Свако живо биће, па и биљке које гајимо, најбоље се осећају у оптималним условима. Када су биљке „срећне и задовољне“ дају нам плодове од којих живимо. Свако одступање од оптимума за биљку представља мањи или већи стрес са којим она мора да се избори.

Биљке доживљавају стрес када се гаје у неадекватним условима (земљиште, влага, осунчавање и сл.), ако су механички оштећене (град, обрада...), изложене суши, мразу, хемијским агенсима или пак нападнуте биљним болестима и штеточинама. Најчешће више ових негативних фактора делују заједно или једни узрокују појаву других, на пример, ако је биљка била изложена дуготрајном дејству суше и недостатку хранљивих материја, постаје осетљива на болести. На жалост, и поред скоро идеалних климатских услова који владују у нашој земљи, најчешће нисмо у могућности да гајеним биљкама обезбедимо оптимум...или бар тако мислимо.




Вода је основни елемент живота и основни предуслов за избегавање стреса и осигуравање високих и стабилних приноса. Управо, најчешћи узрок стреса код воћака у условима сувог воћарења представља недостатак воде. У нашим климатским условима, недостатак воде у току лета најчешће неће убити биљку, бар не одраслу и здраву, али ће узроковати мањи род и ситније плодове, као и слабију диференцијацију пупољака за наредну годину. Ову врсту стреса можемо избећи подизањем воћњака близу доступне воде, а ублажити избором воћних врста толерантнијих на сушу и чији плодови раније сазревају (нпр.трешња и вишња окалемљене на магриви). Фолијарна прихрана азотним ђубривима са додатком микроелемената у току сушног периода помаже биљкама да преброде стрес.


Неодговарајућа пХ вредност земљишта често може довести до стреса услед немогућности биљке да усвоји потребна хранива.


Веома ниска пХ вредност код већине гајених биљака доводи до отежаног усвајања неких битних елемената (Ца, Мг, П, Мо, Б), а смањену отпорност биљака на болести у веома киселој средини управо узрокује недостатак калцијума и токсични ефекти Алуминијума.

Зато киселост земљишта треба чешће контролисати (узорке узимати из зоне храњења биљке) и по потреби интервенисати уношењем адекватних количина кречног ђубрива (ако је у питанју ниска пХ), или уношењем киселих ђубрива (калијум сулфат, елементарни сумпор, УРЕА) ако је у питању превише висока пХ.


Узрок стреса воћака неретко може бити и неизбалансирана исхрана. Како мањак хранива, тако и сувишак појединих минераних материја,може имати негативне последице по раст и плодоношење гајених биљака. Насумично бацање великих количина минералних ђубрива доводи до непотребног нагомилавања појединих елемената у земљишту.

Већа концентрација једног елемента у земљишту,обично изазива недостатак другог у ткиву биљке, што наравно утиче на низ поремећаја који се у биљци дешавају.



Најочитија појава неизбалансиране исхране у воћњацима нашег краја огледа се кроз прекомерну употребу азотних ђубрива, која индукују велику бујност а мању родност воћака, као и повећану осетљивост биљака на поједине болести и штеточине. Правилно дозирана и комплетна исхрана биљке представља основ за високе и стабилне приносе као и повећану отпорност на болести.


Чест узрок стресног стања код биљака представља неправилна употреба средстава за заштиту биља. Употреба препарата ван њихове праве намене, комбиновање препарата који се „не трпе“ као и коришћење високих доза, често изазивају фитотоксију тј. тровање биљака.

Биљке треба штитити само онда када за то постоји оправдан разлог и по препоруци стручног лица, при чему се обавезно треба придржавати препорука произвођача хемијских средстава о дозиранју и могоћностима мешања са другим заштитним средствима и биљним хранивима.

Претерана примена хербицида у многоме утиче на смањење отпорности воћака на болести и сушу, јер долази до тежег усвајање воде и хранљивих елемената (Мн, Зн, Б) због чега се ремети нормалан процес синтезе материја битних за функционисање одбрамбеног система биљке. Гајењем травних смеша у међуреду, у воћњацима које је могуће наводњавати, обезбеђујемо пријатељско окружење корену гајених биљака чиме обезбеђујемо њихово боље функционисање и плодоношење.


Момир Недић