Услови средине битно утичу на дуговечност, родност, квалитет плодова и на укупну рентабилност гајења рибизле, посебно црне. Црна рибизла (а и друге две) најбоље успева и рађа у хумидним планинским подручјима надморске висине од 600 до 800 m која се одликују прохладним летом, великом количином падавина и високом природном влажношћу ваздуха. Уз то биљке треба да су добро осветљене и заштићене од јаких ветрова. Рибизла не подноси јаку инсолацију али ни засену, јер тада основне гране огољевају и погоршава се квалитет плодова, а крајњи исход је њен краћи животни век.

Рибизла добро подноси ниске зимске температуре, нарочито црна, у току дубоког зимског одмора чак и до – 30°C. Цветови водећих сорти рибизле могу да издрже температуре ваздуха и до – 6°C без оштећења што је добро у случајевима када евентуално дође до таквих појава .

Рибизла, посебно црна, је осетљива према великим врућинама и припекама као и дужим сушним интервалима што доводи до палежа и превременог отпадања лишћа.

За рибизлу су најповољније средње летње температуре ваздуха од 17 до 18°C. У погледу потреба за водом рибизла је хидрофилна биљка и захтевнија је од малине и других јагодастих воћака. Количина падавина од најмање 800 mm годишње у једном подручју омогућују рентабилно гајење ове воћке. Од тога је потребно бар 400 mm у току вегетације по могућству што равномерније распоређено. Засаде не треба подизати на локацијама које су директно изложене хладним и појачаним ветровима нарочито, западним и северним.

Рибизла је најзахтевнија култура из групе јагодастих воћака кад су у питању земљишта. Њој погодују дубока, средње тешка, свежа, умерено влажна и добро дренирана – структурна земљишта слабо киселе реакције (pH 5,5 до 6,5), богата хумусом и биогеним елементима, а нарочито калијумом и фосфором. Не подноси сувише лака, песковита и алкална земљишта, а такође ни тешка, збијена и иловаста са екстремно киселом реакцијом. По типу земљишта рибизли одговарају гајњаче, делувијални наноси и алувијалне ледине а мање су погодна али се могу поправком лако довести на потребни ниво лаке смонице и смеђа планинска земљишта . Земљишта треба да су без вишегодишњих корова. Пре подизања засада ваља урадити хемијско педолошке анализе земљишта намењеног за гајење рибизле.



Припрема земљишта за садњу

Експлоатациони период рибизле је 20 и више година односно она остаје на једном месту и више од тог периода. Због тога треба ваљано припремити земљиште за садњу рибизле јер од тога зависи дуговечност и продуктивност засада. С обзиром на дубину простирања корена рибизле дубоко орање или риголовање извести до дубине од 35 – 40 cm низ нагиб. Ако је нагиб велики и прелаз 5°, орање обавити укосо тако да не буде задржавања воде а да се истовремено постигне њено лагано отицање без ерозије.

После дубоког орања (током прве половине септембра) земљиште треба да одлежи око месец дана да испуца и да се уситни. Затим се приступа његовој даљој припреми која се састоји у изношењу и растурању стајњака и његовом заоравању, односно мешању са земљом путем фрезеровања. На основу стања хумуса у земљишту потребна количина је 30 до 50 t/hа добро згорелог овчијег или говеђег стајњака. У исто време треба додати и средства за калцификацију ако је земљиште кисело.


Избор садног материјала Рибизле

Садни материјал треба да је здрав, сортно чист и физички добро развијен, односно да задовољава норме стандарда предвиђене за ову воћну врсту. Садница (ожиљени прпорак) треба да има 1 до 3 летораста дужине 20 до 30 cm, дебљине најмање 10 mm при основи и са најмање 3 до 5 зракасто распоређених жила дужине 15 до 25 cm. Садни материјал треба да прати потребна документација: сертификат о сортној чистоћи и фитосанитарно уверење о здравственом стању.


Начин гајења рибизле

Најчешћи систем гајења рибизле је у једнореду у непрекидном низу без наслона а појединачне биљке у облику жбуна. Оптимално растојање у засаду је 2,5 m између редова и 1 m у реду између биљака (2,5 x 1m) односно 4.000 биљака по хектару. Тиме се обезбеђује максимално коришћење животног простора, добар и несметан пролаз механизације а при оваквом склопу биљака постижу се максимални приноси по хектару (преко 20 t).


Садња рибизле

Садња се може обављати у јесен од отпадања лишћа па до кретања вегетације у пролеће. У принципу далеко је боља јесења садња с обзиром на рано кретање вегетације ове воћке. За садњу се копају рупе димензија 40 x 40 cm.

Пре садње треба извршити припрему саднице тако што се она прегледа, са ње одстране поломљене и оштећене жиле и оштећени надземни делови. Затим се жиле скраћују на дужину 10 до 15 cm а ако су краће само им се обнови рез. Садница се ставља непосредно пре садње у отворене рупе, неколико cm (3 до 5) дубље него што је била у расаднику, затим се продрма да земља зађе око жила и лагано нагази. Потом се врати остатак земље и око саднице направи равнина облика чиније за задржавање воде. Настојати да садница стоји усправно. По завршеној садњи додати око сваке саднице по 100 до 120 g (једна шака) комплексног минералног дубрива NPK 10:12:26 или 8:16:24. При пролећној садњи обавезно је заливање са 3 до 5 l воде по садници.




Нега засада у подизању

Рано у пролеће по отапању снега извршити прво плитко прашење између редова а у реду пажљиво плевљење корова. Током лета, обавиће се неколико прашења и плевљења корова (3 до 4) како би се засад нормално развијао. Употреба хербицида се не препоручује.

Пре другог прашења а по пријему садница треба разбацити по засаду око 150 kg прихранског азотног ђубрива KAN (око 50 g по садници) или амонијум сулфата. Ово се може извести и у два наврата са по половином дозе. Прекраћивање (резидба) посађених садница рибизле обавља се рано у пролеће по отапању снега и првог прашења а у сваком случају пре кретања вегетације. Саднице се скраћују на 3 до 4 видљива пупољка. Заштитна прскања (3 до 4) спроводе се према потреби.

У току прве године у међуредном простору препоручује се гајење пасуља чучавца, грашка, индустријске бораније и сл. а није дозвољено гајење кромпира, јагоде, кукуруза и сл.

У случају изражене суше потребно је извршити наводњавање са количином од 5 до 10 l воде по једној биљци што зависи од степена суше и спољних температура.

На крају прве године неге засада треба извршити ђубрење основним комплексним минералним ђубривом NPK 10:12:26 + 3% МgО ("Кртолин") у количини 400 до 500 kg/hа односно око 100 до 120 g по биљци. Време примене ускладити са спољним условима. Растурање се може обавити и кад је снег мањи до 10 cm под условом да је могуће кретање по њему.

Нега рибизле у другој и трећој години после садње слична је као и у првој години уз већи утрошак радне снаге, ђубрива и хемијских средстава сагласно развијености жбунова.

На крају треће односно на почетку четврте године на добро развијеном жбуну рибизле треба да има 5 до 6 једногодишњих, 5 до 6 двогодишњих и 4 до 5 трогодишњих грана.

У трећој години очекују се први приноси од по 1 до 1,2 kg по жбуну што износи 4 до 5 t/hа.



Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.