Правилан избор засада воћака на једној локацији условљен је еколошким ( природним) условима тог краја, потребама за дефицитарним воћем, као и квалитетом и употребљивошћу изабраних воћних култура. Превасходно морају се бирати оне врсте које у том крају најбоље успевају, да одговарају потребама домаћих и страних тржишта, да су плодови високо квалитетни и издржљиви при транспорту и да се могу користити зависно од намене – како за прераду, тако и за стоно воће.


Такође, значајно је и да само гајење засада не изискује много радне снаге, да је изабрана врста што отпорнија према биљним болестима и штеточинама, да рано пророди, редовно и обилно рађа, као и да је сама берба прилагодљива радној снази у рејону. Одлучујућу улогу при избору врста могу имати и саобраћајни услови датог локалитета односно близина тржишта ( већих потрошачких центара и прерађивачке индустрије).


Након изабране врсте за подизање засада, морамо се одлучити и на најпогодније сорте. Њихов избор, пре свега, одређују микроклиматски и орографски чиниоци на локалитету, због чега се сматра да, осим захтева тржишта, услови средине имају превасходан значај. То је потребно приоритетно утврдити обзиром на врло изражену неједнакост привредних и биолошких особина сорти, њихових објективних вредности и реаговања на постојеће еколошке чиниоце. Полазна основа за одлуку о сортама је њихова прилагођеност условима средине. Изабрана сорта требало би да поседује већу отпорност према ниским температурама, недостатку влаге, ветру и утицају економски значајних болести. Уз то мора да поседује добро оплођавање, редовну и обилну родност, квалитетне плодове добре транспортабилности.


Прилагођеност једне сорте условима средине може бити врло неједнака и зависи од низа сортних особености. Највише су прилагођене старе, аутохтоне, локалне сорте, а најмање новије, висококвалитетне и високородне сорте. То није показатељ у свим чиниоцима отпорности ( пр. старе домаће сорте јабуке имају одличну прилагођеност природним условима, али су врло осетљиве према чађавој краставости ). Такође и укус и навика потрошача значајно утичу на избор сортимента, на њихову цену на тржишту, као и подобност за прехрамбену индустрију.



Сорте се морају комбиновати и према времену сазревања, не само због тржишта, већ и због правилног распореда радне снаге у време бербе. Распоред сорти на основу времена сазревања посебно је важан код врста брескве, кајсије и шљиве. Одабрани сортимент требало би да садржи неколико сорти најбољег квалитета, које ће омогућити адекватно међусобно опрашивање и оплођење воћака и, уз прилагођену агротехнику и заштиту, дати богат принос и висок квалитет плодова засаду.



Мр Бранко Танасковић