Прекомерна употреба минералних ђубрива , која су транспортабилнија и далеко лакше манипулативнија него природна ђубрива , више загађују животну средину , у првом реду преко воде. Стога треба настојати где год за то постоје услови да се уместо минералних ђубрива за ђубрење воћњака користе природна , односно органска ђубрива, као што су: стајњак , компост , тресет и зеленишно ђубрење.


Природна односно органска ђубрива су одлична за ђубрење воћних засада, зато што она не само да обогаћују земљиште у основним макро , па и микро елементима , већ земљиште обогаћују и хумусом и тиме га чине истовремено лакшим , структурнијим и везанијим. Земљишта која су богатија хумусом боље упијају и конзервирају влагу и мање су подложна штетном дејству ерозивних чинилаца.



Приликом извођења агромелиорације земљишта штета је да се његова поправка врши искључиво минералним а не и органским ђубривима. Далеко је лакше, боље и јефтиније да се док воћни засади не ступе у пун род поправљају зеленишним ђубрењем , које се у последње време све више занемарује, а његовом применом не само да се земљиште обогаћује хумусом , већ и основним биогеним елементима. Неке биљке које се користе за зеленишно ђубрење , као што су слачица и горушица, имају и ту моћ да из већих дубина из земљишта извлаче фосфор и калијум и касније њиховим заоравањем и разлагањем , ови елементи постају приступачни знатно већем броју жилица кореновог система воћака за апсорбцију.



Небојша Брзаковић дипл. инг. пољопр.