Бадем представља цењено, врло калорично и хранљиво воће , како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Плодови садрже квалитетне масноће, беланчевине, угљене хидрате, минералне и ароматичне материје и витамине. Осим велике употребе у домаћем кулинарству, значајна је његова улога и у прехрамбеној, фармацеутској, кондиторској и козметичкој индустрији.


Формирање узгојног облика

За узгој се користе запремински или просторни узгојни облици и то "традиционална ваза"(котласта крошња), поправљена пирамидална крошња. Традиционална котласта крошња је најважнији узгојни облик, а формира се без проводнице, са три (ређе 4) постране примарне скелетне гране које међусобно затварају угао од 120°, а са замишљеном вертикалном проводници 30-45°. На примарним скелетним гранама формирају се секундарне скелетне гране са већим отклоном од замишљене вертикалне осе (око 60°), на размацима 60-100 cm формирају се секундарне скелетне гране, а на њима терцијарне гране. Цео скелет треба бити добро обрастао родним гранчицама, што се постиже редовном и правилном резидбом .


Резидба бадема

Након формирања узгојног облика, као редовни агротехнички захват, спроводи се разидба. Будући да бадем, односно препоручене сорте, роде на једногодишњим избојима и мајским китицама које се налазе на 2-годишњем и 3-годишњм родном дрвету, при резидби ваља водити рачуна да имамо равномерно распоређене и у односу 1/3, 1/3, 1/3. На тај начин имамо редовну обнову родних грана, што је основа за редовну и добру родност .



Одржавање тла и ђубрење бадема

Одржавање тла и ђубрење засада бадема врло су слични одржавању тла и ђубрењу засада бресака и нектарина , поготово што су им исте подлоге. Наиме, при одржавању тла важно је одржавати тло без корова, а то се постиже зимским и пролећним орањем те редовним култивисањем кроз годину.

Ђубрење зависи о природној плодности тла , односно снабдевању органском материјом (хумусом) и биогеним елементима (у првом реду N, P и K те микроелементима Fе, Z итд.). Пожељно би било сваке треће године додати органска ђубрива, а од минералних користити она без Zl (NPK 05:20:30, 07:14:21 и сл.).

Ђубрење у класичном смислу се обавља у 3-4 наврата и то ђубрење на бази K и P у јесен, ђубрење азотом непосредно пре цветања и после цветања као и средином јуна ђубрење хидрокомплекс ђубривима . Количине ђубрива се постепено повећавају са старошћу засада, зависно од ситуације у претходној години. У потпуно интензивним засадима, специјална микрођубрива се могу додавати фертиригацијом или лисно. Данас се користе водотопива ђубрива у оним фенофазама када воћке за њима исказују посебну потребу.


Наводањавање бадема

У савременој и интензивној производњи нема узгоја без наводњавања, при чему се најчешће користе два система: кап по кап или микро распршивач . У таквим случајевима се хранива додају кроз систем за наводњавање те изостаје класично ђубрење у три наврата, а хранива се додају према потреби воћака за појединим хранивом.

Бадеми посебно велику потребу за водом исказују крајем јуна када је интензивно накупљање липида и протеина у семенци бадема. У сушним летима неопходно је током целог лета наводњавати са довољно количине воде, посебно крајем августа када долази до пуцања вучике , а ако нема довољно воде, изостаје одвајање вучике од коштице те имамо доста суварака .



Заштита бадема

Бадем је јако осетљив на болести Монилију ( Monilia laka ), рупичавост листа, затим на штеточине као жилогриз , ваши , а ваља бити врло опрезан приликом набавке садног материјала, на безвирусност те могуће бактериозе ( Pseudomonas agrobacterium , Pseudomonas siringa ei Ervinia amilovora ).


Ово су најважнији агротехнички захвати који се редовно морају спроводити у савремоном узгоју бадема, но у производњи се могу догодити и непредвиђене потребе за неким захватима, које онда решавамо у сарадњи са специјалистима за бадем.



Текст преузет са https://www.agroklub.com/