Коврџавост листа брескве је једна од најопаснијих болести брескве, изазива је гљивица Tafrina deformans , пореклом је из Јапана, а у Европи је први пут описана 1821. године у Енглеској. Данас је ова болест распрострањена широм света.

Гљивица напада брескву, нектарине, а ређе се јавља на бадему и кајсији. Презимљава у форми спора на кори, гранчицама и љускицама пупољака. Споре задржавају виталност две и више година. Инфекција се остварује при топлом и влажном времену . Оптимална температура за остварење инфекције се креће 15,5-21 °C у моменту бубрења и отварања пупољка. Само под овим условима гљивица може да оствари инфекцију. Оптимална температура за даљи развој болести је 20 ° C. Старењем бресква постаје отпорна на ову гљивицу.

Сматра се да су на ову гљивицу најосетљивији листови старости до 5 до 8 дана у зависности од временских прилика. Већ након 14 дана старости, листови су отпорни на ову гљивицу. Tafrina deformans нема секундарних зараза и након остварене инфекције не постоји начин да се зараза спречи.

Симптоми се појављују на свим зељастим деловима брескве: лишћу, младарима, цвету и плоду. Око месец дана након остварене инфекције појављују се први симптоми обољења на зараженом лишћу. Површина зараженог лишћа је неравна, таласаста, садржај хлорофила се драстично смањује, а на листовима се формирају пликови који, зависно од сорте, могу бити црвени или жуто-зелени. На листу се могу јавити појединачни мехури или цео лист може у потпуности бити преобраћен у мехурасту масу. Листови се суше и опадају.

Осим на лишћу симптоми се појављују и на младарима и плоду . Као и на лишћу и на њима се примећују задебљали делови измењене боје који доводе до сушења и превременог опадања. Заражени цветови се у целости деформишу, сасушују и опадају .

Ова болест не проузрокује директно сушење стабла воћке, али доводи до слабљења воћке. Стабло постаје осетљиво на ниске зимске температуре, осетљивије је на напад штетних инсеката и друге болести. Током три и више година, долази до постепеног пропадања стабла воћке уколико се не врше мере заштите. Наиме, не сузбијање болести доводи до потпуне дефолијација стабла (потпуно гола стабла) већ током маја и почетком јуна. Стабло се исцрпљује јер формира ново лишће током јуна и јула.То повлачи опадање плодова, слаб вегететивни раст и слабо заметање пупољака за следећу годину.

Заштита од овог обољења веома је сложена и састоји се од читавог низа превентивних и санитарних мера . Приликом садње треба одабрати сорте које су отпорне или делимично отпорне. Већ током пролећа треба сакупити заражено лишће и плодове, орезати заражене младице и уклонити из воћњака. Стабла треба наводњавати током вегетације. Уколико дође до поновног листања стабла брескве треба пођубрити азотним ђубривом и уклонити сувишне плодове да се биљка не исцрпљује, како би имала снаге да створи пупољке за следећу годину.




У јесен се сакупља и спаљује заражено лишће , орезују заражени младари. Тада се врше и третирања брескве у циљу смањења инокулационог потенцијала. Код нас се редовна заштита брескве врши неким бакарним препаратом. Друго третирање се врши током пролећа пре пуцања пупољака и најављене кише. Третирања треба извршити у данима без ветра. Током пролећа могу се извршити 2 прскања пред бубрење пупољака и у фази " мишијих ушију ".

За третирање брескве може се користити и смеша глине и креча у размери 4: 1 и концентрацији глине 3 до 5%. Раствор глине се меша са кречним млеком. У 100l воде додаје се 3,5kg глине и 0,9kg креча. Глина се меша у одвојеној посуди са 90l воде. У међувремену се припреми кречно млеко од 10l воде и 0,9kg хидратисаног креча. Раствор глине се сипа у танком млазу у кречно млеко уз стално мешање. Правилно припремљена смеса треба да има неутралну реакцију. Препарат се не сме оставити за каснију употребу јер мења своје карактериситке. Овај препарат смањује загађење животне средине и умањује трошак заштите. Глина је по свом саставу пуна минералних материја и побољшава физичке, хемијске и биолошке особине биљака.

Постоје и препарати који се заснивају на антагонистичком односу гљивица Pseudomonas aureofaciens и Trichoderma lignorum . Ове гљивице се такмиче за подлогу са Tafrinom deformans , луче антибиотике и друге биолошки активне супстанце које спречавају раст многих врста патогена и инхибирају њихову репродукцију.







Текст преузет са https://www.agroklub.ba/