Биљке за зеленишно ђубрење у воћарству се гаје с циљем:

1) Да стварају велику биљну масу која, када се заоре, обогати земљиште органским тј. минералним материјама (добијају се разлагањем орг. материја), чиме се стварају повољнији услови за развој микроорганизама (одговорних за бољу ни лакшу исхрану воћака хранивима из земљишта);

2) Зеленишно ђубрење повољно делује и на структуру земљишта, побољшава топлотни режим и микробиолошке процесе у земљишту пошто повећава садржај хумуса у земљишту;

3) На стрмим теренима ублажава ерозију, док на песковитим спречава пропустљивост и испирање;


При избору биљака за зеленишно ђубрење у воћњацима треба водити рачуна да:

- Оне стварају велику количину зелене масе која се добро разлаже у земљишту;

- Одговарају клими и типовима земљишта датог места;

- Добро подносе засену.


Биљке за зеленишно ђубрење троше много воде и хране из земљишта у воћњаку за свој развој. Зато се препоручује или да се покровне културе примене у току припреме земљишта за подизање воћњака, или да се гаје у младим воћњацима, када међуредни простор није прожет кореновим системом воћака, па се зелена маса може уносити у земљиште без бојазни од оштећења корена воћака (тешким тањирачама или заоравањем). Треба за младе воћњаке одабабрати оне културе које се гаје у зимском периоду (сетва семена у јесен-заоравање у пролеће), јер онда оне не конкуришу воћњацима током вегетације када иначе у нашем поднебљу често влада суша. При гајењу покровних култура у воћњаку треба стога повећати количину ђубрива, да воћке не би гладовале.

Заоравањем зелене масе годишње се унесе у земљиште воћњака око 25-50 t/hа органске масе, као и 30-50 kg/hа чистог азота што је адекватна замена за ђубрење стајњаком (1 t добро згорелог говеђег стајњака садржи 5 kg чистог N2, 2-2,5 KG P2О5 и око 6 kg чистог К).





Избор кулутура за зеленишно ђубрење зависи и од особина самог земљишта:

- За песковита и бескречна земљишта неутралне-слабо киселе реакције најбоља је лупина. Она се у топлијим крајевима сеје у јесен у количини од око 180 kg семена/hа нето површине. Даје 5-6 вагона зеленишне масе;

- За лака земљишта са довољно креча користе се грахорице (маљава и панонска) у количини 140 kg семена/hа. Пошто знају да полегају, обично се сеју у смеши са ражом и овсем (количина њиховог семена је 50-60 kg/hа). Са њима је могућа сетва средином лета или у јесен, па је сходно томе заоравање биљне масе у јесен, тј. пролеће. Спадају у биљке –азотофиксаторе због симбиозе са коренским бактеријама-нитрификаторима, па за собом остављају значајне количине азота у земљишту за наредни усев (60–80 kg N/hа);

- За кисела земљишта централне и западне Србије (pH је 4,7), као и за јесењу и пролећну сетву погодан је и сточни (крмни) грашак. Биљка се брзо развија и даје велике количине биљне масе. Спада такође у биљке –азотофиксаторе. Склон је полегању па се сеје у смеши с ражи и овсем. Предност има озими сточни грашак који је отпоран према мразевима;

- За сувља и земљишта исцрпљена слабим ђубрењем најпогоднија је лупина. И она је отпорна према мразевима, па се сеје у септембру а заорава у априлу или мају;

- За брдске крајеве употребљава се хељда. Она успева на свим типовима земљишта, а на јако киселим може дати чак 2 откоса годишње. Њена зелена маса се брзо распада у земљишту. Сеје се средином лета у количини 120 kg семена/hа а заорава у јесен.

- За зеленишно ђубрење могу се гајити и фацелија (медоносна биљка-у количини 15 kg семена/hа), соја, детелина, суданска трава и др. биљке...


Приликом сетве покровних култура у међуредове воћњака, ради правилнијег ђубрења земљишта (мањег исцрпљивања земљишта у хранивима) обично се засејава сваки 2. међуред. У време формирања махуна, а пре заоравања-биљна маса се најпре поваља и иситни тањирачама или ротофрезама, а затим се тако самлевена биљна маса уноси у земљиште орањем или тешким тањирачама. Следеће године засејавају се суседни међуредни простори.



Мр Дејан Маринковић