Аронија је постала биљка коју сви хоће да посаде.Током периода раста може се десити да неке од посађених биљака не успеју да се "приме". Тада је потребно примпремити нову биљку за сађење, али то можете урадити и сами, вегетативним начином.
Вегетативни начини размножавања ароније
Размножавање изданцима
Ово је један од нај једносавнијих начина размножавања ароније. Приликом обраде засада у међуредном простору, као и приликом обраде у реду долази до активирања адвентивних пупољака корена и стабла и до развијања изданака најчешће до 30 цм висине. Овако развијени изданци ваде се на крају вегетације и преносе у растило где се негују до одређене висине и дебљине, потом се ваде и припремају за садњу односно за подизање засада. На овај начин произведене саднице адекватно преносе особине својих родитеља.
Размножавање положеницама
Приликом овог начина размножавања потребно је одабрати млади једногодишњи летораст који на себи има формиране пупољке. Овакав летораст се повије у претходно направљен каналић дубине 8-10 cm, и дрвеним кукама приљуби у земљу. После тога се покрије ситном, влажном земљом дебљине 2-3 cm. Из пупољака ће се развити изданци - леторасти.
Леторасте треба загртати два до три пута у току вегетације. Прво загртање се обавља кад леторасти достигну висину 10 cm, друго загртање се обавља 15-20 дана после првог , док се треће обавља 20 дана после другог, ово има за циљ да се сваки младар ожили и добије првокласна садница. У октобру и новембру месецу кад се заврши вегетација врши се откопавање и одсецање садница од матичне биљке и њихово класирање, од једне матичне биљке може се добити 3-5 квалитетних садница.
Размножавање зрелим резницама
Резнице се скидају пред отпадање лишћа, крајем септембра и почетком октобра од једногодишњих младара дужине 45cm. Резнице се скраћују на дужину од 18-20 cm. Горњи рез на резници се прави калемарским ножем укосо изнад пупољка на 1 cm. Доњи рез је раван и прави се испод пупољка на дужини 2-3 cm. Мора да се води рачуна да се не оштете пупољци .
Тако припремљене резнице се саде у за то припремљене ровове с јесени или рано у пролеће. Растојање приликом заровљавања треба да буде 15-20 cm у реду и 50-70 cm између редова. Код добро аерисаног земљишта резнице се постављају усправно,док код тежих земљишта мало укосо са два пупољка који вире изнад земље. Редовно заливање, окопавање и прихрањиване омогућиће нормалан развој саднице.
Размножавање зеленим резницама
Зелене резнице се узимају од летораста у текућој вегетацији ( у мају и првој половини јуна месеца), дужи не 7-12 cm. Резнице се саде у стакленику или пластенику у припремљеним посудама са припремљеном смесом земље и тресета, резнице се на врху покрију са 1-2 cm супстрата,док се доњи листови уклоне (1-2).
Неопходно је приликом овог начина производње садница влажност земљишта и ваздуха одржавати на 80% прскањем или поливањем. У току дана када су високе температуре обавезно вршити засењивање. Приликом садње користити хормоне као регулаторе раста корена. Након 15-20 дана резнице ће почети формирање коренчића.Тако развијене резнице остају да се развијају до пролећа кад се износе у поље одгајивања на даљу негу до јесени када се ваде и као развијене саднице користе за садњу.
Размножавање деобом жбуна
Овај начин размножавања примењује се као код осталих јагодичастих култура (јагода, малина) у случајевима када треба попунити нека места где нам није успело приликом основне садње. То се ради у другој или трећој години и искључиво се примењује у циљу попуњавања празних места.
Сузана Јеркић дипл.инг.воћарства