Један од најважнијих фактора за успешну органску производњу јабуке је квалитет садног матерјала. Минимални захтеви које садни материјал у органској производњи мора да испуни су :


Здраве саднице – значи слободне од проузроковача болести и штеточина, слободне од вируса; без механичких оштећења и оштећења насталих као последица временских прилика (мраз, град)


- Добро развијене – саднице адекватне дужине, дебљине, праве

- Униформне – саднце треба да су слично развијене, на истој подлози, уједначеног квалитета

- На декларисаној подлози – униформна подлога

- Декларисана сорта – све биљке морају припадати декларисаној сорти, не сме бити „мешавине“ сорти

- Слободне од вируса – саднице незаражене било којим од познатих вируса.



У органској производњи мора се користити садни материјал највишег квалитета. Мото за воћаре који се баве органском производњом при избору садног матерјала треба да буде "само најбоље је довољно добро". То значи да су неопходне добро формиране, једногодишње саднице, добијене калемљењем пупољком под кору. Саднице треба да су бујне са превременим гранама. У пероду од вађења садница у растилу до њихове садње не смеју бити изложене утицајима који би довели до дехидратације.



СОРТИМЕНТ


Идеална сорта јабуке за комерцијалну органску производњу треба да:

- буде отпорна према проузроковачима чађаве краставости и пепелнице;

- отпорна или толерантна на напад штеточина;

- има добар укус и да је сочна;

- атрактивног изгледа;

- рађа добро и редовно;

- има добре складишне особине и да не пати од складишних болести и да је атрактивна за тржиште.


У органску производњу јабуке можемо и морамо укључити аутохтоне сорте јер нам то даје могућност и прилику за очување биолошке разноврсности. Интензивирањем пољопривредне производње дошло је до ерозије биодиверзитета и губљења значајне генетске варијабилности. Гајењем аутохтоних сорти чувамо оно што је остало, а и делујемо у циљу ревитализације изгубљене генетске варијабилности. Навешћемо кратак опис аутохтоних сорти погодних за органску производњу.



Будимка је стара одомаћена сорта, предпоставља се да је донета са истока. Стабло је бујно, дуговечно, ускопирадималне круне. Плодови су средњекрупни, лоптасти, често асиметрични, зеленкасто-жуте боје, са сунчане стране прекривен бледим руменилом. Месо је беличасто, чврсто, недовољно сочно, слатко до благо накисело. Сазрева половином октобра. Плодови се могу чувати до половине маја. Високе је родности. Средње је отпорна према проузроковачу пепелнице (Podosphaera leucotrcha) и чађаве краставости (Venturia inaequalis).



Кожара је такође одомаћена сорта, пореклом из Немачке. Карактерише је релативно бујно стабло, високе родности. Плодови су средње крупни до крупни, колачастог облика, рђасте боје, храпаве покожице. Изражено је киселог укуса, сочна и пријатне ароме. Рано цвета, осетљива је на мраз, сушу и ветар. Сазрева у другој половини новембра. Нема симптома чађаве краставости на листу, нити на плодовима у условима без заштите.



Ђулица је аутохтона сорта, спорадично распрострањена на подручју централне Србије. Веома је слична Будимки, само ситнијег плода па је неки аутори сматрају за клон сорте Будимка.




Крстовача је аутохтона сорта , непознатог порекла. Највише је има у Полимљу. Плод је крупан, зелено-жуте боје са допунским руменилом. Месо је сочно и ароматично. Сазрева крајем септембра – почетком октобра. Отпорна је према већини проузроковача болести и штеточина.



Шуматовка је аутохтона сорта непознатог порекла, веома бујног стабла. Плод је ситан, издуженолоптаст, зеленожуте боје, прекривен тамним руменилом са сунчане стране. Месо је беличасто, чврсто, слатко-накиселог укуса. Отпорна је на чађаву краставост.




Кабларка је аутохтона селекција непознатих родитеља, селекционисана из природне популације у околини Чачка. Стабло је средње бујно, средње родности. Плод је зелено-жут, са допунском ружичастом бојом.Сазрева почетком октобра, а плодови се могу чувати до средине марта. Средње је отпорна према проузроковачу пепелнице и чађаве краставости.


Зеленика је аутохтона сорта, изузетно бујна, позноцветна, високе родности. Плод је зелене боје, чврст, средњег квалитета. Сазрева у октобру , плодови се одликују добрим чувањем.Високо је отпорна према проузроковачу пепелнице.




Поред продаје у свежем стању плодови аутохтоних сорти су погодни и за прераду у сокове, воћно вино, воћно сирће, ракију, ка и за сушење.




Драгољуб Глишић