Сваке године у нашим воћњацима велику штету изазивају глодари (мишеви и волухарице) и зечеви. Оштећења која праве често доводе до слабљена, па и сушења воћака. Мишеви и зечеви су посебно штетни за младе воћњаке, јер су њежне саднице често једина храна до које могу доћи током хладне зиме. Посебно воле засаде јабуке, крушке, вишње.

Највеће штете настају крајем зиме у периоду фебруар-март. Веома је важно одржавање хигијене воћњака, уклонити све у што се могу завући ситни глодари и ту направити своје склониште, воћњак редовно косити и уклонити гране након резидбе. Мишеви праве своја склоништа у гомилама покошене траве која није уклоњена из воћњака, у гомилама ђубрета, слоју малча и свему што може да им послужи као склониште. Из породице мишева најчешће се сусрећу: пољски пругасти миш (Apodemus agrarius), жутогрли миш (Apodemus flavicollis), мали шумски миш (Apodemus sylvaticus) и кућни миш (Mus musculus).

Током јесени и пролећа потребно је редовно обилазити воћњак и вршити преглед активних рупа и пратити трагове активности мишева (бројност рупа, појава ходника на површини, присуство измета, да ли су запажена оштећења на стаблима воћака). Оцена опасности од мишева врши се на основу броја активних рупа, а које одређујемо на тај начин што све присутне рупе на испитиваној површини затрпамо и идућег дана установљавамо број отворених, односно активних рупа. Ако број активних рупа током јесени на 100 m2 износи 10, напад је слаб, 10-20 средње јак, преко 20 јак напад. У пролећном прегледу, односно од половине фебруара до половине марта, као слаб напад оцењује се присуство 2 активне рупе, као средњи до 5 рупа, а изнад 5 активних рупа као јак напад.

Волухарице се хране корењем у земљи и кором дебла. Веома често се тек у пролеће утврди да су се саднице осушиле јер су им волухарице изгризле корен. Разликују се пољска волухарица (Microtus arvalis) и водена волухарица (Arvicola terrestris). Пољска волухарица је нешто мања, не сакупља храну, активна је током целе године и изузетно плодна. Најчешће штету причињава глодањем коре дебла непосредно изнад површине земље. Водена волухарица сакупља храну и најчешће прави штету у пролеће када се храни кореном младих воћака.

Дивљи зец (Lepus europaeus) је изузетно опасна штеточина у младим засадима где причињава велике штете, а посебно у засадима јабуке. Штете причињава глодањем коре младих воћака. Активан је већ током јесени, након опадања лишћа. Након што падне снег и нестане друге хране, млади воћњак му постаје сигуран извор хране. Током зиме, када је велики снег и када се ухватила покорица, зец може да дохвати и ниже гране и да их у потпуности оголи. Оштећења од зеца се препознају по томе што су глатка, а ако су ошетћења храпава, штету је причинила срна.

Најчешће су нападнуте младе саднице због своје сочности. Оне могу бити изгрижене само са једне стране или оштећења могу бити прстенаста, што је много опасније. Прстанестим оштећењем нарушава се транспорт храњивих материја и садница се суши. Садница може бити изгрижена испод спојног места и тада нема могућности опоравка. Код оштећења изнад спојног места, у зависности од степена оштећења, треба приступити калемљењу на мост, санирању ране или уклањању стабла испод места оштећења.

Обично ситни глодари изгризу кору на једној страни дебла. Ово није тако опасно као када изгризу кору у форми прстена. Као резултат кружног оштећења коре дебла, настаје поремећај у протоку материја и стабло се суши. Једини начин да би се такво стабло спасило је калемљење на мост.

За лечење мањих оштећења може се користит воћарски восак, фитобалзами или хладни приправак од липове коре. Овај приправак се спрема у пролеће. Узме се липова кора и прелије кључалом водом, остави 30 до 40 минута. Тиме се премаже рана, која се затим увеже дебелим папиром и канапом. Паковање остаје 1 до 2 месеца, односно док рана не зацели. Лечење оштећене коре може се вршити и помоћу пластичне фолије у виду завоја. Његова главна предност је што добро проводи сунчеву светлост и топлоту и тако ствара повољан амбијент за зарастање рана.

Стално праћење активности глодара и зечева је наша обавеза у циљу заштите воћњака и постизања доброг рода. Бројне су мере које можемо користити у циљу сузбијања ових штеточина: превентивне, механичке, биолошке, хемијске. Мере заштите треба да буду стална активност у воћњаку.

Као заштиту од зеца потребно је воћњак оградити. Приликом подизања ограде мрежу треба укопати најмање 30 cm, а висина мреже теба да је до 150 cm. Свако појединачно стабло може се заштити замотавањем различитим материјалима као што су кукурузовина, слама, папир, мрежице. Недостатак природних материјала је, иако пружају заштиту од зеца, у њих се могу населити мишеви и волухарице. Бољи су избор мрежице које се могу купити као наменске или користити грађевинску мрежицу.

Кречење стабала се показало као ефикасно против зеца (кора је горка од креча). Против зечева се користе и разне репелентне материје које својим мирисом одбијају. У ту сврху се може користити ужегла свињска маст или овчији лој, а још је бољи ефекат ако се растопљена маст помеша са рибљим брашном или рибљим уљем јер је мирис рибе за зечеве веома непријатан. Најбоље је заштитне мрежице премазати овом смесом, јер маст може да угуши садницу и пупољке и да доведе до њеног сушења. Крв животиња је још једна материја која одбија зечеве. Најбоље је крпе намочене у крв омотати око прутова који се распореде по воћњаку или се тако замотају гранчице које завежемо да висе са стабла. Уколико се мали кругови картона обојени у црно или слични предмети, који су лагани да их може ветар померати, обесе о гране, плашиће зечеве. Они су веома опрезни и плаши их и најмањи покрет црних предмета. Корисно је стабла премазати и крављом балегом.

Као заштита од зечева и мишева могу се користити и гране црногорице, а оне су се добро показале и као заштита од дрвенара. У мањим засадима током зиме је добро угазити снег око садница што мишевима онемогућава кретање кроз снег.

У воћњаку је добро поставити високе "Т" стубове које сове и друге птице грабљивице могу користити као осматрачнице приликом лова. Лисице, јежеви, пси и мачке су такође наши савезници у заштити воћњака. Током зиме се могу формирати и "еко коридори". То су наменска места на којима остављамо храну за дивље животиње и потребно је да су таква хранилишта удаљена од воћњака.

Као природни репеленти могу послужити и биљке. Волухарице одбијају коцкавице (род Fritillariа), млечике (род Euphorbia), кокотац, пасији нокат, лупина, нарцис, пелин. Волухарице, кртице, мишеви су веома осетљиви на мирис зове па се у сврху заштите воћњака може припремити препарат од зове. Лишћем и гранчицама зове напунимо ¾ посуде, прелијемо водом до врха посуде и оставимо неколико дана. Након тога течност процедимо и разблажимо 5 до 10 пута. Овим препаратом залити места где су глодари примећени и њихове рупе у које је добро ставити и свеже лишће и гранчице зове. У рупе се може ставити и лишће ораха, а ни мирис белог лука не одговара глодарима. Довољно је преполовити чен белог лука и утиснути га у земљу. Редовно се мора понављати поступак због труљења. Може се и посадити и украсни бели лук Allium schoenoprasum. Користан је и рицинус, чија једна биљка пружа заштиту на 10m2 од глодара, а добро се показала и смеса глине и дивизиме у односу 1:1.




Ранка Војновић



Текст преузет са https://www.agroklub.ba/