Орах је веома, али ипак недовољно, распрострањена врста дрвета у Србији. Великог је значаја као врста што произилази из његове вишенаменске употребе. Плод му је богат витаминима, минералним материјама (3%), уљем (50-80%), беланчевинама (12-25%), а калоричнији је од говеђег меса више од три пута. Орахово дрво је веома скупоцено, а фурнир му се налази међу најквалитетнијим. Употребну вредност имају и зелени плодови и њихов омота, као и лист и кора ораха. Плантаже ораха дају 1.500-2.000 кг ораховог језгра по хектару, што његово гајење чини веома рентабилним.

Најпогоднија земљишта за успевање ораха су дубока, плодна земљишта с добрим водно-ваздушним режимом као што су черноземи и алувијални наноси. У односу на киселост земљишта није велики пробирач, па расте на земљиштима чији је пХ у распону од 4,5 до 9. Најпогоднија је неутрална или слабо алкална реакција (пХ 7-7,5). Доволјно плодно земљиште је оно које садржи преко 3% хумуса, 250-300 ппм лако усвојивог калијума, 80-100 ппм фосфора и 6-8 ппм лако усвојивог гвожђа. Алкалне соли не подоси.

Корен ораха у сувом скелетном и мање плодном земљишту продире знатно дубље него у плодном (главна маса корена у плодном земљишту развија се у слоју између 10-60 цм (80%). Главни корен продире у дубину од 3-6 м и више (једногодишњи сејанци имају 4,4 пута дужи корен од висине стабла). Треба водити рачуна и о томе да је коренов систем ораха активан и у време мировања, тако да азотна ђубрива можемо у земљиште уносити већ у марту месецу.

Топлота, светлост, влажност и струјање ваздуха су фактори који одређују климу погодну за гајење ораха и сваки од њих има велики утицај на успевање ораха.



Температура.

За кретање вегетације потребна му је знатно већа сума годишњих температура него другим воћним врстама . У том смислу орах најбоље успева у топлијим реонима (виноградска зона). На успевање и родност највише утичу мразеви, а мање високе температуре (касни пролећни мразеви уништавају младе плодове већ на 1ºЦ, младаре у првој фази пораста на 2ºЦ, а отворене мушке цветове на 3ºЦ, полен издржава температуру до 8ºЦ). Измрзавање дебала младих стабала може се спреити причвршићвањем колца са јужне стране (због високих температурних колебања) и кречењем у каснијим годинама.



Светлост.

Као хелиофитна врста користи директну и дифузну светлост. При недовољној осветљености круна се издужује и орах више расте у висину (што је са шумарског аспекта корисна чињеница).



Вода.

Са мањком влаге у земљишту пораст младара је успорен, оплодња и заметање плодова слабији, успорава се пораст плодова и слаби формирање и диференцијација цветних зачетака (посебно је незгодно ако се суша јави у јуну и августу). У засадима треба обезбедити 250-300 мм воде (тј. 2.500-3.000 м3 воде/ха) у време суше. Такође су штетне високе подземне воде и стајаће воде. Оптимална влажност ваздуха за орах је 50-60%.



Ветар.

Ораху одговарају промајна места (ради опрашивања и спречавања гљивичних и других обољења.


Вегетација, у зависности од еколошких услова, типова и сорти ораха, починје у марту (код већине у априлу или почетком маја), а завршава се у октобру (код неких и у новембру). Цветање, након издуживања и отварања реса (мушких цветова), почиње у току априла (почетком маја) и траје 5-7 дана (за мушке цветове), тј. 7-10 дана (за женске) и траје, за све цветове на једном стаблу, 2-3 недеље. Оплодња настаје 2-4 дана након опрашивања, а за потпун развој плодова потребно је 130-150 дана (тј. дозревају у октобру месецу) након чега се сакупља. С обзиром да типови и сорте ораха цветају у априлу, мају, па чак и у јуну, и да је јако изражена дихогамија (углавном протандрија), за редовне и високе приносе треба одабрати сорте с краћом вегетацијом (због мраза) и оне које се међусобно добро опрашују.

Плод је коштуница (округла до елиптивна), егзокарпа тамно смеђе боје, по сазревању се одваја од дрвенастог ендокарпа.Плодови се сабирају на више начина: сакупљањем са тла након опадања, трешењем са стабла моткама (претходни начин је скуп и учествује са 20-30% у трошковима производње), или топ-атомизерима (што је знатно рентабилније). Након брања, плодови се перу јаким млазом воде, врши се бељење (ако се продају у љусци) и сушење (смањује се влажност са 30-45% воде на 8-12%) у сушницама на температури до 38ºЦ, или машинама са вентилаторима; за потребе шумарства доволјно их је прострти у слојеве дебљине до 10 цм да се суше на сунцу (или добро аерисаним просторијама) уз свакодневно прегртање (2-3 пута дневно) у трајању 3-4 недеље.

Плодови се могу добро чувати у хладњачама, на температури 1-4ºЦ, уз влажност ваздуха од око 60%, и до 2 године; просушени ораси се могу чувати до 6 месеци у сандуцима (у слојевима или помешани са песком, тресетом или сламом) у добро проветреним просторијама на температури измеу 1-5ºЦ, ; преко зиме се могу чувати на отвореном, у рупама помешаним са песком (влажност плода у овом случају не сме да прелази 35%).

Клијање је подземно, али отежано због дормантности ембриона (али и непропусне семењаче). Дормантност се савладава претходном стратификацијом, односно након квашења плода у трајанју од 2-3 дана у свакодневно промењеној води, пре пролећне сетве орахе држати у влажном стратификату са песком, тресетом (песковитом иловачом) 60-120 дана на температури од 5ºЦ. У 1 кг истог семена има просено 140 плодова.

Засади ораха се најчеше подижу калемљеним садницама високородних сорти квалитетних полодва. За подизање засада треба комбиновати сорте које се добро опрашују. У засадима где се као основна производња планира производња дрвета, а плода као споредног производа, засади се подижу садницама генеративног порекла,произвденим из сортног семена.Савремена производња подразумева примену интензивних агротехичких и мера заштите. У циљу повећања економичности производње у засадима ораха се као међукултура сади леска или кајсија, које могу да се користе током првих 10-15 година развоја засада. Ове културе, због ранијег плодоношења у односу на орах,обезбеђују повољније економске резултате до периода доброг урода ораха. Поред наведених, као међукултура могу да се користе и друге врсте као што су: бресква, вишња, малина, јагода и друге.

Размак садње ораха износи 11 м, у ком случају је потребно 95 садница по хектару. Препоручује се садња ораха у теменима равностраног троугла странице 11м ), при чему размак редова износи 9,5 м. Садња међу културе се врши у реду између стабала ораха на једнаком одстојанју од 3,67 м, а између два реда ораха убацује се по један ред , када се добија растојање од 4,76 м

За подизање засада ораха потребна су дубока плодна земљишта на благим падинама или равним теренима. Изузетно су погодна алувијална земљишта. Треба избегавати уске долине и мразишта која су непогодна за гајење наведених врста. Такође треба избегавати забарена земљишта која орах не подноси.


Припрема земљишта обухвата крчење дрвенастих биљака и равнање (насипање) микродепресија . Пре дубоког орања земљишта (50 цм) врши се агро мелиоративно ђубрење, како би се у земљишту обезбедио оптимални садржај хранљивних материја до нивоа следеће заступљености: 2,5-3,0% хумуса, 250-300 ппм, лако приступачног К2О, 80-100 ппм млако приступаног форфора (П2О5), 6-8 ппм лако приступачног гвожђа (Фе), 5% укупног калцијум-карбоната (ЦаЦО3, ), 80-120 ппм укупног магнезијума (МгО) и неопходне количине микроелемената.

Поорано земљиште се истањира, а затим се изврши обележавање редова и места за копање јама. На добро припремљеном земљишту не треба копати велике јаме, већ само толике да може добро да се распореди коренов систем и да садница буде засађена до дубине на којој је била у расаднику.

Земљиште у засадима ораха може да се одржава на више начина, као што је: обрада земљишта тањирањем, плитким орањем, ротофрезирањем (јалови угар), уништавањем корова хербицидима, гарењем подкултура и др. Најчешће се у младим засадима између редова врши редовна обрада земљишта, а око биљака се коров сузбија хербицидима или окопавањем.



Женски цветови ораха се формирају само на врховима летораста, чији број може знатно да се повећа правилним орезивањем, а на тај начин се повећава и урод плодова. Првих година се орезивањем формира крошња. Све саднице се прекраћују у пролеће (март), без обзира да ли су посађене у јесен или пролеће.
Првим орезивањем се одређује висина дебла, а што има значаја у његовом коришћењу за производњу фурнира , вишље дебло има знатно већу вредност. Поред тога, вишље дебло је пожељно и због употребе механизације у обради земљишта и машинском брању плодова. Превисоко дебло, пак, неповољно утиче на почетак и обилност плодоношења.

Сва уложена средства у оснивање засада ораха са међу културом се покривају у шестој години од оснивања, односно годину дана раније у односу на засад без међукултуре. Просечни годишњи приход је до 15-те године значајно већи у односу на засад без међу културе. У 15-ој години приходи се изједначују, јер у то време престаје коришћење међу културе услед склапања крошњи ораха.

Оснивање засада ораха изискује релативно висока почетна улагања у оснивање и негу засада, али се остварују и високи приходи након 6 година у засадима са међу културом и 9 година у засадима без међу културе.

У случајевима када услови станишта дозвољавају, треба обавезно оснивати засаде ораха са међу културом, што обезбеђује знатно повољније финансијске резултате. Оснивање и гајење домаћег ораха је од изузетног значаја из разлога што се истовремено обезбеђује производња хране и високо квалитетног и вредног дрвета.