Два највећа проблема у производњи кајсије су измрзавање цветова од позних пролећних мразева и превремано сушење стабала (апоплексија). Са циљем да се унапреди производња кајсију треба садити у одговарајућим агроеколошким условима, користити саднице са посредником, безвирусни садни материал, комбиновати сорте у засаду, штитити воћке од измрзавања, обављати зелену резидбу, наводњавати засаде са затрављивањем.



Производња кајсије у Србији је дефицитарна. Сушење стабала ове воћне врсте услед апоплексије, као и измрзавање пупољака и цветова, утицало је на висину и промењивост производње из године у годину. Убудуће при подизању засада треба бирати касноцветне сорте које су калемљене високо у круни, где се као посредник (деблотворац) претежно користе сорте шљива (стенлеј, чачанска лепотица и црни трн).
Приликом избора сорти, треба користити оне различитог времена сазревања, од најранијих (крупна рана, аурора, нинфа), преко средње раних (цегледи бибор, сегдински мамут, роксана, амброзија, лигети оријаш, бадемолика, мађарска најбоља), до позних сорти (кечкеметска ружа, луизет, умберто и др.). Последњих неколико година, добре производне особине показале су новосадске сорте и селекције: новосадска родна, НС- 4, НС- 6 и новосадска касноцветна и селекција ДМ-1.

Подлоге за кајсију

За ову воћну врсту још није изабрана права подлога. Најчешће се користе генеративне подлоге, углавном сејанци джанарике (Прунус церасгфера Л.), Међутим, она није најбоље решење за кајсију, јер су воћке калемљене на њој бујне, у јесен касније завршавају вегетацију, а у пролеће раније почиње кретање сокова и зато она врло често страда од мразева. Поред тога, кајсија на джанарици у великој мери страда од апоплексије и плодови су доста ситни.

Ови недостаци се у последње време веома успешно отклањају коришћењем посредника, тј. појединим сортама шљива (пожегача, стенлеј, чачанска лепотица, крупна зелена ренклода, црни трн). Истраживања Ђурића и Кесеровића (1994) су показала да различите сорте дају различите резултате на појединим посредницима. Прво се на сејанцу джанарике при земљи калеме наведене сорте шљива, а затим се на висини од 100-120 цм калеме сорте кајсије.



Овакав начин производње садница кајсије, познат као калемљење на високо или у круни, је данас у појединим расадницима најзаступљенији. Према досадашњим истраиживањима, као најбоља генеративна подлога за кајсију се показала белошљива, посебно за песковита земљишта. За производњу сејанаца је најбоље користити семе са типова белошљиве који имају крупне плодове, код којих се месо лако одваја од коштице и који сазревају крајем јула.

Кајсија калемљена на овој подлози далеко мање страда од апоплексије, обилније рађа, а плодови су крупнији и квалитетнији него на осталим подлогама. Посебно су добри резултати ако се кајсија калеми на 80-100 цм од земље. Поред ових генеративних подлога користи се И домаћа кајсија ситног плода (зерделија) за песковита земљишта и бадем за топлије крајеве и сувља земљишта. У последње време чине се покушаји да се црни трн искористи као посредник за производњу садница кајсија за густе засаде. Од вегетативних подлога, за калемљење кајсије долазе у обзир изданци белошљиве и новија врста Пикси (Пиксy), Истхара, Мр. С 2/5, Пента, Рубира, Францо, ВВА-1 итд.



Зоран Кесеровић, Владислав Огњанов, Бисерка Врачевић, Ненад Магазин