Шљива се најчешће орезује крајем фебруара и у марту(пре кретања вегетације)

Код сорте ПОЖЕГАЧА одстрањује се вишак унутрашњих грана. Спољашње гране се обично не дирају, осим уколико нису суве или поломљене. Приликом проређивања грана треба бити умерен, јер јача резидба код пожегаче утиче на смањење приноса.

ВАЖНО је напоменути да се гране и младари код ове сорте не смеју прекраћивати јер се тиме смањује родни потенцијал.


Стенлеј, Чачанска родна и Чачанска лепотица су сорте које траже оштрију резидбу јер имају склоност ка заметању великог броја пупољака. Сав вишак унутрашњих грана се одстрањује, а спољашње гране се прекраћују. На старијим стаблима која су неадекватно орезана обично се родни елементи налазе на периферији круне па је неопходно да се правилном резидбом спречи премештање вегетације на вршни део круне или грана. То се постиже јачим скраћивањем грана и гранчица при врху при чему се води рачуна да се основне гране не оголе.


РОДНИ ЕЛЕМЕНТИ ШЉИВЕ


Шљива рађа на мешовитим родним гранчицама, дугим родним гранчицама, кратким родним гранчицама, копљастим израштајима и мајским китицама. Начин резидбе шљиве у роду зависи и од тога на којем типу родних гранчица рађа одређена сорта шљива.

Пожегача, Стенлеј,Чачанска љепотица и Чачанска родна рађају претежно на кратким родним гранчицама и копљастим израштајима који су се образовали на двогодишњем и старијем дрвету.

При резидби треба оставитии одређен број једногодишњих неродних грана на којима ће се развити кратко родно дрво. Орезивање обично почиње одозго па наниже, тако што се прекраћује највиша скелетна грана и при прекраћивању се оставља једна спољна гранчица на врху.

Такође, све суве, повређене и поломљене гране, водопије и гране које расту у унутрашњости круне треба одсећи до основе. Уколико су неке гране јаче развијене и постоји тенденција да надјачају секундарне или примарне гране,треба их више скратити. Ако у крошњи постоји нека празнина онда ту треба оставити водопију, али се она мора повити да не би била превише бујна.

Од родних гранчица најпре се уклањају старе и изрођене, затим танке, засењене а уколико има превише младих родних грана оне се морају проредити, како би се направио биланс између генеративног и вегетативног дела и омогућило формирање родних елемената за наредну годину.



ПОДМЛАЂИВАЊЕ ШЉИВЕ


Подмлађивање је агротехничка мера која се често користи у екстензивном шљиварству. Основни циљ ове мере је да се резидбом одстране стари и дотрајали делови круне и да се подстакне редован вегетативни пораст. Без подмлађивања нема обнове скелета круне, нема формирања новог родног дрвета а самим тим ни редовних приноса, односно рода.

Основни показатељи да треба приступити подмлађивању шљиве су слаб вршни прираст, почетак сушења продужница рамених грана, огољавање доњих делова рамених грана а исто тако ако је круна оштећена услед ломљења грана под теретом рода, снега, олује и сл.

Подмлађивање је деликатна операција и трерба јој прићи са пуно пажње, опреза и знања. Подмлађивање не треба обавити одједном, већ поступно, током 2-3 године.

Под подмлађивањем водилицу и рамене гране треба скратити до неке погодне гране која ће преузети улогу водилице, а рамених грана до заузимања жељеног положаја у простору. Пресеци који се праве не би требали бити већи од 10 cm у пречнику, док пресеци до 5 cm у пречнику брже зарастају. Веће ране треба обавезно загладити оштрим ножем и заштитити калем воском.

Успех подмлађивања зависи и од неге коју је неопходно спровести после ове операције. Стабло шљиве и рамене гране треба заштитити кречењем од утицаја сунца и мраза. Ова мера има за циљ да се спречи прекомерно загревање стабла и раније кретање вегетације а уједно је и дезинфекционо средство са којим се штити стабло и рамене гране од паразита.

Такође, шљиве треба обилно ђубрити, штитити од болести и штеточина и наводњавати.
Подмлађивање шљива, најбоље је обавити током јануара и фебруара.


Грозданић Рајко, дипл. инж. пољ.