Петровача, петровка и других имена нема. Домаћа сорта распрострањена је (по које стабло) у многим јабучарским крајевима Србије. Стабло је средње бујно и бујно, округласте круне. Гране светлосмеђе, а леторасти кестењасти и маљави. Раноцветна је сорта. Сазрева у периоду од почетка до средине јула (око Петровдана) када се и бере. Као рана сорта највише се користи у свежем стању као стона и рентабилна је.

Осредњег је квалитета. Доста је отпорна према проузроковачима болести. Плод је ситан, тежине од 40 до 50 гр. Округластог конусног облика. Чашица је доста мала, полуотворена. Чашично удубљење омалено и неправилно са ситним ребрима. Петељка танка, средње дуга, зеленкасто-рђаста и повијена. Удубљење око петељке дубоко и уско, делимично рђасто. Покожица танка и глатка, у почетку бледожута, а касније сламастожута. Месо бело, сочно, крто, слатко и пријатног мириса. Семена кућица мала, са затвореним и глатким коморама којих има обично четири. Према искуствима из праксе може да се размножава и изданцима.

Заслужује пажњу као једна од најранијих сорти а са друге стране морамо је сачувати и користити у оплемењивачке сврхе. Аутохтона сорта петровка прва је сорта јабуке која се у сезони појављује на зеленим пијацама .



мр Небојша Младеновић, дипл. инг.