Шљивина оса је штеточина која има потенцијал да потпуно уништи тек заметнуте плодове. Она има једну генерацију годишње и развија се искључиво на шљиви. У пролеће, за време цветања раних сорти шљиве, појављују се први одрасли инсекти. После краткотрајне допунске исхране, долази до копулације одраслих инсеката, па онда женке полажу јаја у основе цветова.

На једном цвету може да се нађе само једно јаје. Женка може да положи неколико десетина јаја. Из њих се легу ситне ларве које се потом убушују у тек заметнуте плодове. Плод се у почетку развија, али убрзо отпада на земљу. Оштећења на биљци могу се препознати по рупицама на врху плода, а мирис је непријатан и подсећа на стенице. Једна ларва може да уништи неколико плодова. Колико ће плодова бити оштећено зависи од синхронизације развоја биљке домаћина и ларви.

Када је време хладније, ларве се развијају брже од биљака и потребно им је више плодова да би завршиле циклус свог развоја. Опадање плодова се обично догађа у првој половини маја. Заједно са последњим нападнутим плодом ларва пада на земљу, где у површинском слоју, најчешће на дубини од око 5 cm прави чауру. У чаури остаје преко зиме после чега прелази у лутку и на крају у одраслу јединку. Део популације може да остане у дијапаузи и до две године.

Мере контроле у конвенционалној производњи засноване су искључиво на хемијским мерама, при чему се инсектициди широког спектра деловања из групе пиретроида и неоникотиноида примењују у време опадања латица шљивиног цвета. У то доба, у воћњаку, такође, могу да буду присутни полинатори и други корисни организми, па примена пестицида може имати штетан утицај на њих. Повлачење неоникотинонида и многих других инсектицида из примене смањило је могућност успешног сузбијања ових штеточина. Поред тога, у органској производњи не постоје средства за контролу тих паразита.




Поменути разлози били су повод да се отпочне истраживање у којем ће бити испитана могућност примене агенаса за биолошку контролу, што би одговарало примени и у органској производњи. Почетно истраживање спроведено је на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањa Луци под менторством Ралф-Удо Елерса запосленог у немачкој компанији Енема. За истраживање су коришћене 3 врсте комерцијалних популација ентомопатогених нематода Steinernema feltia, Steinernema carpocapsae и Heterorhabditis bacteriophora.

Нематоде су ваљкасти црви кончастог изгледа које карактеришу различити начини исхране. Људима су најпознатије оне које се као паразити настањују у човеку (нпр. Trichinella spiralis), а затим и врсте које се настањују у животињама и биљкама. Осим тих група које човеку наносе штете, постоје и врсте које имају другачију улогу у природним ланцима исхране. Тако постоје и нематоде које се хране бактеријама, гљивицама и предаторске нематоде. Ентомопатогене нематоде су специфичне по томе што имају способност да се као паразити настањују на инсектима. Међутим, тај процес је специфичан по томе што се одвија уз симбиозу са бактеријама.

У почетној стратегији постављања тестова за контролу шљивине осе, план је био да се нематоде убаце после силаска ларви у земљу јер је веома дуг период до њиховог изласка и постојало би довољно времена да се процес потпуно заврши. Нематоде би својим активним кретањем проналазиле ларве у земљи и на тај начин обављале контролу за наредну годину. Лабораторијски тестови су ипак показали да нематоде не могу да изазову морталитет ларви које су већ оформиле чауру јер је та чаура за њих непробојна баријера. Ипак, утврдили смо да су ларве пре стварања чауре (непосредно по падању плода на земљу) изузетно осетљиве на ентомопатогене нематоде. Такође смо приметили да су ентомопатогене нематоде врло ефикасне и у контроли одраслих јединки. Та ефикасност се кретала од 90-100%, у зависности од примењене дозе. Експерименти на огледним пољима, у контролисаним условима, где је неколико стабала прекривано мрежом за заштиту инсеката да би се могли раздвојити различити третмани и контрола, потврдили су те резултате. Лабораторијски и контролисани тестови су на огледном пољу рађени од 2012. до 2015. године.




Наредни корак у доказивању ефикасности ентомопатогених нематода била је примена у условима на огледном пољу али без икаквих ограничења. Пошто је једино за сада познато сузбијање шљивине осе обављано инсектицидима, није било лако наћи произвођаче спремне да не третирају свој воћњак стандардним средствима, већ агенсом за биолошку контролу као што су ентомопатогене нематоде. Ипак, нашли смо једног одважног пољопривредног произвођача који је био спреман да ризикује род свог воћњака ради научних експеримената и добијања резултата који би омогућили интензивно гајење шљиве на један потпуно нов начин, без употребе пестицида.

На површини од 3 hа спровели смо тест. Третирали смо половину воћњака ентомопатогеним нематодама у време отварања првих цветова. Друга половина није третирана с намером да се утврди колика штета настаје када третман изостане. Циљ је био да се третира међуредни простор воћњака непосредно пре изласка инсеката из земље. Нематоде би инфицирале инсекте на њиховом путу приликом изласка из земље. Инфицирани инсекти би убрзо угинули, а то би имало ефекат њихове контроле.

Ипак, резултати су изостали. Разлог је тај што је воћњак тек у првој години органског узгоја, а претходних година спровођена је прецизна заштита од шљивине осе, тако да није постојала популација која би начинила штету. Ово је такође показатељ да је потребно пратити бројност популације паразита и утврдити економски праг штетности и на основу њега донети одлуку о третирању
.
Иако су резултати у пољу у 2015. години изостали, наш пољопривредни произвођач спреман је да испитивање понови и у наредним годинама да би се дошло до оптималног начина контроле тих штеточина на еколошки прихватљив начин. Тиме би били испуњени принципи органске производње, очувања здравља људи и заштите животне средине. Пажљивим праћењем бројности популације и третирањем само онда када за то постоји потреба цена третмана може знатно да се смањи.

У овом случају, као и у многим другим је доказано да је основни предуслов за успешну контролу штетних организама добро познавање њиховог животног циклуса и услова за развој, чиме се стичу предуслови за правовремену реакцију.

Овај чланак писан је у сарадњи с Бранимиром Њежићем, с Агрономског факултета у Бањa Луци који се специјализовао за у овом тексту раније обрађену област.




Текст преузет са https://www.agroklub.rs/