Са интензивирањем пољопривредне производње, у првом реду због велике употребе хемијских средстава, долази до контаминације животне средине, до погоршања квалитета хране и до угрожавања здравља људи и животиња. У прилог томе говори податак да се у свету годишње региструје 3 милиона тешких тровања пестицидима а од тога 95% се деси у земљама у развоју. Зато смо суочени са потребом да се све више укључујемо у процесе производње хране без негативних последица по здравље и животну средину.


Најновији трендови у вези са заштитом животне средине и све чешћи захтеви за производњом хране са што мањом употребом хемијских средстава доводи до тога да се све више размишља о интегралној производњи (ИП). Интегрални концепт заснован је на примени комбинације генетских, агрономских, биотехничких и хемијских метода у циљу добијања високог квалитета плода, економски прихватљиве производње и очувања здравља и околине. Да би се интегрална производња воћа реализовала у пракси мора бити организована на националном нивоу .


Она у основи обухвата следеће мере :

- Стручна обука произвођача и њихова опредељеност ка очувању животне средине.

Произвођачи морају познавати циљеве и принципе ИП воћа, у том смислу треба да се организују предавања о актуелној проблематици (нове сорте, подлоге, системи гајења, нови системи праћена болести, штеточона и корова, нови пестициди)


- Избор локалитета, земљишта, подлоге, сортимента и планирање подизања нових засада са адекватним системима

Избор комбинације сорта/подлога треба да обезбеди економски успех уз што мању примену агрохемије (минерална ђубрива, пестициди, и сл.). Саднице теба да буду сертификоване, а при избору врсте и сорте бирати толерантније на важније болести и штеточине.



- Обрада земљишта и исхрана стабла по принципима ИП воћа

Обрада земљишта је минимална да би се сачувала структура, плодност и микро-флора. Ђубрење се врши само на основу плодности земљишта. Анализа земљишта мора се радити сваке четврте, а фолијарна анализа сваке године. На основу анализа се доноси одлука како ће се вршити ђубрење.



- Подизање биљних појасева и одржавање травних трака између редова

У појасевима око воћњака или у редном простору треба сејати биљке које су атрактивне за корисне инсекте и на тај начин утицати на смањење коришћења хербицида. Биљни тепих у међуредном простору треба да омогући рад механизације у свим временским условима.




- Наводњавање

Наводњавање мора бити у функцији дефицита воде и капацитета земљишта и прилагођено фазама органогенезе. Тиме се постиже оптималана влажност и економска оправданост наводњавања.



- Одржавање стабла и резидба

Стабла треба помотехнички одржавати и орезивати по принципима ИП воћа – са кратке прећи на дугу резидбу; поред зелене резидбе практиковати и подсецање корена и сл.



- Контрола родности – одржавање плода

У случају заметања великог броја плодова неопходно је вршити њихово проређивање. У интегралној производњи се тачно зна којим се препаратима врши проређивање плодова.



- Интегрална заштита

У ИП воћа акценат се ставља на што мању употребу хемијских средстава у заштити биљака, међутим са реалног аспекта знамо да су и употреба ђубрива и средстава за заштиту биља есенцијални за постизање високих приноса. Сви пестициди морају бити национално или локално идентификовани на основу критеријума ИП. На основу ових критеријума креирају се листе:

ЗЕЛЕНА – задовољава критеријуме ,
ЖУТА – делимично задовољавају критеријуме и могу се користити само када нема препарата са зелене листе
ЦРВЕНА – листа пестицида који се не могу користити.



Веома важна правила која се морају поштовати при употреби пестицида су:

-Третирати само у време када постоји потреба за третирањем
-Применити пестициде са Зелене листе или оне који су најмањ штетни за животну околину
-Употребити оптималну дозу и технику третирања
-Скидање усева или берба тек по истеку каренце


Један од најзначајнијих циљева и захтева ИП је очување животне средине воћњака. Тако да посебна пажња мора бити посвећена заштитним оградама , утринама и заштитним појасевима. Основно правило ИП воћа је да се из воћњака могу износити само плодови, а уносити еквивалентне количине унете материје. На тај начин се жели очувати равнотежа на нивоу воћњака, стабла и плода. Наша технологија воћарске производње мора се ускладити са овим захтевима и то императивно за сваку врсту производа, а не само ону намењену извозу. Здравствена и еколошка безбедност пољопривредних производа мора постати обавезна за све учеснике у овој производњи.



Драгољуб Глишић