Бадем представља цењено, врло калорично и храњиво воће, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Плодови садрже квалитетне масноће, беланчевине, угљене хидрате, минералне и ароматске материје, витамине.

Осим велике употребе у домаћем кулинарству, значајна је његова улога и у прехрамбеној, фармацеутској, кондиторској и козметичкој индустрији. Бадем је најстарија култура која се почела узгајати на нашем подручју. Данас се бадем највише узгаја у Италији, Шпанији, Грчкој, Мароку, у Калифорнији и др. У земља­ма с оштријом климом него што је средоземна, као и у суптропском подручју, узгој бадема је ограничен. Процењује се да је у свету под бадемом око 1.100 000 ха, од тога је половина у средоземљу.



Агроеколошки услови за узгој бадема

Бадем је хелиофитна воћка и да би постигао добар квалитет захтева много светла и топлине у време дозревања плодова. Цвета већ у фебруару и његови нежни, осетљиви цветови пропадају због мразева и јаких северних ве­трова. Стога је потребно мењати сортимент с касноцветајућим сортама како би се избегло неповољно деловање временских прили­ка. Оштећења од ниских тем­пература настају у неких сората бадема тек при -27 °Ц. Цветови непосредно пре отварања могу издржати температуру до -3,5 °Ц, а у неких сорти и до -4 °Ц.

Отворени цветови и млади заметнути плодови страдају на температури од -1 до -2 °Ц. Бадем врло добро подноси високе температуре, па издржи без оштећења и до 50 °Ц.


За бадем је врло важно да има довољне количине падавина у време интензивног раста вегетативних и генеративних органа (младица и плодова). Код нас се бадем не наводњава, осим ако се желе осигурати високи и стабилнији приноси. На тај се начин приноси могу повећати и за 40 %. У време дозревања нема потребе за наводњавањем јер плод бадема отпушта воду. Од свих воћних врста бадем најбоље подноси сушу, па га стога називају »краљ сушних подручја« или "Реy дел сецано".


Бадему одговарају ду­боко дренирана песковито-иловаста или иловаста тла, која су богата хумусом, минералним хранивима и имају неутралну, слабо киселу или слабо неутралну реакцију. Тла требају бити довољно растресита јер бадем има врло развијен корен, који проди­ре и до 4 м дубине.



Избор положаја за подизање засада бадема



Узгаја се на различитим надморским виси­нама. У средњој Азији, на Кавказу и до 1200 м. У подручју Средоземља узгаја се до 600 м надмор­ске висине. Изнад 1 000 м надморске висине у нашим условима због повећане влажности не успева.


Припрема тла

Пре садње тло треба припремити дубоким орањем као и за све друге интензивне културе. Равномерно се расипа минерално ђубриво и тло се оре на дубини од 40 цм. За јесењу садњу дубоко орање обавља се током лета, а за пролећну садњу дубока обрада може се обављати од лета до зиме, ако је повољна влажност тла.


Избор подлога

За узгој бадема служе разне подлоге: брескве , шљиве. Код нас се највише примењују семењаци горког бадема, брескве и крижанац бадем x бресква (ГФ 677). За тежа тла препоручује се подлога шљиве, и то Марианна 2624 и си. Бадем као подлога добро подноси сушу, а отпоран је и према хлорози (недостатку гвожђа).

Уз бадем, на плодним тлима, као подлога, у обзир долази семењак виноградарске брескве јер је бујан и отпоран на сушу. На тој подлози бадем рано роди, али зато има краћи век трајања. Та подлога није прикладна за карбонатна тла и због осетљивости на вирусе.



Избор узгојног облика

У интензивном узгоју бадема примењује се више узгојних облика, а превладавају про­сторни и шпалирни. Препоручује се узгој у облику поправљене вазе с три или највише четири примарне скелетне гране које међусобно затварају угао од 120° или ређе 90°. Висина је дебла око 90 цм, а примарне скелетне гране међусобно су размакнуте на 10 - 15 цм и затварају угао од 45°.

При садњи, једногодишње саднице се прикрате на 120 цм висине, а скелет се обликује изнад 85 - 90 цм. Сви пострани избоји који избијају испод 85 цм одстра­њују се. На тим примар­ним скелетним гранама развиће се секундарне скелетне гране, које ће требати разводити. Размак на који ће се разводити гране прве, друге и треће серије зависи о бујности сорте у комбинацији с подлогом. На исти начин разво де се терцијарне скелет­не гране (скелетне гране трећег реда).


Време и техника садње

Садња се обавља искључиво здравим и првокласним садницама. У Италији и Француској бадеми се саде,ако се обавља наводњавање, на размак 6х5 м, а без наводњавања на 6х4 м.

Према искуствима из стра­не и домаће праксе, ваља употребити размак 6х4 м, што значи да за 1 ха треба 416 садница бадема.


Одржавање засада

Одржавање тла и ђубрење засада бадема врло су слични одржавању тла и ђубрењу засада брескве и нектарине, поготово јер су им подлоге исте или сличне.


Берба

Када плод бадема сасвим сазри, љуска пуца и плодови испадају. Плодови не дозревају равномерно. Најраније сазру плодови на спољном делу крошње. Берба у малим насадима обавља се ручно у мреже стављене под стабла, док се у већим насадима примењују тресачи. Берба може почети када љуска почне пуцати. Пре складиштења бадеми се очисте и осуше те склоне на суво и прозрачно место.


Иво Крпина и сарадници



Већина људи не уноси довољно витамина Е, који штити од упала и спречава оштећење ћелија. Порција бадема (око 30 грама) покрива дневне потребе организма за овим витамином, што се позитивно одражава на срце.

Осим тога, бадем садржи биотин, витамин који благотворно делује на кожу. Бадемово уље негује кожу, дајући јој глаткоћу и сјај. Бадем је веома богат мононезасићеним мастима, сличним онима које се налазе у маслиновом уљу. Бројна истраживања су показала да конзумација ових масноћа снижава ризик од срчаних обољења, смањује “лош”, а поправља “добар” холестерол у крви.

Осим тога, бадем је веома значајан извор магнезијума и калијума, два минерала веома битна за регулацију крвног притиска (опуштају глатке мишиће) и за регулацију срчаног рада. Четвртина шоље бадема садржи 99 мг магнезијума (четвртину дневно потребне дозе), као и 257 мг калијума. Ако додамо овоме и садржај витамина Е, који има изразито антиоксидативно деловање, може се са правом рећи да је бадем намирница која је заиста годи срцу - одлична је за превенцију кардиоваскуларних обољења.

Истраживања су показала да додавање бадема уз оброк успорава подизање нивоа шећера у крви, смањујући тако гликемијски индекс читавог оброка, што бадем чини добрим избором у исхрани који помаже у превенцији дијабетеса.


Бадеми су веома добар извор мангана и бакра, два олигоелемента који су кључни кофактори ензима по имену супероксид-дисмутаза. Овај ензим елиминише слободне радикале који се производе унутар митохондрије ћелије. Богат је и рибофлавином (витамин Б2) који подстиче производњу енергије унутар ћелија. Бадем је изузетно богат беланчевинама (у истој јединици мере садржи готово двапут више беланчевина од јаја).