Витко вретено је слабије бујности, ужег облика и нема јаке скелетне гране које карактеришу вретенасти жбун. Ако се у првој години гране код јабуке добро разведу, на њима ће се формирати родни пупољци па у другој години можемо очекивати род.



Витки вретенасти жбун (витко вретено) је конична (купаста) круна са вертикалном централном продужницом (вођицом), по којој су спирално распоређене слабије бујне родне и неродне гране, које су идући од основе ка врху све краће, док се између њих могу налазити кратке родне гранчице и слабији младари.



Разлика између витког вретена и вретенастог жбуна је у томе што је витко вретено слабије бујности (висина воћке 2 - 2,5 м), ужег облика (пречник основе круне 1 - 1,6 м) и нема јаке скелетне гране које карактеришу вретенасти жбун. Као подлога за јабуку користи се углавном М 9 и М 27 за бујне сорте (джонаголд и мелроз), а у мањој мери М 26, ММ 106 и ММ 104 - које могу да се користе за слабо бујне сорте јабуке (типа ајдареда) и спер типове. За сорте крушака (предност дати Вилијамовки и Красанки) као подлога користи се неки клон дуње - било МА, ЦА 7, Р5 или БА 29 или још боље дуња МЦ, најкржљавија подлога за крушку.

Посађене саднице се пред почетак вегетације скрате на 75 - 90 цм изнад земље (зависно од бујности сорте) и везују за наслон. Важно је напоменути да се код садница са превременим гранчицама прекраћивање врши на 30 цм изнад последње добро развијене превремене гранчице.

Из пупољака на воћкици избиће младари. Када они, а посебно при врху, достигну дужину од око 10 цм, остави се само вршни, а два до три испод њега уклоне се до основе, због конкуренције.


Истовремено треба уклонити и све младаре избиле од земље па све до 40 цм висине, одакле почиње крошња воћке, односно жбун. Уколико су остали младари на централној оси густи, ваља их проредити, при чему се настоји да они који остану буду спирално распоређени. У току маја - јуна остављени младари се разводе под углом 60 - 65° или у хоризонталан положај или благо надоле. У првој фази (младари дуги 10 - 15 цм и још нелигнифицирани) развођење се врши штипаљкама, чачкалицама или одбојницама, а у другој фази ако има бујних ластара, онда и малим теговима од бетона са штипаљкама. Уколико се прва интервенција изведе на време, ефекат је ванредно добар јер летораст добија отворен угао (и до 90°), чиме се потенцира и формирање родних пупољака, па отуд род већ у другој години.



У пролеће друге године по сађењу наставлја се с образовањем облика. Том приликом се вођица односно вршна продужница не скраћује, већ се оставља онаква каква је. Једино, ако је сувише бујна (80-90 цм), онда се скраћује на 70-80 цм. Далеко је боље ако се водилица уклони и преведе на паводииицу (конкуренцију водилици), да би се добило кривудање централне продужнице, ради бољег обрастања родним гранчицама по целој дужини. Такође, у току вегетације као и у првој години се избацују младари који конкуришу продужници (вођици), као и они који конкуришу продужницама на првим раменим гранама које су остављене у прошлој години. Усправно растући леторасти се уклањају или повијају уколико их нема довољно на првим раменим гранама. У овој години неке сорте јабука и крушака донеће мало рода. Стога треба водити рачуна да се слабије млађе воћкице не оптерећују много родом.





У пролеће треће године по сађењу вођица се не скраћује или преводи на паводилицу (уколико је бујна), уклањају се само леторасти усправног пораста (на централној продужници и бочним гранама) и они у средини који крошњу чине сувише густом. Остали леторасти се не скраћују, већ се само продужнице бочних грана преводе на хоризонталне леторасте, а код бујних сорти у доњих скелетних грана врши се изолација вршног летораста и благо повијање. У току вегетације уклањају се младари који расту усправно или ако их нема довољно, разводе на зелено како је већ описано. Важно је да идући од основе ка врху скелетне гране буду све краће, како би круна задржала коничан облик.

У четвртој години вођица се преводи на слабију бочну грану и врши се уклањање свих бујних летораста и старијег дрвета (грана) на патрљ поготово из доњих делова круне. Идући нагоре, скелетне гране се остављају све краће како би се задржао коничан облик, али се ипак води рачуна да се попуни простор између воћака у реду. Код бујних сората избацивати гране са изразито оштрим углом, а остале повијати. Почев од ове године резидба се обавља на род.



Станко Некић, дипл.инг.
“Резидба и заштита континеталних воћака”, Свилајнац 2010.