Агроеколошки услови за гајење рибизле


Рибизла се успешно гаји у условима умерено континенталне климе, па и северније. Ова поднебља се карактеришу прохладним летима, великом количином падавина и високом влажноћом ваздуха.Од климатских чиниоца за гајење рибизле од највећег значаја су: светлост, температура, влажност и ветар.

За високу и редовну родност рибизла захтева јачу осветљеност, зато је треба гајити на осветљеним местима у чистој култури.

Рибизла веома добро подноси ниске температуре. Од све три врсте, најотпорнија је црна рибизла. Она може да поднесе и до – 33 С˚ у периоду зимског мировања. Рибизли највише одговарају припланинска подручија са средњом летњом температуром ваздуха од 17 С˚ до 18 С˚.


Рибизле су нешто осетљивије према позним пролећним мразевима, јер релативно рано крећу са вегетацијом (од половине фебруара до половине марта). Црна рибизла почиње вегетацију на температури од 2 С˚ до 5 С˚, а цветање се обавља при температури од 12 С˚. Ако се у то време температуре снизе испод – 5 С˚ онда могу да измрзну цветни пупољци.



Сорте рибизле су више осетљиве на високе температуре и сушу, него на ниске температуре. Црне рибизле су више осетљиве према високим температурама када су у комбинацији са интензивним осунчавањем. Температуре преко 30 С˚ оштећују лист, а у крајњем случају може доћи до превременог опадања лишћа, што утиче на смањење приноса и квалитета плода.


Рибизле су врсте које за успешно гајење захтевају велику влажност земљишта и ваздуха. Гајење рибизла је рентабилно у крајевима са годишњом сумом падавина већом од 800 mm воденог талога, са равномерним распоредом у току вегетације. У супротном обавезно је наводњавање. Сушу најлакше подноси златна рибизла, црвена и бела су умерено осетљиве, док је најосетљивија црна рибизла.


За успешно гајење рибизле релативна влажност ваздуха треба да се креће од 80 – 85 %, а у летњим месецима од 70 – 80 %.

За успешну производњу рибизле земљиште је веома важан чинилац. Рибизли одговарају дубока, стуктурна и дренирана земљишта, са добрим воденим режимом, богата хумусом и важним биогеним елементима (калцијум и фосфор). Рибизла се може гајити на земљиштима са pH од 5,5 - 7. Алкална и врло кисела земљишта, као и сувише лака или сувише тешка и непропусна земљишта, нису погодна за гајење рибизле.


Рибизла се мозе успешно гајити у припланинским подручијима на надморској висини од 400 до 1000 метара. На нижим теренима, испод 400 m и јужним експозицијама могућа је појава палежа лишћа и превремено опадање лишћа. На мањим надморским висинама препоручују се северни положаји, док су на надморским висинама изнад 1000 метара погоднији јужни положаји.




Системи гајења рибизле


Постоје четири врсте рибизле: црна, црвена, бела и златна. Највећи значај за воћарску производњу имају црна и црвена рибизла. Ове две врсте рибизла расту у виду жбунова до 1 m висине. Могу се гајити у свим воћарским реонима Србије, а највише јој одговарају припланиска подручја.

Рибизла се може гајити по систему: жбуна, живе ограде, шпалира и стаблашице.

Ако се рибизла гаји као жбун, сади се у облику квадрата на растојању 2m x 2m; 2,5m x 2,5m; 3m x 3m. Код правоугаоног распореда садње растојање између редова би требало да буде 2,5 до 3m, а реду 1,5 до 2m за механизовану обраду, док за ручну обраду садња се може обавити на растојању 1,5-2m x 1m.



Систем живе ограде.
Овај систем гајења је бољи од претходног и примењује се више у комерцијалним засадима, јер је лакша обрада и заштита против проузроковача биљних болести и штеточина, а и већи је број садница по јединици површине, па даје и већи принос.


Препоручени размак садње између редова је 2,5 до 3m, а унутар реда је 1 до 2m, тако да жбунови попуне читав простор у реду, па засад подсећа на живу ограду. Код гајења црне рибизле у систему жива ограда препоручује се и мање растојање у реду од 0,5 до 0,75m ако је механизована берба, ако се берба обавља ручно размак садње у реду 1,2m.



За сорте са усправним порастом ластара у жбуну,( Бен Сарек и Бен Конан) препоручени размак садње у реду је 1m.

Према неким испитивањима црна рибизла даје боље резултате при размаку садње 3 x 0,5m, ако се има у виду да је рибизла врста која подноси густе склопове садње.

Поред гајења рибизле на отвореном пољу све више се практикује и шпалирско гајење црвене , а нешто мање и беле рибизле у затвореном простору – пластеницима или стакленицима. За овај начин гајења садња се обавља на банкинама, које се застирају фолијом ради лакшег одржавања земљишта. Неопходан је наслон од стубова и два до три реда жице.

Стубови се постављају на растојању 5m један од другог, а први ред жице на 100 cm, други ред на 150cm и трећи на 200cm од земље. При оваквом узгојном облику резидбом се остављају 5 до7 грана – изданака на дужни метар које се везују за жицу као и малина. Изданци који доносе пун род у трећој или четвртој години, замењују се новим млађим и продуктивнијим изданцима. Растојање садње за овај систем гајења рибизле је 3x1m или 3x0,8m.



Рибизла може да се гаји и као стаблашица. Стаблашице се формирају калемљењем рибизле на подлогу златна рибизла која не формира изданке као остале ребизле. На једну подлогу могу се окалемити све врсте рибизла (црна,црвена и бела), тако да стабло делује декоративно.Код овог начина гајења садњу треба обавити 3x1m.





Садња рибизле


Садњу рибизле треба обавити у периоду од опадања лишћа у јесен, па до кретања вегетације у пролеће. Боље резултате даје рана јесења садња, засађени прпорци – саднице боље се ожиле и укорене до појаве првих мразева. Уколико се обави пролећна садња, њу треба обавити што раније ( крајем фебруара и почетком марта ), уз обавезно заливање при садњи.

Пре садње треба извршити размеравање парцеле и одређивање правца редова и растојање садње. Препоручује се правац редова север-југ ( ради боље осветљености на већим надморским висинама ), а у равничарским пределима препоручује се правац исток-запад ( ради мањег негативног утицаја суше и сунчевог зрачења ).



Уколико се рибизле саде на окућницама, саде се гушће 1,5m ред од реда и у реду 1m. У плантажним засадима у којима ће се обрада земљишта и заштита од проузроковача биљних болести вршити механизовано, препоручује се растојање садње 3x1m. Приликом садње треба водити рачуна да буду заступљене и сорте опрашивача без обзира да ли су у питању самооплодне или странооплодне сорте.

За садњу треба користити здраве саднице са добро развијеним жилама (дугачким 25 cm) и надземним делом од око 20-30 cm са најмање 2-3 гранчице. Пре садње здраве жиле скратити за ¼ , а повређене се избацују до здравог дела. После тога, жиле се потопе у кашасту смешу направљену од иловаче, говеђе балеге и воде.

На обележеним местима се ископају јамићи да се у њима може нормално сместити и правилно распоредити коренов систем. Уколико припрема земљишта није добро изведена, треба ископати јамиће за сваку садницу димензије 40x40 cm.

Рибизлу треба садити 4-5 cm дубље него што су саднице биле у прпоришту. На тај начин се обезбеђује да се доња 2 до 3 пупољка налазе под земљом. Из њих ће се развијати бујне гране које ће формирати сопствени корен, што ће значајно утицати на већу бујност жбуна.

После садње надземни део саднице скратити на 5-6 пупољака, а затим залити са 1-2 литара воде, да би се земља што боље приљубила уз жиле рибизле.

Касна пролећна садња може да се обави успешно и хидробуром.




Живомир Николић, Дипл.инг. Крушевац