Сезона за воћаре још није завршена и ове лепе новембарске дане треба искористити за припрему воћњака за период мировања применом различитих помолошких и агротехничких мера које ће припремити воћку за наредну вегетацију. Циљ је да се биљке припреме за предстојећу зиму и да се смањи инфекциони потенцијал презимљујућих форми болести и штеточина у наредној вегетацији.


Штеточине као што су: гриње, пауци (посебно црвени паук), разне врсте штитастих и других биљних ваши, цветоједи, смотавци и др, као и узрочници болести коврџавости лишћа, чађаве пегавости листа, краставости плода, трулежи, рака корена, бактериозне пламењаче презимљавају у опалом лишћу, на стаблу, у ранама и отворима дрвета, испод коре, у различитим стадијумима који одговарају њиховом развојном циклусу (споре, јајашце, ларва и др). Воћар својим деловањем у јесен треба да спречи развој форми које презимљавају и спречи њихову појаву у наредној вегетацији или смањи њен интензитет.


Најпре треба извршити сакупљање и уништавање лишћа, грана и оштећених делова стабла који могу бити узроци потенцијалне заразе. У случајевима када биљка не одбаци лист (на стаблу је више од 65%лисне масте), да би се спречиле негативне последице може се извршити прскање 5% раствором урее који се примењује као пестицид. Раствор урее ће натерати биљку да одбаци лисну масу јер спржи лист који потом опада, а истоврмено ће имати негативно дејство на презимљавајуће форме болести и штеточина (посебно чађаву краставост). Најбољи ефекат се постиже када лишће има бледо зелену или жуту боју. Биљка усваја азот из урее и транспортује га до корена, грана и пупољкака где га складишти за бубрење и развој цветних пупољака и пораст младара на пролеће.


Када биљка одбаци лист врши се санацијска резидба воћака. Уклањају се суве, болесне, поломљене и оштећене гране да не би презимиле болести и штеточине и да би се смањила зараза. Посебно треба уклонити гране које су заражене бактериском пламењачом. Приликом санацијске резидбе и чишћења воћњака треба извршити и сакупљање мумифицираних плодова, чишћење стабла од старе и оштећење коре, чишћење рана од трулежи, смолоточине и др, јер су то места на којима се сакупљају разни патогени. Приликом обављања свих ових радњи посебну пажњу треба одбратити на дезинфекцију алата. Истоврмено сви очишћени делови стабла треба да се дезинфикују 5% раствором плавог камена и премажу калемарским воском како не би дошло до даљег ширења оштећења и разних зараза.


Кречење дебла је још један метод заштите, посебно од смолоточине и већих рана на стаблу код коштичавог воћа и код воћа које брзо реагује на промене температуре. Изводи се најкасније до краја јануара јер спречава појаве измрзавања на воћним стаблима, а истоврмено врши се и уништавање патогена. Са постепеним захлађењем и смањењем температуре биљка треба да заустави вегетеативни раст, смањи процес фотосинтезе, створене хранљиве материје усмери и ускладишти ка корену, смањи и успори проток биљних сокова и одбаци лишће. Када је јесен топла и сунчана, температуре изнад вишегодишњег просека, биљка не препознаје да наступа период припреме за зимско мировање, па долази до бубрења пупољака и поновног листања воћака. Када нагло захладни и дође до пада температуре долази до измрзавања набубрелих пупољака, кора пуца и смрзава се дебло. Кречење дебла, тачније бела боја одбија сунчеве зраке, отежано је загревање што доводи до успоравања кретања биљних сокова, тако да са скоковима температуре не долази до почетка вегетације и не долази до измрзавања. Кречна смеша треба да буде што беља и да се што дуже задржи на деблу, треба да има повећану лепљивост. У састав кречне смеше улази 5 kg негашеног креча, 1/2 kg кухињске соли и 1/4 kg сумпора у праху.



Плаво прскање воћњака (купање воћњака) врши се када биљка одбаци 70% лисне масе бакарним препаратима и то у прописаним концентрацијама и за винограде треба искористити минимум 600 l/ha, а за воћњаке 1200-1500 l/ha бакарног раствора. Неопходно је да се покрију сви делови биљке и обезбеди што ефикасније деловање препарата. Прскање се изводи по стабилном времену, без ветра, када је температура ваздуха изнад 10 целзијуса. Прскање се изводи као превентивна мера против рогача шљиве, монилије цвета, бушњикавости лишћа, рак рана, чађаве краставости и др. Може се вршити и примена минералних уља против штитастих ваши, или пак примена препарата на бази сумпора ради уништавања спора пепелнице, чађаве краставости, гриња и др.


У воћњаку треба извршити ђубрење органским и минералним ђубривима, са јесењим орањем воћњака. Дубина орања не сме бити већа од 20 cm да не би дошло до оштећења кореновог система. Норме ђубрења зависе од врсте и сорте воћака, старости засада, обезбеђености земљишта хранљивим материја. Користите углавном минерална ђубрива са смањеним садржајем азота због његовог брзог испирања кроз земљиште.





Виолета Петровић-Луковић дипл.инг агрономије