У досадашњем развоју пољопривреде Србије а посебно воћарства, може се рећи да је најмање пажње посвећено језгровитим воћним врстама, где спада и леска. Своје потребе наша земља подмирује углавном увозом и сваке године се одваја неколико десетина милиона долара за увоз плодова лешника. Међутим, код нас постоје повољни еколошки, па и економски услови за гајење питоме леске.

Са рационалним коришћењем земљишног капацитета, можемо се ослободити увоза лешника са великом перспективом да постанемо значајни извозници. Са привредне тачке гледишта, у повољним еколошким условима и са релативно скромним економским улагањима у односу на друге врсте воћака, леска даје добре приносе, а тиме и велику рентабилност.

Плод леске има широку примену, како у прехрамбеној индустрији и домаћинству, тако и у кандиторској индустрији, где се језгро лешника користи као основна сировина за израду кремова а има и изванредну арому са мирисом какаоа.

Поред набројаних употреба, плод леске се користи и у прецизној и авио индустрији, сликарству, парфимерији и др. Плод леске има велику хранљиву вредност и по тој основи заузима најзначајније место у односу на остале врсте воћака. У језгру лешника налазе се високи проценат квалитетне и лако сварљиве хранљиве материје као што су беланчевине, масти, шећер, витамини (А, В и Е) и минералне материје, као и друге биоактивне материје.

Када говоримо о важности леске, треба истаћи један врло битан моменат за подручја са повољним еколошким условима за њен развој а то је примена култура на ерозионим теренима, јер леска има плитак коренов систем који одлично везује земљиште и на стрмим напуштеним теренима може да одигра важну улогу у преоријентацији површине земљишта и запошљавање радне снаге за негу и бербу плодова лешника.

Порастом животног стандарда посебно у развијеним индустријским земљама, тржиште троши све више плодова лешника. Због тога већи број европских земаља (Шпанија, Италија, Грчка, Турска, Француска и Русија) које имају повољне еколошке услове за гајење леске, у последње време знатно повећавају површине под засадима леске.

Ове земље заједно са САД производе укупно 90% светске производње. Леска има веома широк ареал успевања, па због велике потрошње и повољне цене као и дефицитарности на светском тржишту, много земаља настоје да леску гаје на плантажним засадима на већим површинама.

У културама леска се може узгајати до 600 метара у условима где друге воћне сорте и друге пољопривредне културе дају мањи економски ефекат. Леска захтева светлост и топлоту са што мањом годишњом и дневном температурном амплитудом.



УСЛОВИ УЗГОЈА


Средња годишња температура ваздуха треба да је изнад 9.5С и годишњом количином падавина преко 1000 mm. У условима честих мразева треба водити рачуна о састављању опрашивача који су отпорни на ниске температуре, односно који не цветају у време могућих појава мразева. Леска се сади на растреситом, влажном, пропустљивом дубоком земљишту које не сме бити кисело.


Формирање лескара

1. Планирање лескара и ограђивање

Засади леске морају бити ограђени бодљикавом жицому висини од 1.5 метара са 7 редова жице, како би се спречило упадање непожељних посетилаца и стоке. Стубови треба да буду израђени од багрема дужине 2.2 m. Претходно је потребно уклонити појединачна стара стабла, шибље , камење као и уклањање остатка коренова жила чиме би се спречила могућност развоја штетних микроорганизама. После крчења обавезно извршити равњање и планирање површина у циљу што лакшег извођења каснијих механизованих и ручних радова.


2. Риголовање земљишта - прављење терасе

У циљу обезбеђења водно-ваздушног и топлотног режима ради нормалног развоја кореновог система, неопходно је извршити риголовање на дубини од 50 cm. Риголовање треба обавити 2 до 3 месеца пре садње леске, како би се земљиште стегло и деловима круне а тиме фаворизује формирање цветних пупољака. Такође,треба вршити одстрањивање избојака који избијају из земље. Леска рађа на јачим једногодишњим леторастима дужине преко 10 cm. Уколико временом (обично 10 до 12 година) дође до загушења круне потребно је круну разредити. Процес подмлађивања треба почети нешто пре нужне потребе и изводити га са 1/5 засада годишње, како би се обезбедио континуитет у производњи плодова лешника, јер подмлађена стабла не дају у првим годинама пун род.



Програм примене агротехнике у току инвестиционог одржавања


Да би воћњак што пре ступио у пуну родност и дао очекиване резултате, потребно је применити правовремену и пуну негу.

У пролеће прве године потребно је у току марта обавити ђубрење леске око стабала са 100 g. КАN-а по садници у пречнику око једног метра.Током године вршити редовну обраду земљишта и не дозволити појаву корова а уколико се јави нека болест или штеточина предузети мере заштите. Уколико се прве године током лета јави суша и дуже потраје, обавезно треба извршити заливање сваке саднице два пута по 10 литара воде у размаку од 15 дана.

У пролеће друге године врши се такође ђубрење КАN-ом по 100 g. по једној садници и по 10 kg стајњака који ће се копањем око стабала унети у ризосферу саднице. Када корови у воћњаку достигну једну одређену висину (у периоду цветања) врши се њихово уништавање тањирањем или фрезирањем. После тога земљиште се обрађује и одржава у стању јаловог угара тањирањем или фрезирањем, а оно што не захвати машина прашењем – копањем или мотокултиватором.

У пролеће треће године врши се ђубрење са 200 kg по хектару NPК 10: 30: 20 или 8:16:24 и КАN 200 kg по хектару. Одржавање земљишта врши се као и претходне године, с тиме што се у редовима уништавање корова врши помоћу хербицида - Reglan, Cramokson и др.

У пролеће осталих година (закључно са петом годином) обављају се исте агротехничке мере као и у претходним, с тим што се количина азотних и NPК ђубрива додају у оним дозама које су предвиђене у предрачуну трошкова по појединим годинама.


Нега засада у доба довело у најпогодније стање за развој и функцију кореновог система. Риголовање треба изводити по сувом времену.После риголовања земљиште треба да се просуши,а онда изврши фрезирање и равњање површине,како би се садња извршила што лакше и успешније. Риголовање - прављење терасе обавиће се паралелно са падом терена како би се омогућило отицање воде која се нагомилава изнад необухваћеног слоја земљишта а тиме би се омогућило несметано отицање вишка воде. На горњем делу терасе испод банкине треба у виду бразде направити канал где ће се вишак воде задржавати после обилних киша, и на тај начин би се побољшао водни режим земљишта а самим тим и влажност ваздуха која има врло значајну улогу за време летњих суша.


Сорте за гајење и њихове карактеристике


Избор сорти

Узимајући у обзир климатске, земљишне и економско-организационе услове као и могућност прераде и пласмана плодова лешника, треба изабрати најпогодније сорте. Главна оријентација је да се гаје веома родне сорте намењене индустријској преради и сорте комбинованих својстава које се могу користити и за индустријску и за стону потрошњу, а такође и као опрашивач главне сорте.

Садња ће се обавити са добро ожиљеним садницама. Леска је углавном самопесплодна биљка, па у засадима који се подижу морају бити заступљене више сорти. За добар успех засада треба засадити најмање 4-6 сорти ради успешне оплодње. При овоме главна сорта треба да буде заступљена са око 60%, а остале сорте опрашивачи са 40%. У том циљу предлажу се следеће сорте:

1. Истарски 60%
2. Аполда (Римски) 10%
3. Давијана (Фихтвердер) 10%
4. Лудолф 10%
5. Авелино (Халски) 10%



Рапоред сорти

Распоред сорти у засаду треба да буде тако постављен да се главна сорта и опрашивачи у реду неизменично смењују.



Опис и карактеристике сорти

ИСТАРСКИ
- Стабло (жбун) је средње бујно и довољно разгранато. Цвета средње рано и развија врло мало реса, практично је протандрична сорта, самобесплодна је, сазрева половином септембра Рано пророди, редо вно и обилно рађа. Плод је средње крупан око 3 g. Облик му је дугуљаст са највећом ширином на самој средини. Боје је светле до тамно сиве и према врху је обрастао сивкастим длачицама. Купула (омотач) је дужи од плода и чврсто га обавија. Врх је туп и мало спљоштен а по дужини са јасно назначеним рубом. Плодови обично не испадају сами из кошуљице.Језгро је крупно, жућкасто-беле боје, веома укусно и ароматично. Плодови чувани годину ипо дана у обичном складишту имали су 1% горких језгри, а након 3 године тај проценат износи 12%. шупљих плодова је мало. Добро га опрашује халски, римски, ландбершки и шумски лешник.


АПОЛДА
- Плод је крупан елипсастог облика, са округлом испупченом капицом. Купола (омотач) је дужа од плода. На врху је зупчасто изрецкана и мало отворена тако да се плод види.Зрели плод добро испада из омотача. Љуска плода је тамне боје са јако израженим паралелним пругама. Просечна тежина плода је 3.11 g, а језгро 1.50 g. Језгро плода није глатко и нема добар изглед, међутим има јако сладак и пријатан укус.



РИМСКИ
- Стабло (жбун) је средње бујан и развија много изданака. Цвета средње рано у почетку рађа врло мало а касније обилно и редовно. Сазрева почетком септембра. Плод је крупан и неуједначено пљоснатог облика. Љуска је светло смеђа са тамним пругама. Даје доста плода који су празни или је језгро смежурано. Омотач плода је не што дужи од самог плода са дубоким зарезима и отворима што омогућава да плодови лако испадају. Језгро је неправилног пљоснатог облика тежине 1.4 g.. Тежина плода је 3.7 g. Укус језгра је сладуњав и без икакве ароме. Проценат ужеглог језгра после годину ипо дана око 4% а после 3 године 22%. За прераду се се користи само уз друге сорте због недостатка ароме. Добар је опрашивач.


ДАВИЈАНА
- Плод је средње крупан са округлом формом. Омотач плода са стављен је из два дела и дужи су од плода а у више случајева и лист омотача је краћи. Зрели плодови лако испадају из омотача. Љуска плода је светле боје са јасно израженим тамним пругама и израженим рубом. Просечна тежина плода је 2.67 g., а језгра 1.27 g. Има дуг период цветања



ПИЕНТ ВЕРДЕН
- Плод је јајастог облика са јасно израженим пупком. Омотач је нешто дужи од плода, састављен је од два листа који су међусобнo одвојени. Зрели плодови се лако одвајају од омотача и сами испадају. Љуска плода је светле боје са слабо израженим рубом. Просечна тежина плода износи 2.73 g., а језгра 1.23 g. Рано цвета и дужина цветања се креће од 8 до 22 дана.


ЛУДОЛФ
- Стабло је средње бујно до бујно. Цвета средње рано,а сазрева прилично касно. Аутофертилна је сорта (самооплодна), али ипак боље рађа ако јој се обезбеди опрашивач. Плод је крупан и округласто-трбушастог облика,тежине око 2.9 до 3.2 g. Језгро је просечне величине око 1.5 g. Омотач плода је исте дужине као и плод. Врх омотача је мало изрецкан и приликом зрења се отвара и плодови сами испадају. Има дуг период цветања (од 9 до 51 дан). Редовно и обилно рађа и одлична је сорта за свежу потрошњу. Једна је од најцењенијих врста у Немачкој и Чешкој.


ХАЛСКИ
- Стабло (жбун) је средње бујно и неразвија много изданака. Самооплодан је, цвета средње касно са много реса и веома крупним поленом. Рађа добро. Сазрева септембра, плод је тежак 3.4 g., просечно при основи је широк а ка врху конусан. Из омотача лако испада. Љуска је дебела и чврста, смеђе боје са уочљивим пругама. Тежина језгра је 1.3 g. После једне године чувања ужегне око 15%,а после 3 године 46%. Језгро је пријатног укуса и ароме и поред индустријске прераде користи се и за стону употребу. Изузетно цењен у Немачкој.




Владан Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије