Трешња је воћна врста која највећи део рода доноси на мајскм букетићима, а слабије рађа на другим (витим) родним гранчицама. Мајски букетићи имају могућност спонтаног обнављања, али после вишегодишње експлоатације долази до старења мајских букетића што доводи до смањења приноса као и самог квалитета плодова . Због тога морамо имати у виду да кроз резидбу вршимо обнављање грана гранчица и родног потенцијала и тиме спречимо огољавање, односно пребацивање рода на периферни део круне.


Резидба трешње састоји се углавном у прекраћивању грана и проређивању сувишних летораста и грана. Због лакшег извођења ручне бербе, при резидби треба настојати да се регулише висина круне. То се може постићи сталном изолацијом вршног летораста, а по потреби превођењем на нижи довољно бујни младар који избија из старијег дрвета.


Бочне гране се скраћују превођењем на летораст чији правац омогућава отварање круне, односно који је усмерен према периферији круне. При резидби пожељно је да се остави што више умерено бујних летораста, који расту под отвореним углом јер то доприноси смањењу бујности стабла.




Бујни усправни леторасти, нарочито у унутрашњости круне се уклањају до основе. Интезитет резидбе треба прилагодити вегетативном расту воћака. Оптималним вегетативним порастом се може сматрати уколико је дужина летораста од 30-40 цм. Стабла која имају слабији пораст летораста пожељно је извести оштрију резидбу, како би се поспешио њихов вегетативни раст. Док код бујнијих стабла резидба се своди на проређивање грана и нешто блажу резидбу. Претерана бујност стабла трешње може се успешно регулисати применом летње резидбе.


Сузана Јеркић, дипл.инг.