По завршетку бербе и складиштења или продаје плодова сезона за воћаре још није завршена. У овом периоду морамо обавити одређене операције у воћњаку који имају за циљ припрему биљке за предстојећу зиму и смањење инфекционог потенцијала презимљујућих болести и штеточина за наредну проиводну годину.

Са хладним временом биљке би требале да зауставе раст, повуку створене хранљиве материје у корен, успоре проток биљних сокова и одбаце лишће. Међутим, неких година, због дуге и топле јесени ткз. „михољског лета“ биљке једноставно не препознају „време“ за зимско мировање. Тада може доћи до поновног кретања вегетације, што је веома штетно, поготово ако наступи нагли пад температуре и захлађења. Тада долази до измрзавања набубрелих пупољака, пуцања коре, смрзавања дебла...Да до ових појава не би долазило, треба избегавати касну прихрану ђубривима на бази азота као и фолијарним азотним ђубривима која би довела до велике бујности код биљке.

После опадања листа или почетком зимског мировања потребно је обавити ђубрење и обраду земљишта у воћњацима.

Прво се изврши ђубрење органским и комплексним минералним ђубривима са повећаним садржајем фосфора и калијима па основна обрада а све у циљу спуштања ђубрива до зоне кореновог система код воћа. Обрада земљишта у воћњаку се може вршити разним машинама – тањирачама, фрезама, ротационим дрљачама али је обрада тилерима или подривачима у нашим условима у последње време показала низ врло битних предности.

Још једна мера за заштиту од ниских температура током зиме је кречење стабала код воћа. Наши произвођачи мисле да се то ради само у пролеће и да је креченје у јесен, губитак времена и пара јер ће нанети креч са стабла спрати вода и снег, али то је велика заблуда. Наиме, ако се нешто и спере током зиме, може се поново премазати. Битно је да стабла пролеће дочекају окречена и бела. Улога кречења није борба против инсеката, већ да у рано пролеће одбије сунчеву светлост и топлоту, јер смо сви сведоци да у тада долази до честих дневних промена у температури ваздухам, температурних разлика између дана и ноћи. Када се воћка загреје, она креће, а то може за њу бити погубно ако нагло захладни.. Јер тада кроз воћку крену „сокови“, па због наглог захлађења може доћи до „мразопуца“ (уздужно пуцање коре). Кречењем стабла померамо кретање воћа у пролеће па избегавамо штете на стаблу и пупољцима услед појаве раних пролећних мразева и наглих температурних колебања.




Јесење прскање воћа средствима на бази бакра би требало обавити после бербе, када почне опадање листа. Утрошак воде по хектару треба да је 600 литара за винограде и 1200-1500 l. за воћњаке. Ова повећана количина воде је потребна, како би што боље окупали воћке односно покрили све делове биљака и на тај начин обезбедили што боље и ефикасније деловање бакарних препарата. Треба водити рачуна да се прскање изведе по што стабилнијем времену – без ветра или евентуално по слабом ветру, као и да температура ваздуха у време прскања није мања од 10 степени.



Срђан Станојловић дип. инг.