Програм оплемењивања монголске трешње (Prunus tomentosa) трајао је дуго, укрштањем монголских и патагонијских трешања, а кључ су били уједначени климатски услови, будући да у тим подручјима биљке расту већином у грмовима, нису стабла како је уобичајено. Ради се о патуљастом грму који обилато роди. Плодови имају тамно црвено месо и тамно црвени сок. Ове нове трешње су врло обећавајуће у конзумацији као свеже воће, као и у индустрији / преради.

Узгој у облику патуљастог грма има бројне предности:

• отпорност на зиму и отпорност на сушу

• максималан раст само до 4m иако микро и макро клима може у повољнијем окружењу боље утицати на раст, док орезивањем грм може остати у жељеној висини. Тиме омогућава механичку бербу, али и лакшу ручну бербу

• данас се трешња не узгаја на свом корену, већ сорте морају бити калемљене на друге подлоге. Зато су данашње трешње склоне бројним шроблемима у узгоју, нпр. дешава се озбиљан проблем ако се огули место калемљења - па раст настави подлога уместо сорте која је посађена. Монголске трешње и даље расту, као иста биљка, јер избојци иду из сопственог корена.


Нема значајнијих штеточина и болести, па се најчешће узгаја органски или драстично смањеном употребом хемикалија. Плод је тамно црвене боје и посебно су наглашена здравствена својства тамног воћа где се повезује црвена боја са високим нивоом антиоксиданта. "Брикс" или слаткоћа код монголске трешње је изузетно висока. Код класичне трешње обично је у распону од 11 до 16, док код монголске трешње досеже и више од 20 Брик-а.




Дозрева од краја јула до краја августа, када углавном обичне трешње нема на тржишту. Плод може у физиолошкој зрелости остати дуже на стаблу, што плодовима допушта да добију тамнију боју и слађи укус. Величина плодова креће се од 2-4 cm с бојом која варира од светло црвене до црне. Код бербе је пожељна берба с петељкама, тако се може чувати дуже. Трешње могу бити складиштене неопране, лабаво прекривене пластичном фолијом 3-7 дана. Мекши плодови / зрелији имају краћи период складиштења.

Важно је напоменути нутритивна својства трешње; врло низак ниво засићених масноћа, холестерола и натријума. Добар је извор дијеталних влакана, бакар и манган, те витамина А и витамина C. Плодови трешње садрже велику количину моћног антиоксиданта, антоцијанина, који може помоћи ублажавању
упале, те смањити тегобе код артритиса и гихта.




Текст преузет са https://www.gospodarski.hr