Пре садње израчунајте економску исплативост гајења трешнје. Висока рентабилност гајења, повољност природних услова и могућност пласмана трешње на домаћем и иностраном тржишту пробудило је интересовање пољопривредних произвођача за подизање засада и гајење трешње у комерцијалне сврхе. Трешња се сматра стоним воћем, али се од ње могу справљати све врсте прерађевина. Она представља прво воће на пијацама после зиме, и захваљујући великом распону зрења, свежи плодови могу се дуго наћи на пијаци. Плод трешње је веома цењен у индустији за производњу колача и воћних салата.


Оријентациона калкулација производње трешње по 1 хектару.


Р.б Трошкови производње - Износ у динарима


1 Припрема земљишта-тањирање,фрезирање 36000


2.Ђубрење –НПК , стајско ђубриво 52000


3.Мере неге 64000


4.Хемијска заштита 72000


5.Берба -ручна 375000


6.Транспорт, паковање, дорада 15000


7.Укупни трошкови 614000


8.Вредност производње 20 000кг *75дин/кг прос.цена 1500000


9 Финансијски резултат 8-7 +886000



На основу обрачунатих показатеља може се закључити да уложена средства у подизање засада трешње могу да се поврате већ у другој или трећој години редовне експлоатације, односно у седмој или осмој години после садње код стандардних засада, а код интезивних система узгаја у другој години редовне експлоатације, односно у шестој години после садње. Произвођачи трешње при стандардном систему узгоја, могу да остваре нето добит по хектару у износу од око 600 000 динара, а код интензивније производње и више.



Драган Петровић дипл.инг.





Гајење и сорте трешње



Услови гајења

Од климатских услова за гајење трешње посебно значење има температура, и то у првом реду апсолутне минималне током зимског мировања, на почетку и на крају вегетације. Распоред падавина током вегетације је врло битан у фази раста плода, а посебно у фази бубрења ћелија и дозревања. Доста је отпорна на ниске температуре, током зиме издржи, краће време, и до -28 0 Ц. Приликом одабира парцеле за подизање засада треба имати у виду могућност појаве касно пролећних мразева. Веће количине падавина у фази дозревања плодова проузрокују пуцање плодова и израженији напад болести и штеточина, нарочито трешњине муве. Интензивно гајење трешње захтева дубока, добро дренирана и плодна земљишта. Трешња гајена на дивљој трешњи (подлози) боље подноси нешто тежа земљишта иловастоглинасте текстуре. Насупрот томе, не подноси тежа збијена земљишта. Уколико је земљиште дуже време прекомерно влажно (слаба прозрачност), корен почиње да трули.

Трешња захтева ђубрење са већим садржајем органске материје и која су биолошки активна. Пожељно је да реакција земљишта буде неутрална до слабо киселе реакције. Јако карбонатна и алкална нису погодна за гајење трешње, јер је у њима присутан поремећај у исхраном гвожђа, тј. хлороза лишћа.


Опрашивање трешње

Често збуњује чињеница да здрава стабла прелепог изгледа и са обилно цветалом крошњом не доносе плодове. Као и увек, за то постоји више од једног објашњења. Када се све стави на страну остаје само једно веома важно питанје које треба размотрити, а то је опраЈивање. Иако постоји неколико самооплодних сорти, трешња је самобесплодна врста и захтева унакрсно опрашивање. Да би унакрсно опрашивање било успешно потребне су 2 до 3 унакрсно компатибилна опрашивача са истим временом цветања или чије се време цветања преклапа.

Код трешње је присутна хомоморфична и монофакторијална гаметофитна самокомпатибилност која је контролисана Слокусом са мултипним алелима. Другим речима, ако поленово зрно носи С алел који се такође налази у соматском материнском ткиву тучка, зрно неће расти; уколико се С-алел разликује од оног у материнском ткиву поленово зрно ће клијати и развити поленову цевчицу са мушким једром које ће довести до оплодње. На основу ове чињенице, све трешње се сврставају у такозване полен инкомпатибилне групе. Првобитно је идентификовано шест група С алела, што практично чини 15 различитих група. Заправо, до 2000. године пријављено је само десет група са својим специфичним С алелима. Сорте које припадају нултој групи су универзални опрашивачи, компатибилни са већином сорти из других група.

Опрашивање је један од најважнијих процеса читавог тока вегетације код трешње. Успех опрашивања зависи од адекватне количине виталног, компатибилног полена, ефикасног наношења полена на жиг тучка, од клијавости полена, раста поленових цевчица и продора који ће коначно довести до оплодње и даљег развоја плода.



Сорте трешања

Трешње су одувек биле описиване као «цењено» воће високе вредности. Велике су могућности за побољшање економике производње трешнје увођењем у воћарску производњу неких нових сорти које су веома добро прихваћене од стране потрошача.

Појавом новостворених кржљавих подлога, као што су Гисела 5 - 6, Едабриз, Wеироот 158 и других клонских подлога то се нарочито потврђује. Стабла калемљена на овим подлогама су нижег раста и лакше се одржавају, дају плодове ранијег времена сазревања, чиме се значајно скраћује време до прве комерцијалне бербе и имају већу продуктивност. На поменутим подлогама ( Гисела 5) рађају трешње већ другу годину након садње. Максимална је искористивост и пуни род од пете до шесте године па надаље. Плодови се беру практично са земље, па се уложено брже и врати. Неке од тих сорти су самооплодне, омогућују лакше, наводњавање, ђубрење, савијање грана и резидбу. Воћке се саде на удаљености једна од друге 2,5 - 3 м, што омогућује више садница на мањем простору.

Познато је да већина потрошача одлучује шта ће купити на основу визуелног утиска. Да би се постигао максималан успех на тржишту свеже трешње морају имати лепу црвену боју, од сјајно црвене до бургундско црвене, а ако су жутих плодова, веома је пожељно да плодови имају црвену допунску боју. Плодови морају бити крупни, чврсти и хрскави , сочни, пријатне ароме и благо накиселог укуса. Осим наведеног, одгајивачима се саветује да обрате пажњу на разлике између сорти у погледу времена цветања, отпорности према ниским температурама, осетљивости на пролећне мразеве, у смислу потенцијала сорте да умањи или избегне смањење приноса услед пролећних мразева и пуцање плодова проузрокованог кишом, што заправо сорту чини или не чини економски продуктивном.



- Бинг

Сорта Бинг је једна од најстаријих сорти које се још увек гаје. Плодови сорте су крупни. Месо је чврсто и хрскаво, слатко и сочно, веома лепе ароме. Иако има веома квалитетан плод ова сорта такође има слабости у погледу гајења. Ниске зимске температуре могу представљати проблем, као и осетљивост цветних пупољака на пролећне мразеве због раног времена цветања ове сорте. Плодови лако пуцају услед кише и ову сорту треба гајити у подручјима у којима нема кише 2 – 3 недеље пред бербу. Сорта раног времена зрења са временским распоном од 60 – 75 дана између периода пуног цветања и бербе. Самобесплодна сорта. Добри опрашивачи су сорте Ван , Раиниер.



- Лапинс

Једна је од најлепших сорти трешње тамно црвене боје. Самооплодна. Плод је крупан, тамне бургундско црвене, скоро црне боје у пуној зрелости, слатког укуса, одличног квалитета, укуса и ароме.
Толерантна је према пуцању плодова. Стабло добро подноси зимске мразеве, рано плодоноси и обилно рада. Сорта раног времена цветања. Плодови сазревају око две недеље после сорте Бинг. Има 17-19% шећера.



- Самит

Ово је сорта са веома привлачним плодовима. Плодови су веома крупни, срчастог облика, чврсти, хрскави, са сјајно црвеном бојом покожице. Одличан однос шећера и киселина чини плодове ове сорте веома укусним. Релативно добро подноси ниске температуре, што значи да током извесних година може доћи до проблема у погледу ове особине који доводе до појачане појаве бактеријског сушења проузрокованог Псеудомонас сирингае. Умерено је осетљива на пуцање плодова. Самобесплодна сорта, средњег до касног времена цветања и средње до касног времена сазревања.



- Регина

Нова сорта, пореклом из Немачке која је тржишно све заступљенија међу комерцијалним сортама тамно црвене трешње. Регина добро подноси зимске мразеве и толерантна је према хладнијим временским условима са већом количином падавина. Плод је крупан, чврст, веома доброг укуса, отпоран је на пуцање. Сорта касног времена цветања и сазревања. Самобесплодна је.




- Еарлy биги (рана биги)

Произвео ју је селекционер П. Аргот у Француској. У производњу је пуштена први пут 1998. године. Врло је рана сорта, а препоручује се где постоје услови за врло рано сазревање. Ова врло рана сорта дозрева 2 до 5 дана пре цењене врло ране сорте Бурлат  и нјеног клона Бурлат Ц1 , а то би било око 20. маја.

Сорта развија врло бујна стабла са широким крошњама, с великом обрастајућом родном површином. Осим велике бујности, рано улази у продуктивно доба и даје редовне и високе приносе. Цвета касно. Сорта се не може оплодити сопственим поленом, тј. није самооплодна већ се оплођује поленом сорти Бурлат, Лапинса , Сwееwт хеарт . Плод је велики, просечна маса плода износи од 9 до 10 грама. Облика је округласто плоснатог а кожица јој је црвена. Месо је чврсто, црвене боје, слатког до слатко-киселкастог укуса. Плодови дозревају врло рано али не једнолично, па бербу треба спровести у три наврата. Иначе су плодови средње осјетљиви на пуцање кожице и меса, ако у време дозревања, односно бубрења ћелија учесталије падају кише.



- Енрика

Сорту је узгојио истакнути италијански селекционар и стручнјак за трешњу проф. др. Г. Баргиони  на Институту за воћарство у Верони. Сорта је пуштена у производњу 1997. године. Плодови јој дозревају измеду 16 и 20 дана после сорте Бурлат, што би одговарало приближно око 15. јуна, што зависи пре свега о климатским условима производног подручја. Развија бујна стабла са средње широким крошњама. У род, улази врло рано, а роди обилно и редовно. Цвета средње рано. Сорта је самооплодна, па се може оплодити сопственим поленом. Плод је средње велик, срцолик, тамноцрвене боје. Месо је доста чврсто, црвене боје, доброг слатко-киселкаста окуса. Петељка је средње дуга. Сорта је прикладна за машинску бербу, одн. трешење. Уколико у време зрења учестало падају кише тада пуца кожица на плоду.



- Бурлат

Француска сорта трешње, сазрева крајем друге недеље зрења трешње. Средње раног цветања, добро подноси транспорт. Плод је снажан, тамноцрвене боје, средње величине или велики, веома сладак и сочан, са чврстим меснатим делом. Као рана трешња у време зрења није подложан нападу трешњине муве. Сорта је делимично самоплодана и опрашује се такође са другим раним сортама трешања. Добри опрашивачи су Ван, Стела, Лионска рана , Сувенир . Може се узгајати на благо-киселим земљиштима.



- Вигред

Нова сорта трешње под именом "Вигред" селекционисана је Словенији. Настала је укрштањем сорти Гермерсдорфер x Бурлат . Ова сорта заслужује пажњу због својих изваредних одлика и једна је од главних сорти словеначког воћног избора за трешње. Раст нове сорте јест средње бујан, донекле раширен, гране лепо обрастају. Цвета средње касно и обилно, а у неповољним временским условима цватња касни. Цвет је велик, а такав је и лист. Има одличну родност, а дозорева у трећој трешњиној недељи. Плод је велик, срцолик, тежак од 7 – 10 грама. Плод је следећих димензија: висина 24 мм, ширина 22 мм и дебљина 26 мм. Кожица плода је жарко до тамно црвене боје, блиста се, а месо је чврсто и лепо се одваја од коштице, која је ситна. Плод има средње дугу петељку. Приликом вишегодишњег узастопног оцењивања плода, ова сорта добила је одличне оцене. Вигред је сорта врло отпорна на уобичајене болести, а у поређењу с осталим сортама није осјетљива на мраз. Плодови су отпорни на пуцање и добро се складиште.


Поред наведених сорти трешње постоји још много интодукованих како код нас тако и у земљама у окруженју. Навешћемо још неке: Гермерздорфска, Вега, Старк харди джајент, Мелитополјска црна, Самберст, Самберст, Империјал, Компакт ван, Ламберт, Дуроне неро, Наполеонка, Поповка, Касинова рана, Денисенова жута, Кралјица трга  и др.