Органско воћарство се разликује од конвенционалног првенствено по томе што се у процесу производње не користе средства добијена у хемијској индустрији и што је то систем производње чији је циљ еколошка равнотежа и очувана животна средина. Производњу воћа најбоље је започети на новим земљиштима.


Произвођачи који се одлуче да заснују органску производњу, а користили су вештачка ђубрива и синтетичка хемијска средства морају да прођу кроз период конверзије у трајању од три године. Сматра се да је тај период довољан да се земљиште очисти од вештачких ђубрива и синтетичких пестицида и да се успостави природна равнотежа агросистема.


Пре него што се започну радови на заснивању воћњака мора се урадити агрохемијска анализа земљишта. Посебно се мора обратити пажња на садржај хумуса и хранљивих материја (калијума, фосфора, азота), као и на pH земљишта. Земљиште треба да садржи најмање 3 – 5 % хумуса, 15mg P₂О₅/100g суве земље и око 25mg К₂О. Киселост земљишта треба да се креће у границама pH 5,5 -6,5. Уколико земљиште не садржи довољне количине хранљивих материја мора се урадити агромелиоративна поправка земљишта.


Земљиште пре подизања воћњака треба да се приведе култури. Потребно је очистити парцелу од шибља, дугогодишњег корова, разних жила и да се уради равњање терена како би се олакшала обрада и спречило задржавање воде у депресијама. У приоду од најмање једне године пре садње препоручује се да се на том земљишту гаји детелина у комбинацији са травама које могу бити заоране приликом риголовања. Ако је потребно извршити агромелиоративну поправку земљишта онда се пре риголовања врши растурање органских и минералних ђубрива према резултатима добијеним агрохемијском анализом.


Веома је важно побољшати структуру и плодност земљишта пре садње јер само биљка која се добро примила и има добро развијен коренов систем, који је делотворно снабдева хранљивим материјама може остварити пуни родност и квалитет плодова. Риголовање је најбиље обавити у августу или септембру, мада ако временски услови дозвољавају може и у октобру. После риголовања земљиште треба оставити 2-3 месеца да се лагано слегне, па ако се садња обавља у јесен, приступити финој припреми земљишта, ако се садња врши у пролеће, фина припрема се обавља у току фебруара или почетком марта, када временски услови дозволе.


Органски воћњак треба да буде окружен жбуњем и дрвећем које припада локалној флори, што је у функцији заштите воћака од јаких ветрова. Јасен, багрем, брест, топола, храст су погодни док глог треба избегавати јер је домаћин за бактериозну пламењачу. Површине по ободима воћњака треба засејати биљкама које цветају у дугом периоду (хељда, фацелија, кадифа, хајдучка трава, дивља мрква, мирођија, невен и др.) да би се продужио период цветања и побољшала контрола штеточина.


У циљу сигурније оплодње препоручује се постављање по 3 кошнице медоносне пчеле на 1hа. Ефикасност опрашивања и оплодње може се постићи ако се предходне године у воћњак поставе снопови трске у којима се гнезди солитарна пчела Osmia cornuta. Солитарна пчела је ефикасна као 150 медоносних пчела, посебно је значајна јер лети и у неповољним временским прликама када медоносна пчела мирује, а то је битно када је температура ваздуха нижа од 10°C у време цветања.



Опрашивање је вома важно у органским воћнацима јер део пупољака и плодова свакако бива оштећен због благог режима заштите. Земљиште измедју редова треба да буде затрављено спонтаном флором или засејавањем смеша тарве и беле детелине.


У формираном засаду пожељно је да у прве три године гајења појас ширине 1,2 – 1,5m око реда воћа буде слободан од коровских биљака. При обради ове зоне водити рачуна да не дође до оштећења плитког кореновог система воћака. Међуредни простор у првој години по засновању воћњака не треба косити више од три пута и то не ниже од 5-10cm, јер поновним развојем биљке троше азот из земљишта. Осим тога, тако смањујемо и трошкове, а корисним врстама омогућава да се хране поленом цветајућих биљака.


Треба нагласити да је воћњак сложен систем и да је потребно неколико година да се успостави еколошка равнотежа и да сваки засад има своје специфичности. Због тога су потребне одређене вештине, знања, али и способност воћара да сталним посматрањем и проверавањем дође до специфичне стратегије у технологији органске производње која одговара његовом засаду. Произвођачима за помоћ око технологије или недоумице стоје на располагању стручњаци пољопривредних саветодавних служби.




Драгољуб Глишић