Киви (Actinidia sp.) представља врсту воћа која се последњих година успешно гаји и на нашим просторима. Своју популарност дугује декоративном изгледу саме биљке и обиљу сочних плодова који обилују витамином C. Ова пењачица може да порасте и до 8m. Гаји се слично као винова лоза, што значи да мора имати потпору (шпалир). Биљке се саде на размаку од 3 метра. Постоје мушки и женски примерци кивија (дводома врста), тј. први служе само за опрашивање, док су женски ти који плодоносе. Саде се заједно, при чему се треба водити тиме да је једна мушка садница довољна да опраши 2-5 женских садница. Већи број женских садница смањује квалитет плода.

Сибирски киви (Actinidia arguta)- врста кивија, тј. актинидије, која изузетно добро подноси ниске температуре, и до -30°C. Плодови код ове сорте су ситнији, величине шљиве и без длака на покожици, тако да се плод може конзумирати цео. Месо плода је као код сорти са длачицама. Високо декоративна врста како због својих цветова, тако и због овалних, сјајнозелених листова.




Киви (Actinidia chinensis)- широко распрострањена врста са крупним плодовима, преко 100гр, који касно сазревају и добро се чувају. За разлику од претходне врсте њени плодови су пректривени густим, смеђим маљама. Ова врста добро подноси температуре до -15°C.

У наше крајеве киви је стигао из Кине и Новог Зеланда. Ово воће носи назив биљка вечне младости и здравља, јер садржи много витамина и минерала. Смеђи округласти плодови покривени су ситним длачицама, а величину им одређује првенствено сорта, а затим начин гајенја и квалитет станишта. Родност кивија траје 30 и више година, што зависи од начина гајења и одржавања биљке. Гајамо га најчешће за конзумирање свежих плодова, због нјихове изузетно богате хранидбене и витаминске вредности.


Земљиште

Кивију највише одговара клима с топлим и влажним летима, и зимама у којима температура не пада испод -10 степени. Такође, захтева лагано и хранјиво, богато земљиште. За киви, земљиште треба бити неутралне до слабо киселе реакције.

Киви не сме да се сади на местима где су чести јаки и суви ветрови, јер му ветар ломи гране, а и исушује цветове и листове. Лети му је потребно доста влаге, па можемо да га садимо само тамо где можемо да осигурамо заливање, односно наводњавање.




Садња

Киви се може садити у јесен и пролеће. Пре садње пожељно је целу површину дубоко преорати, по могућности до дубине од 60 cm. Ако се не може извршити дубоко орање, тада треба ручно ископати довољно дубоке и широке јаме за садњу кивија. Пре садње на дно јама се ставља плодна растресита земља с површине (оранични слој), затим 5-6 kg неког органског ђубрива и по потреби минерално ђубриво, 0,5 до 1 kg NPK.

Након тога обавља се садња, водећи рачуна да дубина садње буде као у контејнеру у којем се садница налази, никако дубље. Након саднје треба редовно заливати саднице, али не превише. Саднице се прикрате на два пупољка.

Саднице ове биљке најчешће се узгајају у пластеницима, па се не би смеле садити прерано у пролеће, да не би разлика између спољашње температуре и температуре у којој су гајена била превелика.

Како је киви биљка пењачица, потребно је пре или одмах након садње поставити арматуру од стубова и жице. Размак садње треба да износи око 6 метара , а између сваке биљке поставља се један стуб од дрва, бетона или метала на које се причврсте жице 3,5 mm. Стубови на крају редова морају бити јачи и добро усидрени да се арматура не сруши.

Код садње треба водити рачуна о односу женских и мушких садница. Повољан однос је шест женских и једна мушка садница.



Резидба

Вишегодишњи развој дрвета као што је киви захтева употребу различитих начина орезиванја, и то:

- резидба ради формиранја узгојног облика - који примењујемо након садње и са њим настављамо до почетка родности, чиме обликујемо стабло до жељеног узгојног облика,

- резидба на зелено – примењује када биљка бујно расте и раскошно се шири на све стране. Њоме се одстрањују превише густи и сувишни изданци чиме се омогућава добро осветљење.

-резидба родности - се спроводи после четврте године, при чему се пажња посвећује успостављању равнотеже раста и родности.

- резидба за оживљавање или подмлађивање - примењујемо у време слабљења раста и родности биљке.

Сваке јесени или понекад у пролеће садници додајемо хумус чиме је прихрањујемо наменским ђубривом за киви.






Заштита од болести и штеточина

Иако је киви доста отпоран понекад га нападају неке болести и штеточине. Ако је посађен на тежим земљиштима, где се задржава вода, долази до труљења корена, бактеријске трулежи цветова итд. Најбоља заштита против тих болести је да се приликом садње користи здрави сертификовани садни материјал, саднице треба садити на лаганом, добро обрађеном тлу, приликом обраде треба пазити да се не оштећује корен и стабло кивија, да алат за резидбу буде дезинфикован и да се резидба обавља по сувом времену.

Од штеточина киви углавном напада дудова штитаста ваш. За заштиту се користе минерална уља.