Еколошка производња вишегодишњег засада почиње подизањем новог воћњака или прелазом са конвенционалне на еколошку производњу код већ подигнутих засада. Током тог периода мора се проћи прелазни период, које траје 3 године, а рачуна се од подизања засада, за нове воћњаке, односно, од цветања до цветања, за постојеће засаде. За постојеће воћњаке неопходна је израда плана прелаза са конвенционалне на еколошку производњу.


Подизање новог засада

При подизању новог воћњака потребно је водити рачуна о:
- избору воћне врсте и сорте (треба дати предност завичајним и сортама отпорним или толерантним на болести и штеточине),
- избору положаја (надморска висина, осунчаност, микроклима, врста, структура и pH вредност земљишта, садржај хумуса, биолошка активност и садржај хранива у земљишту).

Избор положаја директно је повезан са избором воћне врсте, густина садње мора да буде таква да обезбеђује добру проветреност воћњака. Међуредну површину у воћњацима потребно је заштитити биљним покривачима. Треба тежити садњи дрвећа и грмља на слободним површинама. Они повољно утичу на корисне организме и стабилност агроеколошког система. Смесе за затравњивање треба да буду што богатије врстама типичним за одређено подручје, као и легуминозама.


Сузбијање штеточина

За сузбијање штеточина, у еколошком узгоју воћа, допуштене су агротехничке, биолошке и биотехничке мере. При избору мера сузбијања предност треба дати: гајењу отпорних или толерантних сорти на штеточине, садњи здравог и декларисаног, еколошки произведеног, садног материјала; примени агротехничких мера које не одговарају развоју штеточина (подстицање биолошке разноврсности унутар воћњака, уједначено ђубрење, наводњавање систмом кап по кап...); употреби физичких и механичких мера; коришћењу биолошких мера (корисни инсекти и гриње, антагонистички микроорганизми); употреби средстава за заштиту биља природног порекла (сумпор, бакар...).

Средства за еколошку заштиту биља се употребљавају превентивно јер кад популација штеточина пређе економски праг штетности или када су повољни климатски услови за развој биљних болести тада може бити прекасно за третирање воћака.

Минимални број стабала/биљака по хектару за орах је 100. Орах је своје латинско име Juglans regia добио по најмоћнијем римском богу Јупитеру, а Грци су га сматрали краљевским дрветом. Римљани су орахом лечили тровања гљивама и отровним биљем, па су га зато свуда гајали, те донели и нама.


Уређење и припрема земљишта

појединчна стабла ораха се саде тако, да својом сенком не штете другим биљкама, нарочито због тога што калемљени орах не расте толико у висину као некалемљени. Исто тако орах се сади на мање плодним теренима - каменитом земљишту, севернијој страни са слабијом осунчаношћу. Орах се може садити и у дрвореду - уз путеве, ограде или као заштита за врт;
могу се формирати и чисти орахови засади - по систему једнакостраничног троугла због бољег осветљења. Размак између садница зависи од положаја, нагиба терена, бујности сорти и квалитета земљишта. Орах се сади заједно са засадима других воћних врста.

Калемљени ораси пуну родност достижу након 15 година, када крошње попуне цео простор. До тада се редни и могући међуредни простор може попунити неком другом воћном врстом која ће родити у најкраћем временском периоду. После петнаестак година, те воћке се могу постепено искрчити из засада ораха. Између младог засада ораха саде се брескве, кајсије, вишње и лешници. У првим годинама могу да се гаје јагоде, малине, рибизле и слично воће.



Садња ораха

У већини наших агроклиматских подручја боља је јесења садња. Пре саме садње, као и код свих воћних врста, врхове корена треба скратити а корен потопити 15-ак минута у житку смесу свеже кравље балеге, земље и воде. Воћка се мора посадити на ону дубину на којој је расла у расаднику. Уз њу треба поставити и привезати колац (2-3 m) који ће помоћи у формирању равног и усправног стабла и његовог летораста.

Узгојни облик је пирамида или правилна палмета које одговарају већим размацима садње, односно бујним подлогама. За овај узгојни облик садницу, у пролеће, треба скратити на будућу висину стабла 1,5-2 m. У првој години након скраћивања саднице израшће вршни пупови из којих ће се развити летораст и изданци са листовима. Они ће постати примарне гране у будућој крошњи. Код нижих садница, у првим годинама гајења, треба формирати стабло тако да се подстакне развој вршног пупа. Ако на кореновом врату или на стаблу потерају непожељни пупови, такви листови се морају оставити због скупљања хранива или се повију на супротну страну тј. према земљи да би се смањила бујност, а хранљиви сокови усмерили у вршне пупове или се ти листови могу пинцирати на 2-3 листа. Њих ћете одстранити у јесен исте или пролеће следеће године.

У другој и трећој години резидба ће бити усмерена на формирање стабла и крошње при чему треба знати да ће, у првој и другој години гајења, раст надземног дела воћке бити мали због прилагођавања и почетног раста кореновог система. Тек кад се воћка добро укорени, почеће интензивнији раст надземног дела биљке. Стога је врло важно у том периоду воћњак држати чист од корова, штитити га од напада дивљачи, болести и штеточина.

Наредих година наставља се избор примарних грана повијањем или отклањањем од проводнице на 60-80 cm. На примарним гранама следећих година је потребно оставити секундарне гране о којима код ораха не треба посебно бринути. Непожељне гране и сувишне младице које ће се развити на стаблу (конкуренције), треба одмах у вегетацији одрезати док су зелене, али најкасније до краја јуна.

Приликом садње појединих орахових стабала или засада важан је правилан избор сорти, како главних, тако и опрашујућиих, што зависи од времена вегетације. Код ораха, који се опрашује помоћу ветра, висока родност постиже се одговарајућим сортама које су усклађене по времену цветања. Приликом садње ништа се не ради напамет, већ се у обзир узимају сви услови, па се на основу њих прави нацрт садње.

Изриголован, дубоко прекопан или узоран и добро пођубрен терен, најпре се очисти од свих старих пањева и корења, па у њега позабијамо кочеве. Уколико терен није изриголован, тада се ископају веће садне рупе и оне се добро нађубре. Првих неколико година садница захтева јаку заштиту (ослонац) издржљив колац, тако да је ветар и други временски услови не оштете.

У првим годинама након садње обликујемо крошњу, поштујући висину стабла, првих родних грана и њихов правилан распоред. Узгојни облик крошње је округао или пирамидалан. Делимичним скраћивањем летораста на врху стабла и родних грана подстиче се раст бочних изданака, чиме доприносимо високом родном потенцијалу лепо формираним гранама круне стабла у каснијим годинама развоја. Оно што је потребно сече се у пролеће, а остало у летњој резидби, у августу. Све новонастале ране треба заштитити пастом за калемљење.

Земљиште под стаблима, првих година, оставља се необрасло. То постижемо честим обрађивањем, кошењем, малчирењем или прскањем, а око стабла можемо да набацамо и покошену траву. По потреби, од пролећа до лета, садница се прихрањује, прска и ђубри (фолијарно) путем листова.

Треба знати да ће у првој и другој години гајења, по правилу, надземни део воћке спорије расти због прилагођавања и почетног раста кореновог система. Тек кад се воћка добро укорени, кренуће интензивнији раст надземног дела ове биљке. Зато је врло важно у том периоду воћњак држати чист од корова, штитити га од напада дивљачи, болести и штеточина.


Како орезивати стара родна стабла?

Одрезати или претестерисати све сломљене, осушене или оштећене гране тако да рез буде 20-30 cm од здравог дела.
Одстранити густе примарне гране из средине крошње, тако да размак, међу гранама, буде 70-90 cm. Одстранити ону грану која смета и рањава другу грану.
Одрезати конкурентне гране (водопије) у летњој резидби осим у случају када ће се користити као летораст.
Леторасти грана, као код већине воћака, се не скраћују него се остављају једноструко на спољашњој страни гране (као жице на окренутом кишобрану).
Све ране треба обвезно премазати воћарским воском.



Берба

Пре бербе плодова, земљиште испод стабала потребно је очистити, да би се плодови лакше брали. Дозреле плодове отресамо са стабла, али их не тресемо никаквим помагалима, јер тако оштећујемо родне гране и смањујемо принос наредне године. Обране плодове сушимо у полусенци или у проветреном поткровљу.


Улагање у формирање засада ораха траје четири године, али прва година има највеће износе инвестиција: У првој години рад људи обухвата крчење и чишћење терена, утоварање ђубрива, припрему кочева, размеравање и обележавање садних места, копање рупа, трапљење, вађење, утовар и истовар садница, разношење садница и садња, заливање посађених младица, заштита од глодара, међуредно прскање.

Рад машина обухвата крчење и равнање терена, утовар, превоз и расипање стајског ђубрива, риголовање земљишта, тањирање, дрљање, допремање воде за заливање. Укупна годишња производња језгра ораха, у пуном роду, (11-14 година старости) је 2.500 кг језгра ораха по хектару. Тешкоћа је та што тек од једанаесте године наступа пуна родност, а до тада се род постепено повећава. Од пете године старости род је 100 kg/hа, док у шештој години род износи 300 kg/hа. Принос потом из године у годину расте, али тек од једанаесте године засад остварује пун род који износи 2,5 тоне/hа.


Исплатива инвестиција

У сваком случају, реч је о исплативој инвестицији која нажалост нестрпљивих, своју корист показује након дужег периода подизања засада и доласка у пуну родност. Додатна корист, при крчењу засада (15-25 година старости), представља и вредност дрвне масе, а до тада зараду доноси искоришћавање језгра ораха. Код ораха треба дугорочно улагати у садњу, формирање и одржавање засада. Једино у том случају могу да се очекују квалитетни и стабилни приноси.Воћњак страда због корова, дивљачи, глодара, болести, штеточина, града и осталих временских непогода.

Последњих године све већи проблем ораха, чији је циљ производња плодова, представља штеточина која се зове орахова мува (Rhagoletis completa). Наведена штеточина смањује квалитет плода, а може да узрокује опадање плодова или њихово остајање на стаблу током зиме. Орахова мува има једну генерацију годишње. Она презимљава зачаурена у земљи, док одрасли облици лете од јула до краја августа. Полагањем јаја у зеленом омотачу плода ораха, ларва се храни и развија, а након завршеног развоја спушта се у земљиште и зачаури до следеће године. Исхраном у зеленом омотачу, ларва спречава нормалан раст и развој језгра плода, чиме се оно сматра тржишно неупотребљивим.


Рената Драговић

Текст преузет са https://www.agroklub.rs/