Рибизла (Ribes L.) је род листопадних грмова из породице огрозда (Grossulariaceae). Род сачињава чак око 150 врста. Латинско име рода Ribes стари је арапски назив за огрозд, а Карл Линеус га је узео за цели род. Најзначајније врсте рибизле код нас су: црвена рибизла (Ribes rubrum), бела рибизла (Ribes album), црна рибизла (Ribes nigrum), огрозд (Ribes uva-crispa), јошта (Ribes × nidigrolaria).

Младе грмове црвене или црне рибизле посадите дубоко. Ако је врат биљке (место где се корење спаја с гранама) 5-10 cm испод површине тла, ствараће велик број постраних изданака који ће касније постати важне структурне гране. 12 је идеалан број грана за грм црнe или црвенe рибизлe за постизање највећег рода.

У рано пролеће изаберите место за нови грм, очистите га и разрахлите земљу те посадите две 25-30 cm дугачке резнице или делове прошлогодишњих грана. Резнице у земљу на размацима од око 10 cm ставите под углом и нека се види само један пуп. Садња резница директно на место будућег раста подстаћиће биљке на стварање дубоког корења. Због тога ће млади грмови бити мање осетљиви на сушу од оних које сте пресадили као малене грмове.

Кад нови грм узгајате из резнице, сваке га зиме идуће три године орежите пре него што му допустите да створи плодове.

Прва зима - Након садње све нове изданке који су се развили орежите на само два пупа.
Друга зима - Све нове изданке орежите на три пупа, а постране изданке на 15 cm изнад тла.
Трећа зима - Изданке орежите на 4 пупа изнад њихове базе, а постране изданке на 15 cm изнад тла. Следеће ће године грм рибизле бити спреман за плодове.



Гусјенице рибизлиног мољца рују у дубину изданака грмова рибизле. У јесен орежите и спалите све суве и крхке гранчице да уништите ларве и спречите повратак заразе. Остатке немојте бацити на компостну гомилу јер би се проблем могао проширити.

Неће проћи много времена пре него што птице примиете нове грмове. Оне могу врло брзо похарати плодове или скинути пупове с грана, остављајући за собом голо и неплодно дрво. Методе терања птица укључују треперећу траку која је делотворна, али само неколико дана. Мора се редовно мењати јер се птице навикну на њу. Узгајате ли већи број грмова, исплати се подићи кавез за биљке и прекрити га мрежом да се птице не могу приближити.

Кос и чворак воле мекане, црвене плодове рибизле. Надмудрите их тако што ће те се одлучите за беле и ружичасте сорте.

Црна рибизла је краљ ароматичног воћа. Најбоље успева и најслађа је посађена у богатом алкалном тлу, али ако ваша земља није таква, додајте јој смрвљеног кречњака којим ћете напунити јаму за садњу.

Француска је позната по ликеру од црне рибизле (cassis), а традиционални француски трик појачавања ароме црне рибизле је бацање комадића старог гипса око базе грмова зими. Зимски мразеви смрвиће гипс и корење ће лако апсорбирати калцијум сулфат од ког је начињен.

Рибизле се не узгајају само због плодова, него и зато јер је реч о врло лепим грмовима. Ribes odoratum у пролеће има прекрасне жуте цветове, након којих следе нејестиви љубичасти плодови и затим прекрасне јесење боје. Ribes sanguineum често се сади као део неформалне мешане живице јер има лепе, црвено-ружичасте каснопролећне цветове.

Савремене сорте црне рибизле прилично су поуздане. Ако се ипак догоди година с врло мало плодова, можда су киша, ветар или мраз испрали полен с биљака. Немојте одустати и надајте се сувом времену идуће године.

Многе од врло старих сорти црне рибизле замењене су новијим. Већина старијих сорти цветала је и доносила плодове већ од априла, али због тога би често страдале од мраза и род им је био прилично непоуздан. Новоузгојене сорте цветају касније и мање су склоне оштећењима од мраза. Те нове сорте су поједноставниле узгој црне рибизле, отпорна је на пламењачу и коврџање листова.

Црвена рибизла традиционално дозрева од половине јуна до краја јула, зависно о сорти. Желите ли цело лето уживати у плодовима, посадите неколико различитих сорти-од најранијих до најкаснијих.

Желите ли рибизлу чије плодове можете брати стојећи, не заузима много простора и коров око базе се лако плеви, претворите своју резницу у грмолику стаблашицу. Уклоните све пупове с доње половине резнице тако да се изданци не развијају испод нивоа тла. Резницу окомито у тло укопајте на одабраној локацији. Када резница пусти корење и развије нове изданке, завежите најснажнији изданак за бамбусов штап, а остале уклоните. Пустите да изданак нарасте око једног метра па му орежите врх. Пострани изданци расће из горња три или четири пупа.

Најједноставнији начин обнављања снаге и живости старог грма рибизле је у зиму орезати све гране до нивоа тла. Идућег ће се пролећа из земље појавити велики број изданака који ће се развити током лета. Годину након тога требали би почети стварати плодове.



Узгој огрозда

Огрозди су врло једноставни за узгој у сваком типу добро одводњеног тла које задржи влагу. Успевају на сунчаним местима или у полусенци, али немојте их посадити тамо где има мраза јер цветају почетком марта и могао би их оштетити каснији налет хладноће.

Орезујте током јесени или зиме, али ако постоји могућност да ће птице оштетити пупове, одгодите орезивање до отварања пупова тако да не упропасте неколико преосталих пупова. Орежите одумрло дрво и све укрштене гранчице, а нове стабљике које избијају из главних грана скратите на пола дужине. Крајем јуна орежите све новонастале постране изданке до четири или пет листова од базе. Биљку обликујте попут пехара да брање плодова буде једноставније и оставите простора у средини грма јер ће то гарантовати добро кружење ваздуха око плодова и спречити настанак болести.

Да брање плодова буде што безболније, исплати се потрудити око проналажења сорти без трња.Две су врсте огрозда: кулинарски и десертни. Кулинарске сорте одличне су за кување, али су прекиселе да се једу сирове. Десертни огрозд је слађи и може се јести свеж. Немате ли довољно простора, одлучите се за десертни тип, јер се његови млађи плодови могу употребити за кување, а зрели се једу свежи.

Око корења сваког грма или биљке у јесен додајте неколико пуних лопата драгоценог обогаћујућег органског материјала и пустите глисте да га одвуку у земљу.


Рената Драговић

Текст преузет са https://www.agroklub.ba/