Зима је на прагу. Зато је потребно припремити стабла воћа да би успешно пребродила хладно годишње доба. У стаблима се дешава читав низ процеса којима се воћке прилагођавају периоду мировања. Најочигледнији пример тих промена је берба плодова и опадање лишћа.

Након бербе, у воћњаку почињу радови чији је циљ да се стабла што боље припреме за презимљавање, смањи број презимљујућих облика штеточина и инфективни потенцијал разних патогена. У опалим плодовима и лишћу, ранама на гранама и испод коре, презимљавају различите форме штеточина и патогена (јаја, ларве, лутке, споре, мицелијуми).

Све опале плодове који леже на земљишту, потребно је покупити и уклонити јер привлаче глодаре и многе штеточине. Такође, ти плодови могу да послуже као склониште за презимљујуће форме штеточина и проузроковача биљних болести.

На стаблима се могу уочити заостали плодови, сасушени и смежурани које називамо мумифицирани плодови. Њих је потребно уклонити са стабла и из воћњака да не би били извор заразе у следећој вегетацији. Ако се на стаблу, приликом прегледа, уоче упредена гнезда штеточина и други презимљујући облици, и њих је потребно уклонити и спалити. Опало лишће, такође, може да послужи као склониште за многе штеточине, нарочито инсекте, проузроковаче болести и њихове презимљујуће форме. Пошто воћњаци, у јесен, продукују велике количине лишћа, од њега се може направити компост, а за годину дана добићемо одличан материјал за малчирање воћњака.

Потребно је прегледати сва стабла у воћњаку и по потреби извршити санациону резидбу. Таквом резидбом се са стабла уклањају све поломљене, суве, оштећене и заражене гране. Заражене гране је неопходно уклонити све до здравог ткива да би се спречило даље ширење болести кроз дрвну масу. Пожељно је да су резови што мањи да би се предупредило продирање непожељних штеточина и форми које изазивају инфекције. Веће ране потребно је премазати воћарским воском.

У овом периоду се обавља и ђубрење воћњака згорелим или компостираним стајњаком и ђубривима која садрже фосфор и калијум.

Око стабла се постављају ловни појасеви направљени од таласастог картона, грубих тканина и сличног материјала у које се завлаче различите штеточине и њихове презимљујуће форме. Појасеве треба обилазити и уништавати штеточине које су се ту сакриле. Данас постоје и специјалне лепљиве траке за стабло на које се хватају штеточине.

Млада стабла потребно је заштитити мрежицама против глодара који током зиме могу нанети велику штету и допринети њиховом пропадању. Тек након 12 година, корен и врат стабла довољно отврдну да их глодари не нападају.

На старијим стаблима треба четком уклонити кору која се љушти и служи као склониште за многе штеточине. Тим поступком уклањају се и лишајеви и маховине који се налазе на деблу. Испод стабла које се четка потребно је ставити најлон и сакупљени материјал однети из воћњака и спалити. Упоредо са четкањем може се спровести и дезинфекција коре стабла раствором пепела и сапуна. Узме се 200 - 300 g пепела, 5 g сапуна и прелије 1 литром вруће воде. Меша се 10 до 15 минута да се добро раствори. Четкање стабла је обавезна фаза која претходи кречењу стабла.

Кречење стабала се изводи током октобра и новембра. Уколико то није могуће урадити током јесени, кречење треба обавити што раније у пролеће. Да бисмо то урадили, треба изабрати дане који су сунчани и суви, а температуре ваздуха треба да се крећу од 4 до 6 °C. Висина кречења зависи од висине дебла и првих рамених грана стабла које се кречи. Ова мера се предузима као превенција од бактеријских инфекција и спречава неједнако загревање стабла у пролеће и појаву пуцања коре због мраза.




Концентрација кречне масе је нешто мања за младе воћке. Не брините ако непосредно након кречења стабло није потпуно бело јер ће кора побелети након неколико сати. Комбинација глине и креча се током зиме испира и потребно ју је поновити почетком пролећа. Ова комбинација је повољнија за младе саднице јер им омогућава да лакше дишу преко коре стабла. За старије воћке користи се комбинација која се теже испира.

Кречна маса се припрема од: 5 kg креча, 0,5 kg кухињске соли и 0,25 kg сумпора. Ова количина се помеша са 15 литара воде (треба да има конзистенцију млека) и остави да стоји 2 - 3 дана. То ће повећати лепљивост масе. Уколико се кречење обавља атомизером, повећава се количина воде до 100 литара, а разређена смеса се процеди да се дизне атомизера не би зачепиле. Младе саднице и коштичаво воће због осетљивости на пуцање коре због мраза треба кречити сваке године, док старије засаде јабучастог воћа можемо да кречимо и сваке четврте године.

Још једна формулација за кречну масу
На 10 l воде додаје се 2 - 2,5 kg креча, 250 до 300 g
бакарсулфата, 1 kg масне глине и 1 - 2 лопате крављег стајњака. Сви састојци се помешају у хомогену масу која треба да има конзистенцију павлаке.

Спровођењем свих тих радња приметићете позитивне резултате. Стабла су дуговечнија, отпорнија и дају већи род.




Ранка Војновић



Текст преузет са https://www.agroklub.rs/