Како би узгој бруснице био успешан и исплатив, потребна је одговарајућа комбинација климатских услова, састава земљишта и количине влаге, при чему су посебно значајне карактеристике тла и воде.


- Киселост земљишта: рН вредности између 3 и 5,5;
- Вегетативни период са најмање 110-150 дана без мраза;
- Плитак ниво подземних вода: 15-90 цм од површине;
- Препоручује се земљиште са доста органског садржаја (хумусно) или песковито;
- Нагиб земљишта на коме се брусница гаји не треба бити већи од 2% (равно);
- Засаду бруснице је годишње потребно око 50-60 cm воденог талога који добија из падавина или наводњавањем;
- Просечан принос бруснице је око 1,5 kg по метру квадратном или 15 тона по hа.



Брусница се у Северној Америци традиционално гаји на мочварном земљишту, међутим, у последњих неколико година показало се да и засади бруснице на сувом земљишту могу дати добре резултате. Обе врсте земљишта морају испуњавати основне услове за садњу бруснице - хумусно или делимично песковито земљиште;
- киселост земљишта од 3-5,5 pH;
- нагиб земљишта мањи од 2%, и висок ниво подземних вода у летњем периоду (15-91 cm).

Тзв. сува производња може изискивати додтне трошкове припреме парцеле, и такође може довести до потешкоћа у одражавању потребног нивоа подземних вода. Претежно песковита земљишта са слабијом оцедитошћу - дренажом (нпр. испод земљишта је слој глинуше) могу спречавати одвођење сувишне воде са засада.

Врсте земљишта које испуњавају основне услове за узгој бруснице су кисела, хумусна или песковита земљишта, уз обезбеђено задржавање воде на мањој дубини. Направљено је и неколико огледних засада бруснице где се ова биљка узгаја на гуменој фолији како би се спречило претерано отицање воде тј. дренажа земљишта.

Дужина вегетативног периода, који обухвата временски распон од последњег пролећног јаког мраза до првог јесењег мраза, обично је око 110-150 дана без мраза (што се понекад у јесен обезбеђује наводњавањем).


У периоду од пролећног отопљавања до зимског мировања, засаду бруснице је потребно око 2,5 cm воденог талога недељно. Брусница има плитак корен, биљка се брзо суши тако да мањак воде и влаге утичу на раст биљке и на приносе, чак и у наредним сезонама. Додатне количине воде су поребне у циљу заштите биљке (чокота и плода) од измразавања, како у периоду зимско мировања, тако и током вегетативног периода.

Уколико је температура ваздуха већа од 26°C, брусницу је потребно наводњавати прскањем како би се биљка расхладила и како би надокнадила губитак влаге услед високе температуре. Плантаже бруснице које се беру уз употребу воде потапају се три пута водом у висини од 30 цм: први пут у октобру да би се скинуо оплод, други пут како би се скинуло сувишно лишће и гранчице, и трећи пут пред зиму како би се створио заштитни слој леда. Засади који се беру тзв. сувим поступком не треба натапати како би се скинуо плод.



Годишње потребе биљке за водом разликују се у зависности од начина и технике производње. У просеку се у сезони потроши око 2.310.000 галона по 0,4 hа засада (приближно 21.880.000 лит по хектару или 2.188 лит по метру квадратном), што опет зависи од праксе произвођача. Уз засад је потребно имати и резервоар за воду који ће служити за наводњавање, али и за пречишћавање воде, нарочито оне након плављења засада. Вода (било да је из бунара или система за заливање) која има висок садржај соли или база може утицати на састав тла и повећати киселост земљишта. Применом сумпора или сумпорне киселине може се смањити присуство кречњака у води.


Температуре које преовлађују током вегетацијског периода утичу на раст биљке и сазревања плода. Показало се да су оптималне температуре за узгој бруснице од 16°C до 27°C. Температуре испод 16°C успоравају раст биљке и сазревање плода. Са друге стране, високе температуре утичу на појаву ожеготина на плоду. Високе јесење температуре спречавају развој црвенила плода. Сума ефективних температура (GDD - Growing Degree Days - просечна вредност акумулиране топлоте у вегетацијском периоду) одредиће дан када се може очекивати почетак вегетативног периода бруснице. Да би се биолошки процеси нормално одвијали потребно је да брусница прође период зимског мировања на температури изнад седам степени (око 2500 сати), међутим тај процес се прекида уколико дође до пада температуре испод 7°C.

Ретко која биљка је са својим плодовима као брусница, која је природни антибиотик, потврдила свој допринос здрављу. Плодови су богати различитим заштитним материјама, садрже минерале, витамин А, витамин C, калијум и биљна влакна. Црвена тврда бобица има због веће количине витамина C киселкаст укус.

Поред тога брусница као лековита биљка је већ дуго позната, од лишћа и плодова се праве лековити чајеви, у свежем облику се праве сокови, плодови се могу чувати самрзавањем или сушењем, а њиме можемо припремати џемове и укусне сосове и јела. Свеже бруснице, сок, смрзнуте или сушене су природан антибиотик који, уништава штетне бактерије и гљивице у телу. Биофлавоноиди имају посебно антибактеријско деловање тако су истраживања показала, да бруснице могу спречити појаву инфекције уринарног тракта (E. Colli бактерију), исто тако саставни делови бруснице делују на уништење бактерије Helicobacter pylori, која је узрочник чира на желуцу, смањује ризик од појаве болести зуба и зубног меса.

Исто тако састојци бруснице смањују ризик од различитих карцинома, као што су рак дојке и дебелог црева, спречава раст рака и његово ширење по телу. Брусница помаже при обнови вида (очију), смањује шећер у крви, што је корисно за дијабетичаре. Плодови бруснице су веома цењени у исхрани особа изложених стресу, превенција су код кардиоваскуларних болести (срца и крвних жила).

Препоручује се сок и чај од плодова и лишћа бруснице, деци и старијим особама. Брусница је црвена јагодица која се као намирница употребљава за колаче и торте, мармеладе сирупе као филови у пецивима, иде као састојак воћних купова, фрапеа. Јела од меса вепра и друге дивљачи задржавају својствену арому, коју умак од брусница ублажава, тако се јело чини угоднијим и пробављивијим. Плодове бруснице прерадимо у сок, чај, џем, умак, плодови се суше или замрзавају, као јагодасто воће прави су извор ужитка и здравља.

Свако ко жели може треба на окућници посадити мањи насад брусница тако да има лишђе и плодове на дохват руке, а у пролеће у почетку марта и априла је право време да се саде бруснице.


Роберт Томеш, амерички стручњак из области технологије производње бруснице
Текст преузет са https://www.brusnica.com