Плод је средње крупан, умерено сладак, округласто-издужен и сјајно црне боје. При чувању у хладњачама често враћа боју у црвену.


Блек сатен (Black satin) је америчка сорта раног зрења (почиње да зри половином јула а зрење завршава половином августа) и високе родности. Плод је слађи од сорте торнфри. Релативно отпорна према измрзавању и жутој рђи.


Чачанска бестрна је нова сорта створена у Институту за воћарство у Чачку. Веома је родна, са приносима преко 30 t/hа. Зрење почиње у другој половини јула а завршава крајем августа и почетком септембра. У условима наводњавања већина плодова дозри. Плод је врло крупан (просечна маса преко 7 g, а појединачни плодови достижу и до 15 g) и доста мекан. Тамно црне боје, врло слатког укуса и пријатне ароме. При чувању у хладњачама делимично губи боју. Даје снажне изданке, практично отпорна на жуту рђу. Лиценцно је заштићена.

Поред наведених, код нас се гаје у мањој мери и Дирксен, Хал и Смутстем сорта.



Избор сорте треба ускладити са наменом плодова, близином тржишта, расположивом радном снагом у одређеном времену сазревања дате сорте и подударањем зрења са неким другим врстама или сортама.

Садњу купине обавити у јесен или рано с пролећа на неопходно добро и правилно припремљеном земљишту. Правовременом и правилном садњом обезбеђује се оптималан развој садница, задовољавајући род већ у другој и пун род у трећој години.

Растојање садње за купину без бодљи је 3m измеðу редова и 1,5m у реду (3 х 1,5m) односно 2.220 биљака по хектару. Купину је најбоље гајити у шпалирском систему гајења уз коришћење наслона: багремових или бетонских стубова и поцинковане жице, нешто дебље од оне која се користи код малине. Стубови се постављају на растојању 5-6m са 2 до 3 реда поцинковане жице на висини од 60 до 180 cm. Наслон се поставља у другој години после садње.

Првокласан изданак купине за садњу треба да има добро развијен коренов систем и 2 до 3 добро развијена надземна пупољка, да је сертифициран, сортно чист и здравствено исправан. Користити садни материјал искључиво произведен код реномираних расадничара.


У години садње купине млади засад треба пажљиво неговати: уклањати корове, по потреби заливати, извршити основно ђубрење комплексним минералним ђубривима и стајњаком при садњи, и по примању прихрану КАN-ом. Заштиту спроводити по потреби уз консултовање са стручним службама. У првој години развиће се више добрих изданака који ће идуће године донети род.


Резидба купине обавља се у пролеће пре кретања вегетације. За род се остављају 3 до 4 здрава и снажна изданка који се скраћују на 20-так cm изнад последње жице односно највише 2 до 2,2 m висине. Бочне гранчице се скраћују на 20-25 cm дужине, односно на три пупољка. Тако орезани изданци везују се зракасто за жице.

У току вегетације код купине се, као и код малине, обавља почетно закидање младих изданака тако да остављамо изданке који израстају почетком маја и највише 5-6 да би смо имали потребан избор за наредну годину. Како се изданци лако ломе то треба пажљиво обављати обраду да не поломимо остављене изданке. Кад изданак достигне висину од 2,5 m треба га прекратити како би се поспешило избијање бочних грана.

Ђубрење купињака обавља се током зиме са 600 до 800 kg комплексних минералних ђубрива NPК формулације 10:12:26 или 8:4:24 или пак 15:15:15. Сваке друге године додавати по 20-30 t/hа згорелог стајњака. Прихрањивање се обавља КАN-ом у количини 400-500 kg/hа у два наврата: прво почетком априла по резидби и везивању купина а друго непосредно пре почетка цветања.

Наводњавање купине је обавезна мера посебно у време зрења. У противном плод неће дозрети, а принос ће бити драстично смањен. Наводњава се у више наврата са по 50 до 60 литара по квадрату.

Обрада купињака обавља се фрезовањем или култивирањем између редова и окопавањем или прашењем у реду. Број култивирања зависи од услова средине: земљишта, падавина, количине ђубрива и др. Последња обрада мора бити до средине септембра, да се не би вегетација продужавала и дошло до измрзавања током зиме.



Проф. др Михаило Николић