Малина и купина укрштају се за добијање бројних нових врста воћака. Њихови хибриди tayberry и boysenberry најпознатији су и најквалитетнији, јер се одликују крупним плодовима и добрим нутриционистичким особинама, чак бољим од родитеља.



Tayberry


Хибрид малине и купина створен у Шкотској и признат 1979. Име је добио по Шкотској реци Тај. Тајбери је листопадни жбун висине до 2m, с више трновитих изданака из земљишта слично малини. Листови су лековити, као и код родитељских биљака (за обољења усне дупље и лечења пролива). Плодови се стварају на двогодишњим изданцима а на род долази у другој години након садње. Сазрева од почетка јула до средине августа месеца а некада и дуже. Плодови се стварају у гроздовима од 5-7 комада. Жбунови су отпорни на болести па су погодни за органску производњу. Успева на свим типовима земљишта, отпоран је на ниске температуре и сушу. Самооплодан је и не тражи опрашиваче.


Плодови су врло крупни, издужени, конусног облика, дуги до 5 и при врху широки око 2cm, тамно црвени кад потпуно дозреле. Сочнији, слађи и ароматичнији су од малине. Садрже велике количине витамина C и витамина B комплекса, пуно антиоксиданаса, каротена, токоферола, лутеин, зеаксантин, пуно биофлавоноида и дијететских влакана, беланчевина, угљених хидрата, шећера и нимало масти. Имају и знатну количину макро и микро елемената, од којих се посебно издвајају веће количине гвожђа, цинка и мангана. Због тога имају веома велика лековита својства и штите организам од оштећења које може изазвати рак. Плодови се користе у свежем стању и за прераду у сокове, компоте, џемове, сладоледе и др. Одлично се замрзавају и смрзавањем не губе ништа од својих прехрамбених вредности.




Boysenberry


Боjсенбери добијен је укрштањем малине, купине и logenberry-ја (хибрида). Створен је у Калифорнији давне 1920. и добио је назив по свом творцу Рудолфу Бојсену. Жбунастог раста са више избојака без трна, доброг пораста и најбоље се гаји у шпалиру. Орезује се као малина, веома отпорна и слабо захтевна воћна врста.


Плодови су врло крупни, конусног облика дуги неколико cm, тамно пурпурнољубичасте боје. По укусу су врло слични малини и дивљој купини, због чега су врло тражени у западној Европи, где се плод дивље купине изузетно цени због својих особина. Сочни су и слатки, изражене ароме, слабо опорог укусуа као и дивља купина, врхунског квалитета. Сазрева од средине јула и током целог августа.


Садржи иста лековита својства као малина и купина. Вома су богати антоцијанима који делују као антиоксиданси као и витамином C. Двоструко су богатији антиоксидансима од боровнице (према ОRAC), делују антиканцерогено, антивирусно иантибактеријски. Због свега овога почиње да се гаји на великим површинама. Плод се користи у свежем стању и у преради сокова, сирупа, вина, колачима, у јогурту и др.


Одлично се замрзава па може бити и веома актуелан у откупу. Засад подигнут, у околини Шапца, са контејнерском садницом 10.јуна ове године има изданке до 3m што значи да се веома добро показао у нашим агроеколошким условима. Наредне године када стигне род показаће и остале своје особине, али према свему претходно изнетом, ово би требало да буде веома перспективна воћна врста за гајење.



Милорад Јоцковић дипл.инг.