Бирање сорти представља много више од саме чињенице да ли вам се свиђа назив или не. Постоје сорте воћа за разна годишња доба, климатске услове, укусе. Такође, познате су и сорте које су отпорне на неке врсте штеточина и болести. Кад бирате, и следеће савете треба да имате у виду.


- Сезона бербе и коришћења.
Ако имате довољно простора, можете да продужите сезону бербе садњом сорти чије се време сазревања сукцесивно надовезује или воћа које је погодно за складиштење. Постоје сорте јабука и крушака које не сазревају у потпуности све док плодови не проведу извесно време ускладиштени.


- Отпорност на болести и штеточине.
Ако имате конкретан уочен проблем, као што је гареж јабуке, треба да набавите сорту која је отпорна или мање осетљива.


- Погодност за локалне климатске услове.
Сорте које добро успевају у топлим пределима дају слаб род кад се засаде у башти с'краћом, хладнијом сезоном раста и обратно. Неке старије сорте јаче су везане за локалитет; исплати се да их потражите јер су у начелу отпорније и поузданије.


- Укус.
Немају све сорте воћа леп укус, а лични укуси су различити. Ако можете, пробајте воће пре него што купите саднице.


- Услови за опрашивање.
За детаљније информације погледајте доњи текст као и текстове о појединачним врстама воћа.



Опрашивање

Воће не може да формира плодове док се цветови не опраше. Многе врсте, укључујући већину меког воћа, оплођују се саме: није им потребан полен с других биљака да би оплодиле цветове. Самооплођује се већина сорти шљиве и неке сорте трешње; многе сорте јабуке делимично се самооплођују, али им је корисније ако се укрштају с другим сортама.

Неке сорте не могу да формирају плодове самостално и потребно је да се засаде на домету пчелињег лета од других сорти, које су компатибилне и цветају у исто време. Ако немате довољно простора, суседно двориште је обично довољно близу. Неке сорте јабука су триплоидне. То је израз који се односи на њихову генетску структуру и значи да су цветови мушки и стерилни, односно да производе врло мало или нимало полена. Да би такве сорте имале добар род, обично су им потребне две различите сорте за опрашивање.

Трешње су нарочито компликоване, јер,осим неколико самооплодних сорти као што је „стела”, свима су потребни опрашивачи, а по правилу су изузетно пробирљиве у погледу избора полена. Постоји неколико основа потпуне инкомпатибилности и из таквих спојева не могу да настану плодови. Пошто се воће које расте на дрвећу разликује по времену цветања и количини полена које производи, пажљив избор сорти је од пресудног значаја. У каталозима преко којих се продају воћке наћи ћете предлоге о одговарајућим опрашивачима за сорте којима су потребни.


Коренске подлоге

Већина воћа које расте на воћним стаблима не гаји се на сопственом корењу. Уместо тога, оно се калеми у расадницима на корење дрвећа које је компатибилно,обично исте врсте. Међутим, кајсија се калеми на шљиву, а крушка на дуњу. Коренске подлоге омогућавају размножавање сорти које се не укорењују из резница и помажу да се одреди величина дрвета. На пример,зависно од коренске подлоге, иста сорта јабуке може да нарасте 2,4 или 9 м.


Воћке са сопственим кореном

Смокве се увек гаје само на сопственом корену, а све друге врсте дрвенастог воћа могу да расту на сопственом корењу, али и другачије. Потребно им је пажљиво одржавање, јер корење може да буде веома бујно, што за последицу има раст дрвећа до висине и преко 10 м, ком треба 5 до 8 година да почне да рађа.

Ако се бујност корена контролише, побољшава се здравље, продужава живот стабла и смањује потреба за педантним сузбијањем корова, пошто, кад се прими, воћка снажно расте, упркос конкуренцији. Отвара се још простора за експериментисање и иновације с дрвећем гајеним на сопственом корењу. Воћњаци с таквим стаблима пружају могућност за маштовито сађење цвећа испод воћака, јер такмичење за воду и хранљиве састојке контролише природну бујност воћа.