Проблем велике бујности воћака мора се решавати искључиво вегетативним подлогама које имају мање бујан коренов систем. Сејанци или воћке које су калемљене на подлози сејанац су увек по правилу знатно бујнији и мање рађају а плодови су често ситнији. Коренов систем дубље продире у земљу. Дужина најнижих полускелетних грана мора да буде нешто мања од половине растојања у реду воћака . Гране које су ближе врху морају се постепено смањивати да би се задржао конусни облик круне.



Проблем односа бујности и родности може бити решен одговарајућом резидбом. Пре свега бујне воћке треба орезивати пред сам почетак вегетације. Тиме се обуздава бујан раст нових младара и чини да раније заврше интезивни раст. Резидба не сме бити сувише оштра , мора са углавном свести на проређивање уклањање до основе свих оних делова круне који погоршавају њено осветљење.

Јачом летњом резидбом уклонити све бујне младаре и изоловати врх круне. Боље осветљење круне ће спречити накнадни раст умерено бујних младара а смањење лисне масе ће регулисати трансирацију и дисање.

Уколико се остави већи број умерено бујних младара у наредној години формираће се квалитетно родно дрво неопходно за појачано оптерећење родом. Посебну пажнју треба обратити на оптерећење вршног дела круне где је прилив воде највећи.

Појачана бујност је последица неприлагођене технологије а најчешће резидбе. Увек је лакше( ако се познају физиолошки системи резидбе ) воћку која је бујна натерати на род правилном резидбом , него воћку која је закржљала вратити у нормалне производне капацитете.


Снежана Драгићевић-Филиповић