Иако су САД-е изразито највећи произвођач ове орашасте културе, њен узгој све се више шири и на остатак света. И код нас се плодови пекан ораха све чешће могу наћи у продавницама, а међу потрошачима у свету су већ одавно хит. Пекан орах је по облику и величини сличан нашем обичном ораху, нешто је тамније браон боје, док је плод пунијег укуса и мање горкаст. Десетогодишње стабло нарасте око 5 метара, а постоје примерци старији више од 300 година


Пекан орах (Carya illinoiensis) високо је листопадно дрво , које у просеку досегне висину између 20 и 40 метара, док је обим крошње између 10 и 20 метара. Старија стабла могу имати пречник дебла широк и до два метра. Листови су на гранама смештени перасто и њихов број варира 9-15 листова по грани. Најдужи листови могу бити дуги и до 45 cm. Биљка се опрашује ветром и има моноецијске цветове , односно мушки и женски цветови су одвојени, али се налазе на истом дрвету. Прашници су висећи и дуги до 18 cm, док су женски цветови мањи и смештени су заједно, у групама 3-6 цветова . Плодови пекан ораха су овално- дугуљасти , дуги од 3-6 cm, широки 1,5-3 cm. Љуска , која штити језгро плода, има дебљину од 3-4 mm, у развитку плода зелене је боје , а зрeњем постане тамно смеђа и пуца на 4 дела и открива орашчић са танком кором. Плод дозрева средином октобра , а до септембра је језгро делимично текуће и тек крајем зрења у потпуности очврсне. Укус плода је пун , богат и путераст и за разлику од обичног ораха, није горкаст. Плод се може јести у свежем стању или користити за справљање разних јела, нарочито посластица. Осим плода, може се искористити и дрво пекан ораха и то у производњи намештаја , подних и зидних облога, а врло корисна је и примена дрвета као горива приликом димљења сухомеснатих производа.



Исплативост производње

Период у животном циклусу кад се биљка ограничава само на вегетативни раст, изузетно је дуг и траје од 10 до 12 година, а брзина уласка у продуктивну доб, кад биљка даје плодове, варира од појединих сорти и узгојних мера. Дуги период до почетка давања плода заправо је развојно наслеђе врсте које јој омогућава да се избори за своје место под сунцем у борби за животни простор са осталим биљним врстама. С економског становишта, то продужује време кад узгој и производња ове врсте постаје рентабилна и захтева детаљну и унапред планирану финансијску припрему у процесу подизања воћњака. Брзина уласка у продуктивну доб тако постаје важан селекцијски критеријум у одабиру сорте, јер је за сваког узгајивача пожељан што ранији повраћај инвестиције. Нажалост, код селектираних култивара који раније рађају, јавља се већи степен слабије испуњених језгри плода, што је чешћи случај код старијих стабала и резултира мањом исплативошћу производње.



Подизање засада

Узгој ових култура захтева велику земљишну површину. За плантажну производњу пожељно је да је на изабраном тлу прошло више од 10 година од крчења шуме, да би се спречила могућност да на новопосађене биљке утичу токсини корења шумског биља који настају труљењем након крчења. Оптимална тла су вишегодишњи пашњаци или тла које је обрађивао човек дужи низ година. Агротехничке мере у планирању воћњака подразумевају уклањање претходне вегетације и риголање тла . Потребне вредности pH реакције тла су између 5,5 и 6,5, а у случају вредности мањих од 5,5, тлу требају кречни додаци . Брежуљкасти крајеви су најпогодније локације за узгој, поготово ако је тло оцедито, а струјање ваздуха убрзава нестанак јутарње росе , што може битно смањити могућност појаве разних болести.










Пекан ораси воле врућа и дуга лета, али благе зиме. Обзиром на наше поднебље, најбоље време за садњу пекан ораха касна је јесен , али и током зимских месеци , како би се воћка лакше укоренила и адаптирала пре пролећног раста. Саднице висине до 2 метра саде се у јаме широке око 50- 60 cm и дубоке 70-90 cm. Ако се сади појединачно стабло, мало дубље копање не представља већи проблем, међутим, за веће воћњаке, дубоке рупе најлакше је копати машински. За оријентацију редова препоручује се смер север-југ, или запад-исток. Размак између редова , као и размак у редовима, представља највећи проблем узгајивачима, јер је при подизању засада неисплативо остављати велике размаке док су воћке младе, а већи размаци, од 10 метара и више, између стабала, нужни су да би се избегла скученост крошње стабала кад нарасту. Задржавање почетног, мањег размака, резултира смањеним родом, јер се плодови развијају само на осунчаним деловима крошње.


Орезивање воћака и смањење крошње, захват је који краткотрајно може одржати доступну и потребну количину сунчевог светла свим воћкама, али се тиме уједно и смањује могући род. Као решење, обавља се поступак проређивања стабала кад склоп постане превише густ. У том поступку, на почетку заснивања воћњака, остављају се мањи размаци у редовима и између редова, те се временом и развојем биљака, уклањају сувишне воћке из редова да би се постигли оптимални услови за развој плодова.



Подусев у воћњаку

Испод воћака у пуном узгоју пожељно је одржавати травњак . Ниск кошење пре бербе олакшаће скупљање плодова. За мањи број стабала у воћњаку прикладна је и ручна берба, док је у већим засадима потребно коришћење вакуумског усисивача који прикупља плодове. У првим годинама подизања засада, док су воћке младе и крошња није развијена, могућа је садња и других култура између редова. Најпогоднији је узгој разних врста поврћа, али и неких житарица. Кад ораси досегну пуну продуктивност, пожељна је између редова касна јесења сјетва легуминозних култура, попут црвене детелине или махунарке, које на корењу вежу азот и тако обогаћују тло хранивом, а могу послужити и за испашу стоке. Ако се планира испаша стоке у младим засадима, потребан је опрез да не би дошло до оштећења воћака (ломови грана и ожиљци на деблима), а у старијим засадима испаша се треба избегавати за време бербе ради загаћења плодова.



Прехрамбена вредност плода

Постоји више од 200 сорти пекан ораха. Идеалан избор се односи на сорту која брзо даје плод, која је отпорна на могуће болести и штеточине и која има високо квалитетан плод . Неки од култивара који испуњавају те услове су: Moreland, Elliot, Cape Fear, Burton итд. Ова врста има одвојене мушке и женске цветове који се налазе на истом стаблу, али могуће је да цветају у различито време, па су за опрашивање и давање рода потребне најмање две различите сорте. Као и обични ораси, пекан је богат извор беланчевина и омега- 6 незасићених масних киселина и имају велику нутритивну вредност. Конзумирање пекан ораха смањује ризик од бубрежног каменца, а антиоксидантне материје које садржи пекан, као и биљни стероли, могу редуковати високи и штетни холестерол и тако спречити болести срца у настајању. Клиничка истраживања спроведена у Америци, открила су да свакодневно конзумирање количине пекан ораха која стане у шаку, производи исти ефекат у смањивању холестерола као узимање лекова с том сврхом. Штавише, од свих орашастих врста, пекан садржи највише витамина Е , који је природни антиоксиданс и штити ћелије од низа могућих оштећења, а према неким студијама постоје докази да антиоксиданси штите организам и од озбиљних болести, као што су Алцхајмерова, Паркинсонова, рак и болести срца. Редовна конзумација ових ораха осигурава различите прехрамбене добробити нашем телу. Осим витамина Е, пекан ораси богати су и витамином А, фолном киселином (посебно важном за труднице), калцијумом, магнезијумом, фосфором, цинком и витамином B, а раније је доказана и њихова ефикасност у смањењу нивоа холестерола, те спречавању развоја рака дојке и плућа.



Предности узгоја

Пекан орах је врста која има дуг животни и продуктивни век који траје дуже од 100 година и кад почне давати плод, који је врло тражен и цењен, економска рачуница показује како је узгој и производња пекан ораха врло исплатива и чак идеална за воћаре аматере који имају неискоришћене парцеле, али мањак времена потребног за интензиван узгој. Након почетног напора око подизања засада, у каснијим годинама се радни сати потребни за узгој смањују, нарочито ако се већи део радова у воћњаку обавља машински, укључујући и бербу. Потражња на тржишту за укусним пекан орасима увелико надмашује понуду, стога се ни воћари који би озбиљно кренули у подизање засада пекан ораха, не би требали бринути за пласман производа.



Горан Беинраух дипл. инг. агр



Текст преузет са https://www.agroklub.com/