Калемљење воћака спада у групу вегетативног начина размножавања, под којим се подразумева механичко спајање и физиолошко срастање подлоге и племке у циљу добијања нове воћке. Спада у групу најраспрострањенијих начина савременог размножавања воћака.


Време калемљења
Kалемљење се врши, практично, у свим годишњим добима. Калемљење у зимском периоду или рано с пролећа обавља се у одређеним просторијама у којима се треба правилно регулисати температура, влажност и присуство кисеоника. Пролећни месеци су најпогоднији за разне начине калемљења на зрело, јер је тада највећа активност камбијума и кретања сокова.


Временски услови
Највећи проценат пријема калемова је на температури између 20 и 25°С, релативној влажности ваздуха око 80% и оптимално влажном земљишту. Није препоручљиво обављати калемљење по киши (када је биљка мокра), као ни по јаком сунцу, односно високој температури (када се пресеци и спојна места брзо суше).



Хигијена калемљења
Неопходно је очистити подлогу и племку у пределу калемљења и то непосредно пре прављења пресека. Калемљење извршити брзо да се пресеци не би сушили. Пресеке правити оштрим и чистим калемарским ножем и спојна места не додиривати прстима.


Описаћемо два најпростија начина калемљења воћака која се могу применити са почетком године.


КАЛЕМЉЕЊЕ ПРОСТИМ СПАЈАЊЕМ

Овај начин калемљења се одликује тиме што је подлога са калем гранчицом приближно исте дебљине.

На подлози и калем гранчици направи се коси пресек па се затим та два пресека споје, чврсто увежу рафијом и премажу калемарским воском. Ово калемљење се обавља у пролеће у фази кретања вегетације.

Гранчице за ово калемљење треба оставити у јануару, калемљење из руке или „собно“ калемљење обавља се у току зиме, а калемови се чувају у супстрату до пролећа у одговарајућој просторији, у којој се образује калус и прими калем.



КАЛЕМЉЕЊЕ ЕНГЛЕСКИМ СПАЈАЊЕМ

Ово калемљење разликује се од калемљења простим спајањем по томе, што се на горњој трећини просека и подлоге и калем гранчице направи нарез – „језичак“, по дубини паралелно са сржи (4-6 мм).

Ова два зареза се увуку један у други и затим се евентуално веже и премаже калем-воском. Овим се калемљењем праве веће повреде.

Практикује се за готово све врсте воћака. Може се обављати у зимском периоду – „из руке“, или у пролеће (март-април) када је подлога на сталном месту.



дип.инж.воћ-вин.Тонић Дејан