Стубасте јабуке представљају биолошку новину која омогућава гајење великог броја биљака по јединици површине (10.000 биљака/ха) и заснивање породичних воћњака на малим површинама и окућницама. Воћке се одликују образовањем усправне кордунице која природно не грана.

Стварање сорти потпуно црвено обојеног, жутог или зеленог плода, различитог времена сазревања, толерантних на проузроковаче економски најважнијих болести и штеточина - селекциони су циљеви стварања нових сорти јабука стубастог типа раста на Пољопривредном факултету у Новом Саду. У току двадесетогодишњег оплемењивачког рада, издвојено је више селекција, од којих су шест признате као нове сорте.

Најкрупније плодове има сорта румено вретено која сазрева око 5. септембра. Сваке године рађа обилно, али никада не прероди, јер сама регулише оптимално оптерећење јунским опадањем плодова. Сорта краљица чардаша одликује се позним временом зрења, врхунском атрактивношћу и квалитетом плода, и способношћу чувања и до 6 месеци. Сорта весна је карактеристична по врло раном времену зрења, средином августа, средњекрупним црвено обојеним плодовима и широкој, средњебујној, усправној кордуници која на најлепши начин попуњава простор. Сорте зеленог плода зелени драгуљ и смарагд врло су ретке чак и у оплемењивачком раду на овој воћној врсти у свету. Сазревају касно, крајем септембра, имају изузетно лепе плодове, накиселог укуса, а добро се чувају у току зиме у обичним условима складиштења.



Издвојено је и више хибрида са атрактивним жуто обојеним плодовима, а најатрактивнији су ђердан и дукат. Време сазревања најчешће је око 1. септембра. Посебну атрактивност имају патуљасте форме које се успешно могу гајити у саксијама или као најлепши део вртних композиција.

Стубасте јабуке се гаје без наслона, на растојању од 50 цм у реду. У аматерским воћњацима и мањим плантажама најбоље их је садити као једноред, дворед или троред, са растојањем 50 цм између редова. Ако сукцесивно садимо више таквих блокова, треба између блокова оставити растојанје од најманје 1,2 м, да би се могла обављати нормална резидба, окопавање, заливање, ђубрење и хемијска заштита. Међуред можемо и затравити у ширини од 80 цм. Травната стаза све операције у воћњаку чини лакше изводљивим у оптималним агротехничким роковима. Покошену траву треба изнети а не мулчирати растојања у реду, јер постоји опасност од насељаванја глодара који врло често могу да прстенују кору при земљи и тиме осуше целу воћку.


Основне сорте код стубастих јабука су најчешће један или два хибрида касног времена зрења, црвеног или зеленог плода, који се могу чувати у току јесени и зиме неколико месеци. За опрашиваче, најбоље је бирати сорте раног и средње раног времена сазревања, јер се они саде у мањем броју а њихови плодови се поједу директно са стабла у току лета и ране јесени. Најбоље је да у засаду буду присутне бар три сорте које ступају у плодоношење истовремено, обилно цветају и приближно су исте дуговечности.

Стубасте јабуке у току вегетације не треба учестало заливати већ само кад оценимо да постоји дефицит влаге у земљишту. Заливана норма треба да буде од 40-50 л /м2 или 10 л по стаблу. Када се површински слој просуши треба урадити површинско разбијање покорице. После тога сигурно 15 дана није потребно наводњавати. Претерано и пречесто додавање воде земљишту има за последицу интензиван ветативни пораст са слабом диференцијацијом цветних пупољака, испирање хранљивих материја, изваљивање воћки и сабијање земљишта. Са заливањем треба престати после 1. септембра, да се не би изазвала ретровегетација, где се велики број цветних пупољака развија у нови пораст који знатно умањује родни потенцијал биљке, а не може да здрвени на време, па измрзава у току зиме.



Потреба за резидбом је минимална и своди се на проређивање цветних пупољака скраћивањем родних колача. То је нарочито значајно код сорти које обилно рађају, као што је зелени драгуљ, јер спречавамо да прероде и због тога алтернативно рађају сваке друге године.

Спорадично образоване једногодишње леторасте дуже од 10 цм, који се могу појавити на родним елементима где имамо формиране и цветне пупољке, уклањамо у основи. Ако се једногодишњи леторасти појаве директно на водилици, на месту где немамо образован родни колач, прекраћујемо их на 2-3 пупољка. Тиме обнављамо родне колаче и формирамо нове где су до сада постојала необрасла места. Тако ће свака воћка имати усправан пораст и елегантну, витку кордуницу обраслу родним елементима од основе до врха.


Извесне корекције можемо урадити и зеленом резидбом, одстрањивањем постраних грана тамо где оне праве сенку или прекраћивањем на два до три пупољка. Врло је важно време када се то ради, а то је крај јуна и почетком јула, односно у време диференцијације цветних пупољака. Тако можемо постићи да се на прекраћеним гранама већ исте вегетације формирају цветни пупољци.

Стубасте јабуке брзо ступају на род па се први плодови могу формирати већ прве године по садњи. На садници прве класе цветни пупољци су формирани већ на једногодишњем порасту, и треба водити рачуна да их у току транспорта не оченимо. У другој и наредним годинама стубасте јабуке ће почети да дају озбиљнији род, који би од пете године требало да се устали на 10-15 кг по стаблу.



Светлана Ковачевић